Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobičan dvoboj stranaka u SAD
Demokrate za "rezoluciju o genocidu nad Jermenima 1915.", a republikanci protiv – da se ne bi poremetili odnosi sa savezničkom Turskom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. oktobra – Davno iščezlo Otomansko carstvo "oživelo" je u SAD, ali ovoga puta ne kao primer za uspostavljanje dominacije nad drugim zemljama nego kao – režim koji je 1915. godine počinio "veliki pokolj" ili "genocid" nad Jermenima. Karakterisanje aktuelnih zbivanja u drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društvima ovde je prilično uobičajeno, ali se ne pamti kada su se poslednji put američki političari toliko međusobno podelili kao sada – oko jednog davnog i dalekog događaja na teritoriji gde se sada prostire važna im saveznička država, Republika Turska.
Spor između dve glavne stranke deluje mestimično kao politički front oko nekog ovdašnjeg životnog pitanja. Obe ističu da od stava koje zauzmu prema tragediji u Maloj Aziji, pred kraj Prvog svetskog rata i posle njega, zavisi budućnost spoljnog kursa supersile, pa i međunarodnih odnosa, a pogotovu na njihovim kriznim tačkama.
Demokratska partija, s većinom u parlamentu, insistira da se kongresnom rezolucijom "potvrdi da je izvršen genocid nad Jermenima". Republikanska partija, čiji lideri drže izvršnu vlast, (u Beloj kući) protivi se, međutim, donošenju takvog akta, iako ne protivreči oceni o genocidu, jer smatra da je sada bitno održati dobre odnose sa Ankarom, koja je upozorila da bi usvajanje pomenute rezolucije "bitno naškodilo" njenim vezama s Vašingtonom.
Ako prepustimo zaboravu ono što je bilo, rizikujemo da se to ponovi, obrazlažu demokrati, čiju akciju predvodi predsedavajući Predstavničkim domom Nensi Pelosi. Ne dovodimo u pitanje ekstremne patnje Jermena, ali je to događaj od pre više od 90 godina i treba ga prepustiti istoričarima, a ne političarima u Vašingtonu, odgovara lider republikanske manjine u tom telu Džon Boner, uz napomenu da je "Turska vrlo važan partner u američkom ratu protiv terorista, na vrlo važnom strateškom mestu sveta".
Ta važnost proizlazi iz članstva Turske u NATO-u, a još više iz činjenice da je sada i transferni prostor za snabdevanje američkih trupa u Iraku. Oko 70 odsto takvih pošiljki vazdušnim putem se transportuje preko nje, precizirao je nedavno šef Pentagona Robert Gejts.
Ankara preti da bi na rezoluciju odgovorila specifičnim sankcijama – odricanjem da dalje pruža takve strateške usluge. Pelosi i njeni stranački drugovi tvrde da je turska odmazda samo "hipoteza", a da su SAD "u moralnoj obavezi da osude jedan od najvećih zločina 20. veka". "Ono što se dogodilo pre gotovo 100 godina u Turskoj i Jermeniji jeste tragično ali istorijsko pitanje o kome treba da raspravljaju dve zemlje, a ne Kongres SAD pred kojim su sada mnoge druge zakonodavne aktivnosti", poručio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Gordon Džondro. Analitičari "Vašington posta" primetili su, međutim, da Bela kuća izbegava da zločin nad Jermenima nazove "genocidom", a da takvu kvalifikaciju daje "mnogo nejasnijim" zbivanjima u sudanskoj provinciji Darfur, oko čijih karakteristika nema saglasnosti u "ostatku sveta".
Krugovima u Beloj kući blizak "Vašington tajms" se zalaže da SAD daju prednost strateškom savezništvu i "ne dozvole oštećenje odnosa s Turskom" kao i da se izvrši pritisak na vlasti u Bagdadu i iračke Kurde da "spreče aktivnosti marksističko-lenjinističke Radničke partije Kurdistana" koja se, po toj verziji, iz Turske premestila u severni Irak da bi odatle vršila oružane napade na turskoj teritoriji. Irački Kurdi tvrde, pak, da su oni sada najkooperativnija i najtolerantnija zajednica u Iraku, koja je i sama pretrpela "genocid" za vreme vladavine Sadama Huseina...
Sva je prilika da će se sporenja u SAD oko situacije na "proširenom Bliskom istoku" nastaviti, pogotovu zato što se rasplamsava predizborna kampanja za Belu kuću. Dok republikanci upozoravaju da će makar i neobavezujuća "rezolucija o genocidu nad Jermenima" uskratiti dragocenu pomoć Turske američkim trupama u Iraku", pa možda i dovesti do intervencije Turske u kurdskom delu Iraka, demokrati kažu da "principi ne mogu biti žrtvovani", a da je rat u Iraku "pogrešan angažman Vašingtona od samog početka".
Ovako ili onako, uspostavlja se pluralizam frontova. U Iraku, oko njega i na političkoj sceni SAD.
M. Pantelić
[objavljeno: 16.10.2007.]
