Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafei se puše od besa
Bez njega bi film noir ostao bez noir. Egzistencijalisti bi se dosađivali pronalazeći apsurdno, a hrapavom glasu Simon Sinjore nedostajala bi hrapavost. I pored svega, Francuska je 1. januara bila poslednja zemlja u EU koja je zabranila pušenje u svojih 280.000 kafea, barova i restorana, piše londonski "Gardijan". Dok je prošlogodišnja zabrana pušenja na radnim mestima naišla na neznatan otpor, intelektualci – koji malo vremena provode u kancelarijama, ali zato najviše umuju po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kafeima – javno su se izjasnili protiv ovoga. Na kraju krajeva, Žan-Pol Sartr bio je taj koji je izjavio da je "pušenje simboličan ekvivalent koji se štetno odnosi na čitav svet".
Pepeljare sklonjene
Irena, koja već dvanaest godina služi dubokomislioce i prazni pepeljare u Cafe de Flore, svojevremeno jednom od omiljenih Sartrovih mesta, kaže da su njeni gosti izuzetno uznemireni. "Na prvom spratu imamo deo za nepušače, ali je gotovo uvek prazan jer mu nedostaje atmosfera."
"Sklonili smo pepeljare pa ćemo videti kako će se stvari dalje odvijati. Ja sam nepušač, ali sam protiv ovog zakona, jer su kafei, za razliku od kancelarija, mesta na koja odlazite po sopstvenom izboru. Uskoro će sve biti zabranjeno i ljudi će odlaziti u toalete da bi ušmrkali crtu kokaina", kaže ona.
Cafe de Flore, uz svoje susede Brassserie Lipp i Les 2 Magots, za svoje mesto u istoriji – i turističkim brošurama – treba da zahvali nekadašnjim gostima-pušačima, kao što su bili Sartr i Simon de Bovoar. Oštre cigarete "goloaz" i "žitan" bile su njihove omiljene u vreme kada je ostali deo sveta bio oduševljen markama kao što su "laki strajk" i "kamel" koje su sa sobom doneli američki oslobodioci.
Prema marki cigarete određivala se ličnost pušača: buntovan i aljkav pevač Serž Genzbur pušio je "goloaz" bez filtera (slogan: "Liberte Toujours"), dok je sofisticirana glumica Žan Moro više volela američke cigarete sa filterom ili je koristila muštiklu.
U vreme kada je opredeljivanje za francuske cigarete predstavljalo patriotski gest – državna kompanija "Seita" kupovala je duvan od francuskih farmera – pisac koji je postao ministar kulture, Andre Malro, bio je strastveni pušač "žitana" bez filtera. Sve u svemu, "goloaz" je više "naginjao" levici.
Okoreli buntovnici
Psihoanalitičar Filip Grimber kaže da je pušenje odgovaralo Francuzima, jer su oni narod koji se konstantno buni protiv vlasti. "Ako pušite znači da kažete: 'Živ sam, ali se poigravam sa smrću'. Ljudi ne bi pušili da pušenje nije opasno. Pušači veruju da su cigarete od vitalnog značaja za njihovo postojanje, zbog čega se uvek prilagođavaju zabranama ili povećanjima cene".
Grimberova analiza Francuza kao okorelih buntovnika može da posluži kao objašnjenje zašto su se pokušaji ove zemlje da uvede zakon protiv pušenja uvek završavali neuspehom. Zabrana na oglašavanje fabrika cigareta uvedena je još davne 1976, ali su očigledna kršenja tolerisana. Francuska je tek 1987 – više od dvadeset godina posle Britanije – predstavila studiju u kojoj se navodi da je pušenje zaslužno za 50.000 smrtnih slučajeva godišnje. Prošlo je još šest godina pre nego što je Loi Evin (francuski zakon o alkoholu iz 1991) uveo koncept nepušačkih zona u restoranima i kancelarijama, ali kao zakon nikada nije stupio na snagu.
Sociolog Anri-Pjer Žodi kaže da se najnovija zabrana pušenja uklapa u društvene trendove kojima se Francuska do sada odupirala. "Otkucavanje – koje priziva bolno sećanje iz Drugog svetskog rata – odnosi se na ideju da je pripadanje većini u redu. Na neki način to je uvredljivo ozakonjivanje kolektivne mržnje. Ali, moralisanje u ime kolektivnog opstanka jeste iluzorno i efikasno ne više od klanja svih pilića da bi se izbegao ptičji grip."
On navodi primer izložbe u Nacionalnoj biblioteci kojom je obeležena stogodišnjica Sartrovog rođenja. "Na posteru su erbrašom uklonili njegovu cigaretu. Svako, međutim, zna tu sliku i jasno može da vidi prazninu između njegovih prstiju. Oduzeli su deo Sartra – sve u ime uzbudljivog mišljenja o tome šta je dobro."
U međuvremenu, u nekim od pariskih kafea i barova razmatraju pamflet Ministarstva zdravlja "Sortons du brouillard" ("Izađimo iz magle") kao nešto što pruža kreativni izazov. "Ova zabrana se ne odnosi na terase koje su delimično otvorene","kaže Mihael Seran, menadžer Cafe Bastille, koji je suočen sa potencijalnom kaznom od 750 evra ukoliko sve pogrešno bude shvatio i uradio.
[objavljeno: ]
