Izvor: Politika, 24.Okt.2014, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokrate ignorišu Obamu
Predsednikovi stranački saborci ne žele da ih glasači na izborima za Kongres povezuju sa nepopularnom vladom u Vašingtonu
„Gospodine predsedniče, nemojte da dirate moju devojku”, dobacio je mladić čija je partnerka glasala pored Baraka Obame na biračkom mestu u Čikagu.
Predsednik, koji je u ponedeljak iskoristio građansko pravo da glasa za budući saziv Kongresa pre zvaničnog dana za glasanje u novembru, prihvatio je šalu i odgovorio: „Nisam ni nameravao.”
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Epizoda se završila tako što su se Obama i Aja Kuper poljubili u obraz da bi, prema rečima šefa Bele kuće, Ajin dečko „stvarno imao razloga da bude ljubomoran”.
To su retki poljupci koje je demokratski predsednik dobio tokom poslednje kampanje za izbor kongresmena u Predstavničkom domu i trećinu članova Senata jer ga njegove demokrate ne pozivaju na predizborne skupove. Prvih godina vladavine Obama je uživao ogromnu podršku građana, pa su političari jedva čekali da ga u javnosti zagrle i prikažu se kao njegovi prijatelji i istomišljenici. Sada je Obamin rejting jedva 40 odsto i veliki broj članova Demokratske stranke pravi se da on ne postoji.
Alison Landergan Grajms iz Kentakija, koja se kao kandidat ove partije bori za mesto u Senatu, nije želela da odgovori na pitanje za koga je glasala na predsedničkim izborima, otvoreno se distancirajući od nepopularnog Obame. Njena partijska koleginica iz Džordžije, Mišel Nun, koja je takođe u trci sa Senat, jedva je nekako prelomila preko usana da je glasala za Obamu.Međutim, pobunila se kada je jedan republikanac u javnost pustio njenu fotografiju sa Obamom. Kazala je da ta slika navodi birače na pogrešan zaključak, pa je u svoju odbranu dodala da se sa Obamom fotografisala na svečanosti upriličenoj u čast Džordža Buša starijeg.
Šefa Bele kuće stranački saborci posebno ignorišu u južnjačkim državama: Obamu podržava samo 30 odsto belih Amerikanaca i čak 84 odsto Afroamerikanaca. On se pojavljuje još samo u jakim demokratskim uporištima poput onog u Merilendu, gde je nedavno govorio na skupu Entonija Brauna, kandidata za guvernera. Kako je javio „Vašington post”, Braun nije morao da „brine što će podijum podeliti sa Obamom”, ali je i tada predsednik sedeo u tami, dok se kandidat za guvernera obraćao publici.
Novembarski izbori važan su test za Obaminu Demokratsku stranku jer bi ona lako mogla da izgubi sadašnju većinu u Senatu. Kandidati ne žele da ih birači povezuju sa vladom u Vašingtonu, što se, prema oceni „Njujork tajmsa”, ne bi desilo da su te iste demokrate umele da odbrane Obaminu politiku umesto što su dozvolili da prevlada republikanski pogled na stvari. List sa Menhetna smatra da je u javnosti dominantna konzervativna ocena ekonomskog stimulusa i „Obamakera” iako to nisu bile sasvim neuspešne mere: zahvaljujući finansijskoj injekciji vlade 2009. spaseno je oko 2,5 miliona radnihmesta, dok je novi zdravstveni sistem obezbedio milione dosad zdravstveno neosiguranih Amerikanaca.
Ono što je najteže odbraniti jeste Obamina spoljna politika, vraćanje u Irak i bombardovanje Sirije, što mnoge demokrate ne mogu da podrže. Senator sa Aljaske Mark Begič istakao je da su Amerikancima potrebna uverenja Amerika ne naoružava ekstremiste koji će kad-tad upotrebiti to oružje protiv nje.
Za naoružavanje sirijske opozicije nije glasala ni Elizabet Voren, ili, kako je nazivaju neki tamošnji mediji, „rok zvezda američke politike”. Da bi motivisali birače da glasaju i „spasu” Senat od republikanske kontrole, demokrate će morati da pošalju jasnu, jaku poruku, a čini se da trenutno najviše ima da kaže pomenuta senatorka iz Masačusetsa. Ona ne učestvuje na ovim izborima jer njeno mesto u Senatu ne spada u onu trećinu koja se ove godine bira, ali se pojavila u kampanji pojedinih demokrata i poručila da „republikanci verujuda bi zemlja trebalo da radi za bogate, moćne, one koji mogu da unajme armiju lobista i advokata”.
Ona predstavlja ono što Amerikanci nazivaju najprogresivnijim krilom svoje nacionalne politike. Podržava regulaciju Volstrita, povećanje minimalne nadnice, ozakonjivanje istopolnih brakova, pravo na abortus i reformu imigracionog sistema. Progurala je zakon o reprogramiranju studentskih kredita i tvrdi da porezi moraju da budu dovoljno visoki da finansiraju javna dobra.
Nazivaju je populistom jer poručuje da bogataši nisu stekli imetak samo zato što su bili vredni i nadareni već i zbog toga što su koristili obrazovanje svojih radnika i puteve, aerodrome i drugu infrastrukturu, a sve to je finansirala država novcem poreskih obveznika.
„Sada pružite šansu nekome drugom”, kaže Vorenova, koja uživa ogroman ugled među levo orijentisanim biračima demokrata i koja bi mogla da podstakne Afroamerikance da glasaju, posebno na sledećim predsedničkim izborima, na sličan način na koji ih je nagnao Obama 2008.
Ipak, nekadašnja profesorka prava na Harvardu istakla je da se neće kandidovati 2016. ako nominaciju bude tražila Hilari Klinton, koju namerava da podrži. Većina analitičara smatra da Vorenova i stvarno neće odmeriti snage sa Klintonovom, kojoj se predviđa da će biti demokratski pretendent na Belu kuću. Ipak, jedan komentator „Vašington posta” podseća da su i pre šest godina svi verovali da je nominacija Demokratske stranke u rukama Hilari Klinton, pa nije bilo tako.
Jelena Stevanović
objavljeno: 24.10.2014.
