Izvor: Vostok.rs, 08.Jan.2013, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sastanak sa Suncem
08.01.2013. -
U jesen 2013. godine Zemlji će se jako blizu primaći drevna kometa. Naučnici smatraju da će po svojoj sjajnosti ona zaseniti Mesec i da će se videti golim okom čak i danju. Nebesko telo su pronašli ruski astronomi.
Oni su utvrdili da se kometa premešta po jedinstvenoj trajektoriji. Posle jednog jedinog obletanja oko Sunca ona će zauvek otići u međuzvezdani prostor u „oblak Orta“. Tako se zove džinovska sfera koja se sastoji od bilion ledenih santi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ova sfera okružuje Sunčani sistem. Njen prečnik je približno jedna svetlosna godina, t.j. četvrtina puta do najbliže susedne zvezde.
Kada su astronomi Vitalij Nevskij i Artjom Novičonok ugledali na monitoru svetlu flekicu, oni još uvek nisu znali da je to kometa. Naučnici su ubacili u računar snimke noćnog neba, koji su napravljeni pomoću teleskopa Kislovodsku, na jugu Rusije. Ovakvi teleskopi se koriste za pronalaženje asteroida, objašnjava šef odseka za fiziku i evoluciju zvezda Instituta za astronomiju RAN Dmitrij Vibe:
- Asteroidi, komete i druga tela Sunčanog sistema se sporo premeštaju po zajedničkom zvezdanom prostoru. Zato je dobro da se potraga za ovim objektima obavlja uz pomoć računarskih programa koji upoređuju fotografije zvezdanog neba, napravljene u različitom vremenskom periodu sa intervalom od nekoliko minuta i više. Kada program primeti da se neki objekat na snimku pomakao, on saopštava da je nađen potencijalno interesantan asteroid, ili, kako se ispostavilo u ovom slučaju, kometa.
Ubrzo su naučnici dobili jasne snimke zvezdanog neba. Posle toga nije više bilo nikakvih sumnji da je mala svetla tačka kometa. Za sada se ona nalazi iza orbite Jupitera. Astronomi su je nazvali ISON (International Scientific Optical Network) – prema nazivu računarske mreže za daljinsko upravljanje teleskopima, na koju je priključena i kislovodska observatorija. Zahvaljujući ovoj mreži posmatrači dobijaju snimke sa udaljenih teleskopa, između ostalog i iz drugih država. Na primer, iz ruske automatske observatorije u Novom Meksiku, u SAD. Istina, Dmitrij Vibe se ograđuje i kaže da prilikom otkrića ISON nije korištena ova mreža:
- U ovom konkretnom slučaju kometu su videli astronomi koji su se nalazili kod teleskopa, posmatrali i odmah u observatoriji obrađivali podatke. U drugim slučajevima biva da se asteroidi i komete otkrivaju pomoću udaljenog dostupa.
Kada su dobili tačne koordinate novog nebeskog objekta, astronomi su počeli da izučavaju arhivu. Prvo se posrećilo američkim kolegama – oni su pronašli ISON na svojim snimcima s kraja 2011. godine. Novi podaci su omogućili da se odredi tačna orbita, koja nije zatvorena. To znači da će se kosmička putnica samo jednom primaći Suncu. Kometa je, prema prvim proračunima, preživela mnoge epohe u razvoju Sunčanog sistema. Dok se mlada Zemlja sudarala sa drugim nebeskim telima, i od komadića formirao Mesec, dok je na Marsu nestajala voda, a na Zemlji se rađao život – ISON je za sve to vreme tek kretao iz oblaka Orta. Pod uticajem privlačne sile Sunca kometa je postepeno ubrzavala. I sada, ona kreće na jedini sastanak u svom životu sa našim svetilom.
ISON nikada nije bila u unutrašnjim oblastima Sunčanog sistema i zato se na njoj sačuvao specifični trag međuzvezdane sredine. Površina komete je za stotine miliona godina potamnela od udara galaktičkih čestica. Istovremeno, tamo nema tragova „sunčanog vetra“, kao na primer, na Mesecu. Proučavanje površine ovakvih kometa može da da neprocenive podatke o evoluciji Vasione, pretpostavlja pres sekretar Pulkovske observatorije Sergej Smirnov:
- Bilo bi dobro da imamo spremne kosmičke aparate za približavanje ovakvim telima. Ali, zbog velike brzine bi bilo jako teško da se iskrcamo i pokušamo da uzmemo primerke supstanci. Razvoj astronavigacije u pravcu presretanja objekata koji dolaze iz oblaka Orta bi bio jako dobra stvar.
Za sada se ISON vidi samo pomoću jakih teleskopa. Ali, već krajem leta ćemo moći da vidimo kosmičkog putnika pomoću običnog dvogleda. A u novembru, kada kometa preseče Zemljinu orbitu, njen tamni omotač će se rastvoriti i pokazaće se ledeno jezgro. Kometa će dobiti „rep“, postaće sjajnija i videće se čak i po danu. Koliko će trajati ovaj lepi prizor – za sada se tačno ne zna. Suština je u tome, da će se kometa 28. novembra jako približiti Suncu, pa bi pod uticajem visokih temperatura mogla da se raspadne na komade. Ako se to ne desi, onda će se ona videti golim okom do kraja decembra. A, na rastanku, odlazeći zauvek u dubine svemira, kometa će nam prirediti još jedno iznenađenje. 14-15. januara Zemlja će proći kroz ostatke „repa“ komete i stanovnici planete će videti meteorsku kišu.
Boris Pavlišćev, Aleksej Ljahov,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
