Izvor: Politika, 15.Nov.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papandreu dobio novu šansu
Konačna pobeda grčkih socijalista u drugom krugu lokalnih izbora
Od našeg dopisnika
Atina – Osvajanjem gradonačelničkih pozicija u Atini i Solunu prvi put posle mnogo godina i pobedom u osam od trinaest regiona, grčki socijalisti mogu da koliko-toliko budu mirni naredne tri godine. Mogu da smatraju da su dobili novi mandat ali da, ipak, sa dozom opreza zaokruže svoju tesnu pobedu na lokalnim izborima koji su, praktično, bili podignuti na nivo referenduma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o antikriznim merama koje sprovodi vlada premijera Jorgosa Papandreua.
Činjenica da je u nedelju zabeležena velika apstinencija birača, čak 50 odsto nije izašlo na drugi krug izbora iako je to zakonska obaveza, pokazuje da su Grci i na taj način hteli da izraze nezadovoljstvo dvema najvećim partijama, PASOK-om i Novom demokratijom čiji su kandidati uglavnom, posebno kada je reč o regionima, ostali u igri u drugom krugu glasanja.
Velika promena je da je posle 24 godine vlasti desnice, mesto gradonačelnika Atine osvojio PASOK, odnosno njihov kandidat Jorgos Kaminis. Papandreuova stranka je osvojila i Solun, dugogodišnje uporište Nove demokratije, koja je međutim socijalistima uspela da preotme Pirej, glavnu luku i treći po veličini grčki grad.
Očigledno da je bila ispravna procena i taktika socijalista koji su u borbi za udarna mesta podržali i samostalne kandidate, ugledne ličnosti koje nisu tesno vezane sa redovima PASOK. Po regionima, PASOK je osvojio osam a konzervativci pet od ukupno trinaest regiona. Socijalistima je pripalo 49 opština, a Novoj demokratiji 40 opština.
Premijer Papandreu smatra da je pobeda socijalista izraz podrške naroda i snažan podstrek da se nastavi sa politikom reformi. Pred partijom je, kako kaže, novi mandat od tri godine i prilika da se složene ekonomske mere za izlazak iz krize dovedu do kraja te da se u Grčkoj učine promene koje nisu preduzete u prethodnim decenijama. Sve ovo, naglasio je Papandreu, isključuje svaku mogućnost raspisivanja prevremenih izbora.
„Vlada ne planira podizanje poreza i nova smanjenja plata. Neće biti novih otpuštanja, dopunskih nameta za zaposlene i penzionere, nikakvog podizanja poreskih procenata, ništa van onoga što smo već najavili”, poručio je premijer i nagovestio da će se prostor za uštedu tražiti u rešavanju pitanja javnih preduzeća koja donose velike gubitke.
Lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras kaže da rezultati postignuti na izborima pokazuju da se za godinu dana od teškog poraza na parlamentarnim izborima partija „obnavlja, jača, da postaje odgovornija, da se popravlja rejting partije koja je pre godinu dana gubila sa 10 odsto, a ovog puta samo sa dva procenta”.
Komunisti smatraju da su izbori i velika apstinencija samo odraz narodnog nezadovoljstva politikom dve najveće partije socijalista i konzervativaca koje, kako kažu, rade protiv interesa Grka.
Međutim, treba reći da je već u prvom krugu Komunistička partija bila najveći dobitnik jer je osvojila novih 50.000 glasova što pokazuje da je ojačala i da se približila cifri od bezmalo 10 odsto biračkog tela.
Politička, socijalna i ekonomska klima u ovom trenutku nije nimalo jednostavna. Komunisti su za danas i sutra najavili održavanje preko deset protesta na kojima narod treba ponovo da iskazuje svoje nezadovoljstvo ekonomskom politikom i dvopartijskim sistemom, kako je rekla lider Aleka Papariga. Najavljuju se novi štrajkovi, mladi će masovnim okupljanjima obeležiti 17. novembar, dan istorijskog ustanka studenata protiv hunte koji je ugušen u krvi. Strahuje se od nemira jer, tradicionalno, povorke završavaju pred Ambasadom SAD u centru Atine.
U međuvremenu, javna je tajna da vlada ne zna kako da namiri oko 4,5 milijardi evra koji nedostaju za popunjavanje budžetskog deficita i sve je, prema informacijama Ministarstva finansija, očiglednije da zemlja ne uspeva da se uklopi u strogi plan ispunjavanja obaveza koji joj je do kraja godine odredila EU i MMF. Statistička agencija Evrostat saopštava da je ponovno proveravanje budžetskog deficita Grčke u 2009. godini pokazalo da je reč ne o 13,9 odsto već o 15,4 procenata i da dug čini ne 115,1 već 126,8 odsto bruto društvenog proizvoda.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 16.11.2010.
