Izvor: Studio B, 26.Sep.2015, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Kataloniji - korak ka nezavisnosti?
U Kataloniji se održavaju regionalni parlamentarni izbori koji se praktično doživljavaju kao referendum o otcepljenju ovog bogatog regiona od Španije - ukoliko se birači većinski opredele za stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije.
Prema najnovijim anketama, očekuje se da će separatističke stranke osvojiti većinu od ukupno 135 mesta u parlamentu.
Separatisti već najavljuju da će proglasiti jednostranu nezavisnost za 18 meseci, ali istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << pokazuju da izgledi da Katalonija zaista i postane nezavisna ostaju u domenu teorije.
Naime, samo 20 odsto katalonskih birača zaista veruje da će secesionistička kampanja dovesti do otcepljenja, prenosi Rojters.
Španski mediji navode i da istraživanja Centra za studije javnog mnjenja pokazuju da je pitanje secesije na petom mestu liste najvažnijih tema za Katalonce - ispod nezaposlenosti, nezadovoljstva politikom i stanjem privrede.
Podeljenost Katalonaca po pitanju nezavisnosti uoči izbora sugeriše da, uprkos javnim izjavama katalonskih političara, građani veruju da je cilj separatističkog pokreta zapravo pragmatično nastojanje da se izbore ustupke od centralne vlade u Madridu.
Prema poslednjim anketama, borci za nezavisnost, mogli bi da osvoje tesnu većinu i u tom slučaju, kako su najavili, Katalonija bi jednostrano proglasila nezavisnost u roku od 18 meseci.
Za nezavisnost se zalažu dve koalicije - "Zajedno za da", na čijem čelu je aktuelni predsednik Katalonije Artur Mas, i koalicija radikalne levice "Kandidatura za narodno jedinstvo (CUP)", koja zagovara otcepljenje od EU i Trojke, a koja bi, po procenama posmatrača, mogla da bude "jezičak na vagi" u budućoj preraspodeli snaga.
S druge strane, koalicija "Katalonija, da mi mozemo", koju čine levičarski Podemos i katalonska Zelena socijalistička partija, zagovaraju federalnu Španiju i održavanje referenduma kako bi se rešilo nacionalno pitanje u Kataloniji.
Partijama koje se zalažu za nezavisnost Katalonije potrebno je 68 od ukupno 135 mesta u parlamentu da bi mogli da nastave da se bore za ostvarenje svog cilja, prenosi Rojters.
U tom slučaju, Mas obećava da će "progurati secesiju" pokrajine, u kojoj živi oko 7,5 miliona ljudi i koja ostvaruje petinu španske proizvodnje.
"Jasno je da, ako osvojimo većinu glasova 27. septembra, priča o referendumu je završena. Ako pobede kandidati koji su za otcepljenje, Katalonija će proglasiti nezavisnost u roku od 18 do 24 meseca", istakao je Mas ove nedelje u intervjuu za AFP, upozorivši da, ukoliko se Madrid sa tim ne složi, Katalonija neće platiti svoj deo španskog duga.
Vlada u Madridu, koja se snažno opire otcepljenju Katalonije, čime bi ostala bez velikih kompanija i banaka, upozorila je na ekonomsku i finansijsku propast u slučaju da do otcepljenja dođe, podseća francuska agencija.
Nacionalizam u Kataloniji je u usponu od kada je Španiju potresla ekonomska kriza i secesionisti smatraju da Katalonija nepravedno plaća visoke poreze Madridu u odnosu na količinu novca koji dobija iz prestonice.
Mas želi da Katalonija sledi primer Škotske i održi referendum o nezavisnosti, mada su Škoti pre godinu dana glasali za ostanak u sastavu Velike Britanije.
I dok Mas tvrdi da je samo secesija na pregovaračkom stolu, španski premijer Marijano Rahoj upravo to iskljčuje i protivi se svakom pokušaju održavanja referenduma o nezavisnosti.
U slučaju da ne osvoji većinu glasova u nedelju, Mas kaže da bi referendum ipak mogao da bude održan ako nova vlada posle decembarskih opštih izbora u Španiji promeni zvanični stav Madrida.
Posmatrači takođe veruju da bi razgovori katalonske i centralne vlade o suštinskim promenama mogli da počnu posle decembarskih izbora.
U zavisnosti od toga koja stranka ili stranke budu sedele u budućoj španskoj vladi posle toga, moglo bi čak da dođe i do ustavnih promena koje bi mogle da uključe priznanje Katalonije kao "države u državi", navodi Rojters.
Aktuelni ministar spoljnih poslova Španije Hose Manuel Garsija Margaljo kaže da je vlada od početka želela dijalog koji bi verovatno uključivao reformu ustava i drugačiji sistem regionalnog finansiranja.
Opoziciona španska Socijalistička partija, na čelu sa liderom Pedrom Sančezom, obećava ustavne reforme, koje bi učinile Španiju federalnom državom i dale Kataloniji veća ovlašćenja.
Među borcima za otcepljenje je i bivši trener fudbalskog kluba Barselona Pepe Gvardiola koji smatra da stanovništvo Katalonije treba samo da upravlja svojim resursima.
Čelnik španske profesionalne fudbalske lige (LFP) upozorio je danas da aktuelni šampion Barselona neće moći da igra u Primeri ukoliko katalonski nacionalisti uspeju u nameri i proglase nezavisnost te pokrajine.
"Španska pokrajina Katalonija će automatski biti isključena iz evrozone, a njene banke će izgubiti pristup finansijskim sredstvima Evropske centralne banke (ECB), ako postane nezavisna od ostatka zemlje" ,poručio je guverner centralne banke Španije, Luis Marija Linde.
Katalonija je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije, a zvanično je priznata kao istorijska nacija u Katalonskom autonomnom statutu usvojenom 1979. godine u skladu sa španskim Ustavom iz 1978. godine.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
