Izvor: Deutsche Welle, 28.Sep.2021, 10:51

Afera „Kiseonik“ trese Republiku Srpsku

Da li je tokom pandemije u Republici Srpskoj pacijentima umesto medicinskog davan industrijski kiseonik lošijeg kvaliteta? Nadležni odbacuju optužbe, tvrdeći da je sve pokušaj opozicije da prikupi političke poene.

Nova afera trese Republiku Srpsku, samo nekoliko dana od hapšenja direktora Instituta za javno zdravstvo, zbog malverzacija prilikom kupovine medicinske opreme. Ukoliko se optužbe iz afere „Kiseonik“ pokažu tačnim, biće to najprljavija igra nadležnih sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ljudskim životima, ne samo u periodu pandemije.

Ali obzirom da svi peru ruke od odgovornosti, gotovo je nemoguće utvrditi da li je kiseonik koji je isporučivan zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj industrijski (lošijeg kvaliteta), kako to sada pokazuje dokumentacija, ili čisti medicinski, kako tvrde u firmi „TGT Tehnogas“, koja ima dozvolu Agencije za lekove BiH za uvoz, ali ne i za promet unutar zemlje.

U šturom saopštenju Vlade Republike Srpske (RS) navodi se da u roku od dva dana biti obezbeđena usluga laboratorije koja „nezavisno“ treba da pribavi potvrdu o tome kakav se kiseonik koristio u Univerzitetskom kliničkom centru RS.

I tu počinje haos. Vlada RS zadužuje, pored ostalih, upravu za inspekcijske poslove, iz koje je nekoliko časova ranije saopšteno, da oni nisu nadležni za ispitivanje kvaliteta kiseonika, već da farmaceutsko-inspekcijski nadzor radi farmaceutska inspekcija, u okviru Agencije za lekove BiH. Dalje, u Agenciji za lekove BiH kažu da oni ne vrše kontrolu, već da samo izdaju dozvole za neki vid zastupništva za teritoriju BiH.

Neko laže

Ovo u praksi znači, ukoliko svi govore istinu, da niko nema nadležnost za kontrolu kiseonika u BiH. Što je u neku ruku i tačno, s obzirom da BiH nema laboratoriju za kontrolu kiseonika. Procedura je da firma od koje se kiseonik uvozi garantuje deklaracijom da se radi o medicinskom kiseoniku – to jest leku.

„Promet, velepromet leka i kiseonika u ovom slučaju počinje uvozom, potom skladištenjem, distribucijom na teritoriji BiH i izvozom. Tehnogas nije registrovan ni kao veleprodavac kiseonika niti kao proizvođač. Ova dozvola je nešto potpuno drugo, ona je na snazi tri i nešto godine i bila je neaktivna sve vreme“, rekao je direktor Agencije za lekove BiH Aleksandar Zolak krajem prošle sedmice, ističući da to znači da se medicinski kiseonik nije uvozio po toj dozvoli u poslednje tri godine.

Nedavne izjave novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita uzbudile su političko Sarajevo. Dok neki misle da se Šmit svrstava na stranu „plemenskih poglavica“ iz tri naroda, drugi kažu da mu treba dati vremena.

Da li se ćirilica u Srbiji može sačuvati od dominacije latinice tako što se nameće ili podstiče budžetskim parama? Sagovornici DW nisu sigurni da jednom pismu treba takva vrsta „odbrane“.

Banjaluka ulazi u konfrontaciju sa Sarajevom i međunarodnom zajednicom, a unutar toga posebno sa EU i Nemačkom. Pitanje je da li će Srbija da žrtvuje budućnost svojih građana zbog opstanka na vlasti Milorada Dodika.

Firma koje je sporna u celom slučaju je „TGT Tehnogas“ iz Laktaša, u vlasništvu Stanislava Čađe, bivšeg ministra policije u vladi RS. Prema dostupnim podacima Agencije za lekove BiH, ova firma ima dozvolu za stavljanje u promet leka – medicinskog kiseonika i to važi do februara naredne godine.

Dok u vladi, ali i firmama koje se bave distribucijom, tvrde da je kiseonik zdravstveno ispravan i da se isti koristi u svim zemljama EU, u medijima se pojavila informacija da je u bolnici u Trebinju korišćen industrijski kiseonik. U izveštaju inspekcije, koja je rađena po prijavi Transparensi internešnala BiH, navodi se da se radi o industrijskom kiseoniku, jer dobavljač nije dostavio traženu dokumentaciju o ispravnosti kiseonika.

„Zvanično nismo dobili nikakvu informaciju o nalazima inspektora, za koje smo saznali iz medija, koji su objavili dokumente iz kojih se vidi da je inspekcija utvrdila da je tehnički gas nabavljen od tog ponuđača korišćen kao lek, čime se ugrožavalo zdravlje pacijenata“, kaže za DW Ivana Korajlić, izvršna direktorka Transparensija u BiH.

Jedina firma koja ima dozvolu za proizvodnju i promet medicinskog kiseonika je kompanija „Meser“. U zastupništvu za BiH, nisu želeli da govore o bilo čemu u vezi sa ovom temom, pa ni o špekulacijama da kiseonik kupuju u RS, prepakuju, a nakon toga distribuiraju. Kažu da su dobili instrukcije „gornjeg menadžmenta“, da se povodom ovoga na oglašavaju.

Krivične prijave

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković podneo je krivične prijave protiv lica koja se dovode u vezu sa aferom „Kiseonik“ u RS, Stanislava Čađe, direktora Kliničkog centra u Banjaluci Vlade Đajića, ministra zdravlja Alena Šeranića i premijera RS Radovana Viškovića.

Stanivuković podneo krivične prijave

Stanivuković kaže da institucije ćute na najveću aferu u poslednjih deset godina, te je pozvao da ga uhapse ako se pokaže da njegove tvrdnje nisu tačne.

„Zašto Đajić ne dostavi dokaze? Zašto Šeranić ne dostavi dokaze? Zašto Višković ne dostavi dokaze? Četiri godine firma uvozi kiseonik bez dozvole. O čemu mi pričamo!? Koji kiseonik mogu da provere? Da li će ići da gledaju u pluća ljudi?“, pita Stanivuković.

Iz Kliničkog centra Banjaluke, ranije su saopštili da je kiseonik koji se daje pacijentima medicinski ispravan i da nema nikakvih opasnosti po zdravlje ljudi. Sve navedeno je, tvrde, pokušaj opozicije da se diskredituje zdravstveni sistem i da se ugrabe politički poeni. Sličan zaključak doneli su i direktori svih medicinskih ustanova u RS.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Nastavak na Deutsche Welle...