Izvor: Politika, 14.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerazumna žurba
Rusija: Ne treba postavljati arbitražne rokove. – SAD: Rešenje ove godine
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 13. septembra – Viđenja situacije na Kosovu i Metohiji se i dalje bitno razlikuju, potvrdila je današnja sednica Saveta bezbednosti UN u Njujorku. Ovoga puta se taj raskol iskazao i u suprotnim stavovima novog šefa Unmika Joakima Rikera koji se založio da se novi status te pokrajine odredi "bez odlaganja", i predstavnice Srbije Sande Rašković-Ivić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je iznela argumente da to pitanje "ne može da dobije održivo rešenje ako se stavlja u funkciju roka koji diktiraju drugi interesi, a ne želja da se trajnije i na stabilnim temeljima problem reši i sačuvaju mir i stabilnost u regionu".
Razlike u određivanju tempa pregovora ispoljile su se i u debati. Ruski predstavnik je, tako, istakao da "ne treba postavljati arbitrarne rokove", dok je američka predstavnica akcentirala da rešenje treba da se nađe ove godine, da su neophodni teški kompromisi, ali da "odlaganje ne bi doprinelo stabilnosti u regionu".
U suštini je, čini se, reč o različitom redosledu i principa i poteza. Dok Srbija i neki međunarodni akteri smatraju da situacija na Kosmetu još poduže treba da se sređuje u skladu s međunarodnim normama da bi se došlo do novog statusa, drugi faktori, među kojima je i Amerika, sugerišu da bi novi status ubrzao primenu dogovorenih standarda koji pre svega garantuju i unapređuju položaj manjina.
Po Rikeru bi "odlaganje donošenja rešenja za budući status Kosova moglo da doprinese daljim tenzijama i teškoćama, da odloži stabilizovanje prilika, proces pomirenja i ekonomski oporavak" u pokrajini. Pozvao je, ujedno, Beograd da podstakne učešće kosovskih Srba u privremenim institucijama Kosova, poručivši tamošnjoj srpskoj zajednici, priznajući da je ona u "teškoj situaciji", da rešenje "nije u izolaciji, nego u integraciji".
Bezbednosna situacija na Kosovu je – izveštava – "stabilna, ali krhka", pri čemu je broj etnički motivisanih incidenata "nizak i nastavlja da se smanjuje". Rekao je da ima "brojnih ohrabrujućih primera" – rešenja kojima se polažu "temelji multietničkog Kosova", ali nije naveo koji su takvi praktični potezi.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izložila je stav Beograda koji u najkraćem glasi: treba poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, za novi status Kosova najbolja je "suštinska autonomija" a do budućeg statusa te pokrajine treba doći kompromisom, strpljivim dogovorima, bez žurbe i postavljanja kratkog roka, kakav se sada pominje u insistiranju da se novi status odredi do kraja ove godine.
"Čvrsto smo uvereni da je jedino sistematskim, odgovornim i postupnim vođenjem pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, bez veštačkih rokova koji samo stvaraju dodatan pritisak, mogućno doći do trajnog rešenja ovog pitanja" – precizirala je predstavnica Srbije. U suprotnom, istakla je, "može doći do novih komplikacija, sa nesagledivim posledicama, koje uvek i neizbežno proizvodi svako odstupanje od univerzalnih načela međunarodne zajednice". I dodala: "Nervoza, nerazumna žurba i arogancija neće doprineti iznalaženju održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kao ni miru ni stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope, za koje je politika moja zemlja čvrsto opredeljena".
Srbija je, predočila je, spremna da u rešavanju ovog pitanja "preuzme svoj deo odgovornosti, na osnovama međunarodnog prava i demokratskih vrednosti savremenog sveta".
Srpski pregovarački tim kao argumente iznosi univerzalnost međunarodnog prava i nemogućnost da se jednoj demokratskoj zemlji oduzme 15 odsto njene teritorije, podsetila je Rašković-Ivić. Zatim je ocenila da se "albanska strana zapravo i ne upušta u pregovore, mirno očekujući da na poklon dobije drugu albansku državu na Balkanu, i to na teritoriji međunarodno priznate Srbije".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju je takođe upozorila: "Teško je poverovati, ali sve upućuje na zaključak da je strah od moćnih i nasilnih Albanaca i njihove pretnje osvetom, danas onaj &princip' pred kojim odstupaju međunarodno pravo i međunarodna pravda". Potpuno je "neshvatljivo i zdravom razumu neprihvatljivo" – dodala je – "da za sedam godina tokom kojih je bilo toliko ubistava, nasrtaja na život i imovinu Srba, skrnavljenja prastarih hrišćanskih crkava i manastira", niko od Albanaca "nije osuđen za terorističke napade".
U zaključku izlaganja, Rašković-Ivić je još jednom upozorila da bi "svako nervozno ubrzavanje rešenja skupo koštalo region, samu pokrajinu i međunarodnu zajednicu" kojoj bi posao bio otežan. Preuranjeno rešenje "ne bi bilo rešenje, već presedan kojim se otvara Pandorina kutija" – naglasila je i poručila da "nametanje ishoda ne bi vodilo rešavanju pitanja Kosova i Metohije" već da "samo strpljenje i širom otvorene oči prema realnosti i budućnosti mogu da dovedu do istinskog kompromisa".
Platforma srpskog pregovaračkog tima, nastavila je, predstavlja na duži rok "jedini put za valjano rešavanje zastrašujuće situacije u pokrajini". Založila se i da se politički ubedi albanska strana da "odustane od ekstremnih, isključivih zahteva i prihvati racionalno i kompromisno rešenje – autonomiju sa ogromnim, suštinskim nadležnostima". To bi, kaže, istovremeno značilo da "Albanci dobijaju strateške partnere i da su ti potencijalni strateški partneri Srbi".
U izlaganju predstavnice Srbije bila je sadržana i kritika na račun izjave specijalnog izaslanika generalnog sekretara za pregovore o Kosovu da su "Srbi krivi kao narod". Na pomenutoj funkciji je finski diplomata Marti Ahtisari.
Govornici su, u prisustvu kosovskog premijera Agima Čekua, osuđivali nasilje na Kosovu, zahtevali da se počiniocima sudi, i konstatovali da još nema dovoljnog napretka u primeni standarda. Istovremeno su izražavali nadu da će se doći do kompromisa koji bi doprineo i stabilnosti regiona. Davali su i podršku radu međunarodnih predstavnika. Ostala je, međutim, pomenuta razlika u procenama "potrebnog protoka vremena" za rešenje: s rokom do kraja ove godine, ili bez oročavanja – sve do postizanja kompromisa. U prethodno podnetom izveštaju Kofija Anana ocenjeno je da u proteklih šest meseci nije bilo približavanja stavova Beograda i Prištine.
-----------------------------------------------------------
Novi šef misije Srbije pri UN
VAŠINGTON, 13. septembra – Na dužnost šefa misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama stupio je iskusni diplomata Pavle Jevremović. Akreditivna pisma predao je 11. septembra generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu. Jevremović je tako postao prvi ambasador Srbije pri UN.
U razgovoru za naš list, Jevremović je rekao da mu je na dužnosti šefa misije pri UN glavni zadatak – učešće u procesu određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije. Važan posao će mu biti, kaže, i dalja afirmacija Srbije u sistemu UN.
M. Pantelić
[objavljeno: 14.09.2006.]
