Izvor: Večernje novosti, 18.Jun.2017, 08:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Če Gevara i dalje živi

Kastrova desna ruka, ostao otelotvorenje revolucije. Na Kubi narodni heroj, a u Boliviji ima status sveca OBOŽAVAN, omražen, voljen, progonjen i na ovom i na onom svetu, Ernesto Gevara de la Serna, iliti Če Gevara, kao da i nije bio čovek, nego oduvek mit. Nema saglasnosti o tome da li je pozitivac ili negativac, ali je nesporno da je revolucionar sa imenom koje je izraslo u jedan od najvećih simbola borbe za bolje sutra. Za likom gerilca, koji danas krasi majice, bedževe >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i najrazličitije suvenire, ludelo se širom planete. Ta opčinjenost, koja nije okončana njegovom smrću, dobrim delom potiče od Čeovog harizmatičnog izgleda. Na Kubi on ima tretman narodnog heroja, a u Boliviji i status sveca. O tome svedoči priča starice iz okoline La Igera, gde je život ovog geriljerosa surovo ugašen pre tačno pola veka. - Nailazi Če preko planine. Poznala sam ga, kako da nisam. Velika mu brada i duga kosa, a oči svetle kao nebo. Ja stala, gledam i krstim se. A on mi kaže: "Ispod ove stene ima vode!" Nema gospodine, odgovaram ja, a on opet veli: "Ima, ima." I ode. Sutradan, naiđem opet pored one stene, a pod njom izvire voda! NI Huan Martin Gevara nije demistifikovao lik svog rođenog brata. U knjizi pod nazivom "Moj brat Če", nije uspeo da se otme konstataciji da "Če i dalje živi". Če Gevara je bio lekar, pisac, ekonomista, teoretičar, diplomata, gerilski vođa i pesnik. Prva obaveza revolucionara je da bude obrazovan, govorio je. Nelson Mandela je u njemu video "inspiraciju za svakog ko voli slobodu"; Žan--Pol Sartr ga je opisao kao "čoveka koji je živeo svoje reči i govorio svoja dela", a kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes izjavio da "bi o Če Gevari mogao pisati hiljadu godina na milion strana".ČASOPIS "Tajm" proglasio je Če Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja, čije je mesto u društvu sto najuticajnijih ljudi 20. veka. Čuvenom Čeovom portretu, koji je svojim objektivom snimio Alberto "Korda" Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu dala je epitet "najpoznatije fotografije na svetu"! Če je etiketiran kao komunistički agitator i "mašina za ubijanje". Bio je i ostao kontroverzna ličnost.Najstariji je od petoro dece u dobrostojećoj porodici špansko-irskog porekla. Rođen 14. juna 1928. godine u Buenos Ajresu, a pogubljen 9. oktobra 1967. u La Igeri, u Boliviji. Bio je jedna od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956-1959). Početkom 1955. godine, kao lekar u meksičkoj bolnici upoznao je Raula Kastra, sadašnjeg kubanskog predsednika, a potom i njegovog starijeg brata Fidela. Nekoliko dana druženja sa Kastrom bilo je dovoljno da spozna da je upravo kubanska revolucija bitka koju je tražio... Učlanio se u Pokret "26. jul" i dobio i čuveni nadimak Če.PRESUDIO MU JUGOSLOVEN U LOVU na Čea našao se i Specijalni bataljon bolivijskih "zelenih beretki". Komandovao mu je pukovnik Andreas Selić, jugoslovenskog porekla, koji je rukovodio operacijom na terenu. Čeove šake su posle ubistva odsečene i poslate u Buenos Ajres zbog identifikacije preko otisaka prstiju. Agenti CIA fotografisali su telo sa otvorenim očima, da bi ga i time, kako su verovali, ponizili. Reakcije su bile suprotne: jedni su videli dokaz da je El Komadante živ, a drugi su ga poredili sa Hristom. - REVOLUCIJA nije jabuka koja pada sa drveta kad je zrela. Moraš da je primoraš da padne - govorio je Gevara. - Iznad svega, budi u stanju da duboko osećaš nepravdu počinjenu bilo gde i prema bilo kome. Nakon pobede revolucije, putuje po svetu kao kubanski diplomata. Kubu fizički napušta u jesen 1965. godine, napisavši Fidelu u oproštajnom pismu da "su njegove skromne mogućnosti potrebne drugim delovima sveta". Poslednja stanica na Čeovom životnom putu bila je Bolivija, u koju stiže novembra 1966. sa željom da podigne revoluciju. Ubrzo potom, vlada Bolivije i Vašington otpočinju lov na Čea, u kom je bilo angažovano oko 1.500 ljudi, uključujući operativce CIA. Če je uhvaćen 8. oktobra 1967. posle kratkog vatrenog okršaja, a sutradan ubijen u selu La Igera, usred bolivijske prašume. Hulija Kortes, učiteljica, u prašnjavu i okrvavljenu učionicu ušla je noseći Če Gevari toplu supu. "Uzeo je samo dva-tri gutljaja". Kad je izašla iz školske zgrade, odjeknuli su pucnji. Izneli su leš na sunce. "Bio je prelep i u smrti", pričala je i godinama kasnije. - Mnogi će za mene reći da sam avanturista. I jesam, ali druge vrste, jedan od onih koji rizikuju svoj život da bi dokazao svoje istine - često je govorio Če. DNEVNIK SA PESMAMA * U BOLIVIJI Če Gevara je vodio dnevnik na španskom jeziku, u kome su bile njegove pesme, te kratka priča o "mladoj komunističkoj gerili koja uči da prevaziđe strah". * POSLE Čeove smrti vodeći svetski listovi ponudili su 125.000 američkih dolara za autorsko pravo za objavljivanje dnevnika. * LETA 1968. godine, međutim, dnevnik je objavljen na Kubi i distribuiran je besplatno.

Nastavak na Večernje novosti...