Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juščenko u opoziciji
Izborom socijaliste Aleksandra Moroza za predsedavajućeg parlamenta najavljen kraj ukrajinske političke krize
Lider ukrajinskih socijalista Aleksandar Moroz izabran je u četvrtak uveče za predsedavajućeg Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine. U pomalo neobičnom izbornom postupku, u kojem je glasačke listiće podiglo 238 (od 449 registrovanih) deputata, za Moroza su se tajnim izjašnjavanjem opredelili svi koji su nameravali da glasaju.
Protivkandidat Nikolaj Azarov, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavnik Partije regiona, ostao je u ovom nadmetanju na nuli. Ali, kako se ispostavilo, upravo je izbor socijaliste za prvog čoveka Vrhovne rade predstavljao tačku na "j" u ukupnoj pobedi "regionista". Naime, tek stvaranjem koalicije partije bivšeg premijera Viktora Janukoviča i KP Ukrajine sa Morozovim sledbenicima u parlamentu je obezbeđena većina koja je omogućila izbor predsedavajućeg i otvorila put za povratak Janukoviča u sam vrh vlasti.
Bez manevarskog prostora
Preksinoćnim glasanjem praktično je stavljena tačka na krizu kroz koju je novi saziv parlamenta Ukrajine prolazio od prvih dana konstituisanja. Stavljena je tačka i na mogući ponovni izbor Julije Timošenko za predsednika ukrajinske vlade, kao i na sve ostale kombinacije koje su kovane u protekla četiri i po meseca u nastojanjima da s mukom obnovljena "narandžasta koalicija" preuzme državno kormilo. "Naša Ukrajina" predsednika Viktora Juščenka, kako je izjavio njen predstavnik, i definitivno prelazi u opoziciju.
Rasplet u Vrhovnoj radi svakako nije onakav kakvom su se mnogi nadali i mogao bi se oceniti kao novi autogol propredsedničke "Naše Ukrajine". Objektivno govoreći, saterana u ugao od strane mnogo jačih igrača – Partije regiona i Bloka Julije Timošenko – stranka Viktora Juščenka, praktično, nije ni imala manevarski prostor. Pred njom je stajao izbor: igrati podređenu ulogu u novoobnovljenoj "narandžastoj koaliciji" i trpeti samovolju Julije Timošenko čiji su hirovi već dovodili državu u krizu, ili se prikloniti najljućem protivniku Janukoviču i izdati i ono malo preostalih kredita mukotrpno sticanih tokom velikih demonstracija s kraja 2004. Izlaz je tražen u saradnji sa socijalistima. Ali, od Moroza je traženo previše, a nuđeno mu je premalo.
Predstavnici Bloka Julije Timošenko i "Naše Ukrajine" uputili su mnogo gorkih reči na račun prvog među socijalistima. Oni sa manje takta su Moroza jednostavno nazvali "izdajnikom" i poručili "regionistima" da će sa njime imati samo problema. Drugi opet smatraju da je prekjučerašnji rasplet, u stvari, kraj socijalista kojima predstoji raskol i utapanje u moćnijeg partnera. Ima i onih koji misle da bi funkcija predsedavajućeg parlamenta mogla da bude dobra osnova za nastup Moroza na sledećim predsedničkim izborima, a posebno na novim parlamentarnim za četiri godine.
S druge strane, činjenica je da su socijalisti ideološki, ipak, bliskiji opciji levog centra i da je njihova dosadašnja saradnja u okviru "narandžaste koalicije" više bila proizvod želje da se spreči izborna krađa 2004, nego stvarna podrška politici desnice. Uostalom, jedno od osnovnih pitanja spoljnopolitičke budućnosti Ukrajine – pripadnost NATO – za socijaliste nikada nije bilo prihvatljiva opcija. To je bilo vidljivo i prilikom nedavnog skandala sa iskrcavanjem vojnika alijanse na Krimu, kao i (prethodnog) neizglasavanja zakona koji je predložio predsednik države kojim se ovakve stvari regulišu.
Razlog za pomirenje
Pravi dobitnik prekjučerašnjeg raspleta bez sumnje je Viktor Janukovič kojem je put ka premijerskoj fotelji sada sasvim otvoren. Nema sumnje da će Morozovi socijalisti podržati ovakvo rešenje. Pogotovo ako se ima u vidu da će se deputati o predsedniku vlade izjašnjavati javnim glasanjem, a ne tajnim kao u slučaju izbora svog predsedavajućeg.
Interesantno je, međutim, što Janukovič i dalje ne odbacuje mogući dogovor i sa Viktorom Juščenkom. Uostalom, on se od trenutka kada je njegova partija iz martovskih parlamentarnih izbora izašla kao ubedljivi pobednik zalagao za stvaranje prave velike koalicije. Razloga za pružanje ruke pomirenja ima i previše. Podeljenost zemlje na zapadni i istočni i jugoistočni deo više je nego očigledna. Već i sam pogled na kartu regiona ukazuje na dve sasvim kompaktne celine. Sem toga, mnogi poznavaoci ukrajinskih zbivanja slažu se da je za stabilno funkcionisanje parlamenta potrebno jednoglasje barem 300 deputata. Morozovih 238 glasova (a samim tim i broj onih koji bi, po logici stvari, trebalo da podrže Janukoviča) prilično je daleko od te brojke. Sem toga, parlament je ogledalo prilika u državi i ako u njemu nema većinske volje za saradnju teško da će je biti i na terenu.
"Naš cilj nije osvajanje funkcije već ujedinjenje Ukrajine, stvaranje široke koalicije i efikasne vlasti, sposobne da prevaziđe ekonomsku krizu u kojoj se našla zemlja", izjavio je stoga Viktor Janukovič.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 08.07.2006.]
