Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesnost i podele u Savetu bezbednosti
INTERVJU
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, predao je u petak Sekretarijatu Ujedinjenih nacija i članicama Saveta bezbednosti odgovor zvaničnog Beograda na izveštaje generalnog sekretara Ban Ki-Muna u kojem se uz suštinske primedbe u vezi sa Unmikovim narušavanjem rezolucije SB 1244 ističu i mnoge činjenične netačnosti navedene u tom dokumentu. Jeremić je boravak u Njujorku iskoristio i za susrete sa predstavnicima zemalja članica SB "pripremajući teren" za nastup >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delegacije Republike Srbije, predvođene predsednikom Borisom Tadićem, koji će 16. januara govoriti na sednici SB UN u Njujorku i tražiti podršku što većeg broja zemalja članica za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije pod okriljem UN. Ministar Jeremić veruje da će diplomatska aktivnost Vlade Srbije dati rezultate i da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine ipak moguć.
Ocenili ste da je odlaganje sednice SB UN koja je trebalo da bude održana 9. januara za 16. istog meseca dobar znak, odnosno pozitivan razvoj situacije, koji će članicama tog tela dati dodatno vreme da prouče srpski odgovor na pomenuti izveštaj. Da li očekujete da će predstavnici država stalnih i nestalnih članica SB uzeti u obzir srpski odgovor i založiti se za eventualni nastavak pregovora Beograda i Prištine?
Svakako će biti uzet u obzir ovaj zvanični odgovor Srbije na izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Odgovor sam predao u Njujorku i on je zaveden kao zvanični dokument u Savetu bezbednosti, tako da će sve zemlje članice SB u svom pripremnom materijalu za sednicu imati, pored izveštaja generalnog sekretara, i zvanični odgovor Beograda. U tom smislu je veoma dobro što je ova sednica pomerena za nedelju dana i što će predstavnici svih zemalja imati vremena da se upoznaju sa našim odgovorom na pomenuti izveštaj. U petak sam imao razgovore sa gotovo svim članicama SB. Posebno sam se koncentrisao na nestalne članice (Indonezija, Južna Afrika, itd.) i nove nestalne članice SB (Hrvatska, Libija, Vijetnam, Burkina Faso i Kostarika prim. a.) i skrenuo sam im pažnju na najvažnije elemente našeg odgovora. Očekujem da će tokom sednice svi diskutovati o ovome. Naš odgovor će dati mnogo argumenata onima koji će diskutovati na linijama bliskim Beogradu.
Šta očekujete od predstavnika zemalja nestalnih i novih članica SB u pogledu njihovog stava prema nastavku pregovora?
Danas sam razgovarao sa predstavnicima svih pet zemalja, novih članica SB, i iz tri dobio izuzetno pozitivno mišljenje o principu da se samo pregovorima može doći do kompromisa. Tu nije reč samo o KiM, već o generalnom principu u međunarodnim odnosima. Očekujem zato da u ovom sastavu SB neće biti čak ni relativne većine koja će oštro zastupati stanovište da nema više prostora za pregovore. Mislim da u ovom trenutku postoji značajan broj zemalja članica SB, odnosno većina, koja nema ništa protiv nastavka pregovora. Ovom prilikom se ne bih upuštao u nabrajanje, ali verujem da ta većina postoji.
Koji su njihovi motivi da podrže stavove koje će izneti predsednik Tadić?
Verujem da će svi predstavnici zemalja članica SB govoriti 16. januara na debati u Njujorku, a da će značajan broj zemalja zastupati gledište da je neophodno nastaviti traganje za kompromisom koji će zadovoljiti Beograd i Prištinu. Što se tiče obraćanja naše delegacije, odnosno predsednika Tadića, ponovićemo jasne stavove u vezi sa očuvanjem suvereniteta države, njenog teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava. Tražićemo nastavak pregovaračkog procesa pod okriljem UN i još jednom ukazati na negativne posledice eventualnog jednostranog proglašenja i priznanja nezavisnosti južne pokrajine Srbije. Nametanje rešenja, kršenje rezolucije SB UN 1244 i kršenje povelje UN predstavljalo bi opasan presedan i ugrozilo ne samo region Balkana, već i neke druge delove sveta. Sve više zemalja ima sluha za tu opasnost.
Ipak, presudnu ulogu igraju zemlje stalne članice SB. Da li među njima eventualno očekujete usaglašavanje?
Kada je reč o stalnim članicama SB, one imaju jasno opredeljene stavove. Na jednoj strani su Rusija i Kina, na drugoj SAD, Velika Britanija i Francuska. To je prilično uravnotežena podela, što znači da će stavovi zemalja nestalnih članica imati veću težinu. U političkom smislu veoma je važno da se ne dođe do te "magične brojke devet", jer kada se u SB UN odluke izglasavaju većinom, naravno u slučajevima kada nijedna od stalnih članica ne posegne za pravom veta, potrebno je devet glasova. Osam nije dovoljno. U SB je teško objasniti nametanje neke odluke za koju ne postoji čak ni relativna većina od devet pristalica. Zbog svega toga je naš aktivan diplomatski angažman od izuzetnog značaja, jer je SB u ovom trenutku izuzetno podeljen.
Da li to znači da uz podršku Rusije i Kine Srbija računa na još tri glasa podrške novih nestalnih članica i da li je to sve?
Nisu samo pet novih članica važne, već i preostalih pet nestalnih članica među kojima su Južna Afrika i Indonezija (uz Belgiju, Italiju i Panamu, prim. a.) koje su već ranije diskutovale na linijama bliskim našim. Posle razgovora koje sam u petak vodio sa predstavnicima ovih zemalja, ne očekujem da će promeniti stavove. Ponavljam, SB je veoma podeljen kada su posredi stavovi zemalja stalnih članica tako da su mišljenja svih deset država nestalnog članstva od velikog značaja.
Koliko je ishod predstojeće sednice SB 16. januara u vezi sa onim što će se desiti desetak dana kasnije u Briselu i da li verujete da će Srbija 28. januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU?
Zvanični stav Brisela je da su to dva odvojena procesa i mi ćemo uložiti maksimalan diplomatski napor da to tako i ostane. U interesu je Srbije da to ostanu dva razdvojena procesa. Mislim da predstojeća sednica 16. januara u SB nema dodirnih tačaka sa potpisivanjem, za nas izuzetno važnog, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Nadam se da će taj ugovor biti potpisan 28. januara. Prepreka na tom putu je stara i dobro poznata, i to je jedini politički uslov na putu Srbije ka evropskoj integraciji – potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. Mišljenje velike većine država članica EU jeste da Srbija čini sve što je u njenoj moći da okonča saradnju, što je naravno i stav Beograda, ali postoje jedna ili dve zemlje koje ne dele sasvim to mišljenje. Učinićemo sve što je u našoj diplomatskoj moći da se te preostale zemlje ipak slože sa onim što zastupa većina. Podsetiću da se Sporazum potpisuje sa svih 27 država, a ne samo sa Briselom. Nadamo se da će do konsenzusa ipak doći i da ćemo potpisati Sporazum. Nastavak evropskih integracija naše zemlje je, uz očuvanje teritorijalne celovitosti, jedan od dva najvažnija politička cilja Vlade Srbije.
Vi ćete već 8. januara otputovati u Brisel kao prethodnica srpskoj delegaciji, i pretpostavljamo razgovarati sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost EU. Šta ćete mu kazati o eventualnoj odluci o slanju misije EU koja neće biti odobrena u SB UN?
Naš stav je jasan, smatramo da bilo kakva promena sastava, veličine ili mandata međunarodnog prisustva na KiM mora biti odobrena u SB. Sve drugo bi bilo protivno rezoluciji 1244. To je naš politički stav koji je donošenjem Rezolucije potvrđen i u Skupštini Srbije. U slučaju narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, vlada će postupiti u skladu sa pripremljenim akcionim planom. Naravno, učinićemo sve da do toga uopšte i ne dođe.
Biće to jedan od važnih elemenata razgovora sa Havijerom Solanom i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. Srbija je za nastavak političkog procesa koji će voditi ka postizanju kompromisa i integraciji zapadnog Balkana u EU.
[objavljeno: ]
