Izvor: Deutsche Welle, 28.Nov.2015, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka potrage za ocem
Može li neka osoba prisiliti muškarca za kojega sumnja da joj je otac da se podvrgne DNK-testu? Tim pitanjem se bavi nemački Ustavni sud. Povod je dirljiva priča žene koja već 50 godina traži istinu.
Inge Loman nikad nije prestalo da muči pitanje ko joj je biološki otac. A njoj je već 65 godina. O ocu zna tek onoliko koliko joj je ispričala majka. Početkom pedesetih godina je Ingina majka kratko bila u vezi s jednim slikarem. I ona je bila sigurna da je on Ingin otac. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Da bi to dokazala, majka je 1954. podnela tužbu želeći da na sudu bude dokazano očinstvo. Ali, tada još nije bio otkriven danas uobičajeni DNK-test. Sud je naložio proveru krvne grupe i oblika ušiju. Stručnjaci su tada došli do zaključka da osumnjičeni umetnik ne može biti Ingin otac i Zemaljski sud u Krefeldu je odbacio tužbu. Izgledalo je da je time slučaj završen.
Teška sudbina
Majka Inge Loman se na kraju udala za muškarca koji joj je iz zatvora pisao impresivna ljubavna pisma. No, Ingin očuh se pokazao kao brutalni nasilnik – zbog nasilja je već i ranije bio kažnjavan. A on je Ingu i zlostavljao. Kad je jednom pijan počeo da tuče majku, Inge je pozvala u pomoć brata koji je u očaju nožem uboo oca. Ingin očuh je podlegao povredama. Njoj je tada bilo 12 godina. Ti događaji iz detinjstva ostavili su traga.
Inge želi da zna ko je stvarno njen otac. Majka joj je rekla jedno ime i dala fotografiju navodnog oca. Postojao je čak i spomenar u koji je on upisao jednu misao. Za Ingu Loman je to bilo kao nova stranica u životu, potpuna suprotnost od brutalnog muškarca s kojim je živela njena majka, koja je umrla 1972. godine.
Inge je i sama rano postala majka. Rodila je troje dece, četvrto je usvojila i brinula se još za desetine kao starateljka. Zbog obaveza prema sopstvenoj porodici nastojanja oko uspostavljanja kontakta s čovekom za kojeg veruje da joj je otac dospela su u drugi plan. Ali, ipak je došlo do nekoliko susreta s njim. Oni su prošli u prijateljskom tonu. Godine su prolazile. Inge Loman je usput pratila i šta se događa s muškarcem kojega smatra svojim ocem. Ali nije ništa preduzimala, dok se nije dogodilo nešto neočekivano.
Šta kažu zakoni?
Inge Loman je 2009. slučajno dobila u ruke svoj izvod iz matične knjige rođenih. U njemu je pisalo da je rođenje deteta „saopšteno lično“. Muškarac za kojega joj je majka rekla, kad joj je bilo 14 godina, da joj je otac, očito je lično prijavio rođenje deteta. Kad je Inge Loman s tom spoznajom suočila starca – koji danas ima 88 godina – on je prekinuo svaki kontakt. Nije spreman ni da se podvrgne DNK-testu kojim je u međuvremenu moguće s vrlo velikom sigurnošću utvrditi očinstvo. Inge je angažovala advokata i najpre se izborila za pomoć u pravnom sporu. Jer proces pred najvišim nemačkim sudom je skup.
Teško je proceniti kakav bi mogao biti ishod procesa pred nemačkim Ustavnim sudom, koji je ove sedmice počeo da se bavi slučajem, a odluku će saopštiti za nekoliko meseci. Ali, neke naznake postoje. Evropska konvencija o ljudskim pravima navodi da svako ima pravo na sveobuhvatno saznanje o svom poreklu.
Deca žele da znaju ko su njihovi roditelji. Bez obzira jesu li usvojena ili su nastala veštačkom oplodnjom uz pomoć sperme anonimnog donora. U nekom trenutku deca počinju da se bave pitanjem svog porekla. Psiholozi u Nemačkoj kažu da je to od elementarne važnosti za razvoj deteta. Pravo na spoznaju o poreklu ne prestaje ni u kasnijoj dobi. „Interesi deteta su iznad svega“, presudio je i Ustavni sud još 1998. godine.
Potrebna hrabra presuda
Već sedam godina i u nemačkom zakonodavstvu postoje jasne odredbe o utvrđivanju očinstva. Po tome članovi porodice imaju neograničeno pravo na utvrđivanje srodstva DNK-testom uz pomoć uzorka pljuvačke. Problem Inge Loman je u tomu što zakon obavezuje samo očeve koji su u vezi s majkom u pravno potpuno jasnom odnosu. Otac Inge Loman, međutim, nikad nije živeo s njenom majkom, nikad se nije ženio i pravno nije priznat kao otac. U rodnom listu iz 1950. stoji samo: otac nepoznat.
Inge Loman želi da putem sudske odluke postigne da muškarci, za koje postoji utemeljena sumnja da su očevi, budu obavezni da daju uzorak pljuvačke. Ali, zadatak dosadašnjeg poimanja je i zaštita pravnog i društvenog položaja porodice u odnosu na sve koji joj ne pripadaju. Jer, mnoge intaktne porodice bi upale u poteškoće kad bi svaki član porodice mogao zahtevati DNK-test za nekoga ko nije član porodice i kad bi se pokazalo da neki očevi izdržavaju decu kojoj zapravo nisu biološki očevi.
.jpg)
