Izvor: Blic, 18.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Kursk' potopili Amerikanci?
'Kursk' potopili Amerikanci?
Bivši pripadnik britanskog ministarstva odbrane podržao je senzacionalističke tvrdnje da je rusku nuklearnu podmornicu 'Kursk' u avgustu 2000. godine potopio torpedo ispaljen sa američke podmornice. Najveća katastrofa u ruskoj armiji u kojoj je poginulo svih 118 oficira i članova posade i dalje privlači veliku pažnju vojnih eksperata i javnosti. Zvanična istraga Ruskog ministarstva odbrane o potapanju 'Kurska' utvrdila je da je katastrofu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Barencovom moru, 135 kilometara od ruske obale, prouzrokovala slučajna eksplozija torpeda u skladištu.
Međutim, Moris Stredling, bivši inžinjer za torpeda koji je radio za Ministarstvo odbrane i bio učesnik jedne od brojnih istraga koje su vođene u vezi s katastrofom na 'Kursku', veruje da je nuklearnu podmornicu potopio američki torpedo. On je svoje mišljenje izneo u francuskom dokumentarcu pod nazivom 'Kursk - podmornica u nemirnim vodama'.
'Kada se sve verovatnoće uzmu u obzir, podmornica ‘Kursk’ je potopljena američkim torpedom tipa ‘MK-48’', rekao je Stredling.
Dokumentarni film koji je u Francuskoj privukao rekordnu gledanost (više od četiri miliona gledalaca) britanski Bi-Bi-Si odbio je da emituje.
Danas, skoro pet godina kasnije, brojna pitanja o 'Kursku' nuklearnoj podmornici tipa 'K-141', ponosu ruske vojne mašinerije, još su nerešena. Zvaničnu verziju da je podmornica potonula posle eksplozije na prednjem delu u skladištu za torpeda eksperti ne osporavaju, ali šta je zapravo bio uzrok eksplozije (udar u morsko dno, udar u drugu podmornicu ili udar torpeda). Norveški i američki stručnjaci su u vreme katastrofe zabeležili dve eksplozije, a druga je bila mnogo jača i ravna eksploziji dve tone TNT eksploziva. Zvanični ruski vojni časopis 'Krasnaja zvezda' kao mogući i po većini stručnjaka najverovatniji uzrok katastrofe naveo je sledeće:
'Tehnologija za lansiranje torpeda na ‘Kursku’ je pre katastrofe zamenjena sa jeftinijim i potencijalno opasnijim sistemom sa tečnim gorivom. To gorivo je izuzetno zapaljivo, a postupak je izvršen uprkos protivljenju zvaničnika mornarice.'
Mnoge teorije zavere o potapanju 'Kurska' pojavile su se još dok su ruske vlasti bezuspešno pokušavale sa spasu mornare kojima je na dnu mora ponestajalo kiseonika. Tadašnji šef ruske mornarice Mihail Motsk izjavio je:'U vreme nesreće u Barencovom moru bile su još tri podmornice i moguće je da je ‘Kursk’ udario u jednu od njih.' Nedugo zatim, dnevnik 'Sevodnja' objavio je sliku koju je snimio ruski vojni satelit, a na kojoj se vidi američka podmornica koja je izvučena na norvešku obalu radi popravke. Pentagon je potvrdio da su dve američke podmornice bile u istoj zoni u vreme nesreće oštro demantujući da je došlo do sudara.Nemački 'Berliner cajtung' je citirao izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) da je 'Kursk' potopio radarski navođen projektil tipa 'granit' koji je ispaljen sa nuklearne krstarice 'Petar Veliki' tipa 'kirov'. FSB je energično demantovao postojanje ovakvog izveštaja. Još tri teorije su u opticaju - sudar sa drugim ruskim vojnim brodom; eksplozija mine zaostale iz Drugog svetskog rata i snažan udar u morsko dno.Činjenica u koju nema sumnje jeste sledeća. Katastrofa se dogodila munjevitom brzinom, jer dobro obučena posada nije stigla ni da pošalje poziv za pomoć. Kasnije su spasilačke ekipe registrovale zvukove unutar podmornice koja je ležala na dnu, a koji su dolazili od mornara koji su udarali u zid podmornice. Prema nepotvrđenim informacijama, više od 20 mornara preživelo je između osam i deset sati posle eksplozije. A. P.
.jpg)
