Izvor: Politika, 23.Jan.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke igre oko prisluškivanja
Skupštinski odbor za kontrolu bezbednosti će se sastati samo ako se utvrdi da su bezbednosne službe prekoračile svoja ovlašćenja, kaže Momir Stojanović, koji rukovodi ovim parlamentarnim telom
Ko je koga, zašto, da li sa odlukom suda ili bez nje prisluškivao, pitanje je oko koga su juče lomili koplja predstavnici vlasti i opozicije, međusobno se optužujući za zloupotrebu službi bezbednosti. I demokrate i naprednjaci su tvrdili da je pod njihovom vlašću praćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prisluškivanje političkih neistomišljenika rađeno strogo po zakonu, dok su pak oni drugi ove metode koristili u borbi protiv opozicije. Jedino predsednik Nove stranke Zoran Živković tvrdi da je bio „žrtva” službi bezbednosti i DS-a i SNS-a.
Još nije izvesno da li će ova afera, koju je pokrenuo ombudsman Saša Janković svojom tvrdnjom da Vojnobezbednosna agencija (VBA) nezakonito vrši operativnu obradu, a povremeno i prisluškuje političke stranke, lidere sindikata i sudije, imati i skupštinski rasplet.
Naime, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović juče je za „Politiku” objasnio da je od MUP-a zatražio podatke koje su pripadnici ovog ministarstva dali ombudsmanu i na osnovu kojih je Janković optužio VBA. Takođe je zatražio od VBA da se izjasne o Jankovićevim navodima. Tek kada čuje sve tri strane, odlučiće da li su bezbednosne službe prekoračile ovlašćenja i u tom će slučaju zakazati sednicu skupštinskog odbora kojem predsedava.
Poslanici, međutim, više ne traže samo da se ispita najnoviji slučaj eventualnog nedozvoljenog prisluškivanja već da se otvore arhive i vidi ko je prisluškivan u prošlosti. Tako predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun smatra da bi trebalo proveriti da li je bilo nedozvoljenog prisluškivanja funkcionera SNS-a dok su bili u opoziciji. O tome da su njega i Tomislava Nikolića prisluškivali u vreme dok su bili opozicionari, pre dve godine je govorio i Aleksandar Vučić. Premijer je tada za B92 rekao da je od 2006. do 2012. godine za potrebe BIA i MUP-a izvađeno ukupno 111.436 listinga.
Drecun je, reagujući na predlog DS-a da se ispita ko je po dolasku na vlast SNS-a naložio da se prisluškuju predsednik Nikolić i tadašnji potpredsednik Vučić, rekao da njihove predloge treba čuti, ali da je pitanje koliko su oni ozbiljni.
Komentarišući tvrdnje Saše Jankovića da se ne oseća bezbedno jer mu prete, Drecun je rekao da je na nadležnim institucijama da spreče ugrožavanje bezbednosti ukoliko ono postoji.
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović kaže za naš list da bi voleo da se tema prisluškivanja otvori u Skupštini Srbije, ali dodaje da se to sada radi „tendenciozno” i da ombudsman nije pružio nijedan dokaz za svoje optužbe na račun VBA.
Odbor za kontrolu službi bezbednosti čiji je on član kontroliše rad BIA, VBA i VOA i ove službe im, kako kaže, redovno podnose izveštaje. „Mi možemo svaku meru da proverimo. Išli smo u kontrolu rada BIA i VBA i mogu da kažem, na osnovu onoga što smo videli, da su sve mere bile po zakonu, to jest po odluci suda. Čak su nam izašli u susret, pa smo videli čitavu proceduru, kom sudu je upućen zahtev, kad je sud dao odobrenje”, objašnjava Đukanović, ali dodaje i da bi bilo zanimljivo videti i ispitati kako MUP, koji inače ne potpada pod kontrolu odbora čiji je on član, primenjuje mere koje su u njegovom domenu.
Đukanović je za Tanjug podsetio i da su novine svojevremeno, u vreme dok je Saša Vukadinović bio šef BIA, pisale o tome da je njegov telefon prisluškivan i da su se preko njega lovila kretanja Vučića i Nikolića kada su bili opozicija. Janković, kako kaže Đukanović, tada ni jednu jedinu reč nije rekao o tome šta službe rade.
Đukanović smatra i da Janković na „malo čudan” način želi da sarađuje, podsetivši da ombudsman mora da shvati da nije nezavisna institucija.
„On je institucija vrlo zavisna od parlamenta zato što ga parlament bira i on nama podnosi određene izveštaje i ovaj parlament takođe kontroliše te institucije VBA, VOA, BIA. Prema tome, kontrola i te kako postoji”, naveo je Đukanović.
Ako se Jankoviću prigovori nešto na njegov rad, onda, kako kaže Đukanović, imamo jednu lavinu optužbi da smo retrogradni, zato što je on ovde, izgleda, postavljen u rang nekog božanstva kome izgleda niko živ ne sme ništa da kaže, a, dodaje, to je nešto što je zaista loše.
Šef poslaničkog kluba demokrata u parlamentu Borislav Stefanović smatra, međutim, da bi direktor VBA trebalo da podnese ostavku zbog nelegalnog prisluškivanja, a šef kluba SDS-a Marko Đurišić očekuje da zbog toga reaguje parlament, te da se donesu izmene zakona o službi bezbednosti.
Stefanović je rekao da veruje Jankoviću, kao nosiocu nezavisne institucije, i u ono što je njegov nalaz, koji je dao na uvid javnosti, istakavši da je to „skandal par ekselans”.
„To nije moja uobrazilja, samo smo gledali reakciju ombudsmana koji je primetio nešto o čemu su svi sumnjali i o čemu se šuškalo. On je prvi to zvanično rekao i to je skandal ’par ekselans’. Posle toga ne vidim kako sve može ostati isto kao dosad”, rekao je Stefanović, pozivajući Vladu Srbije da zašiti Jankovića i omogući mu nesmetan rad.
„Ne postoji više prostor za kritiku, a ako nekog kritikujete, vi ste strani plaćenik. To je film koji smo gledali, ali Vučić zna da se taj film nije dobro završio po njih, pa neće ni sad”, rekao je on, a prenosi Tanjug.
Marko Đurišić je pak rekao da očekuje da se slučaj razjasni do kraja.
„Ono što budi dodatnu sumnju jeste to da ombudsman nije mogao da izvrši uvid u rad VBA, iako je prethodnih godina to radio kada je u pitanju BIA. Ti izveštaji su usvajani u parlamentu. Mi očekujemo da se slučaj razjasni i da skupština reaguje i, u krajnjoj liniji, da se izmeni Zakon o službi bezbednosti”, rekao je Đurišić, uz opasku da ne zna da li je bilo konkretnog prisluškivanja lidera njegove partije Borisa Tadića ili njega lično.
Jelena Cerovina
------------------------------------------------------------------
Prisluškivanje po zakonu
Obaveštajne službe imaju strogo definisana pravila po kojima mogu da „pristupe elektronskim komunikacijama”, odnosno da prisluškuju i pristupe listinzima razgovora i lokaciji sa koje je razgovor vođen. Potrebno im je odobrenje suda i za dobijanje te dozvole postoji više načina. Operativac predlaže šefovima „objekat” koji bi trebalo da bude pod prismotrom, onda direktor agencije šalje predlog, u jednom slučaju, nadležnom tužiocu višeg tužilaštva, koji procenjuje da li je on validan ili nije. Ukoliko jeste, on sa tim predlogom i saglasnošću odlazi kod sudije za prethodni postupak (bivši istražni sudija) koji odobrava mere elektronskog nadzora. U tom slučaju prisluškivanje je vremenski ograničeno na šest meseci posle kojih se mora pokrenuti krivični postupak protiv onoga koji je predmet odbrane. Ukoliko se ne pronađu dokazi da je onaj ko je praćen učestvovao u krivičnom delu – podaci do kojih se došlo prisluškivanjem moraju biti uništeni.
U drugom slučaju direktori obaveštajnih agencija mogu da zatraže i odobrenje od Vrhovnog kasacionog suda. Kada je reč o Vojnobezbednosnoj agenciji, koju Saša Janković sumnjiči da učestvuje u prisluškivanju „lidera sindikata, pojedinih političkih partija i pojedinih sudija“, ta agencija ima dve zakonske mogućnosti da prisluškuje. Prva je za potrebe vođenja krivičnog postupka, a sama VBA posle šest meseci mora da pokrene postupak protiv onog koga elektronski nadzire. Druga mogućnost je zaštita nacionalne bezbednosti. U tom slučaju VBA ne mora da pokrene postupak protiv onih koje je prisluškivala. Pojedine službe ranijih godina znale su često da zloupotrebe odluke suda za prisluškivanje tako što se u zahtevu za odobrenje navodio broj telefona mete prisluškivanja, a onda se u obrazloženju navodilo da je potrebno nadzirati taj broj kako bi se utvrdio identitet nepoznatog narko-dilera. To se najčešće koristilo za prisluškivanje političkih protivnika, a u obaveštajnim službama i policiji već godinama tvrde da se sa tom praksom odavno prestalo.
D. T.
------------------------------------------------------------------
Ombudsman nije dostupan
Zaštitnik građana Saša Janković iz nepoznatih razloga nije želeo da govori za „Politiku”. U utorak je u razgovoru sa našim novinarom rekao da je „mnogo toga već rečeno” i da mu dostavimo pitanja mejlom, pa će nam odgovoriti pismeno. Poslali smo Jankoviću osnovne teze za razgovor i zamolili ga za razgovor uživo, kako bismo imali priliku da postavimo eventualna potpitanja i dobijemo pojašnjenja, ali nam na taj mejl Janković nije odgovorio. Tokom jučerašnjeg dana Janković nije odgovarao ni na naše pozive i SMS poruke.
D. T.
------------------------------------------------------------------
Živković: Prisluškuju me i pod DS-om i pod SNS-om
Predsednik Nove stranke Zoran Živković tvrdi da ga domaće bezbednosne službe prisluškuju. On kaže da je sadašnja vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom nastavila tu praksu prisluškivanja političkih neistomišljenika koju je zloupotrebljavala i Demokratska stranka kada je bila na vlasti.
„Ja sam uveren da me i prate, ali nemam dokaza za to. Meni je Bezbednosno-informativna agencija 2005. godine ponovo otvorila dosije, a to isto je uradila i Vojnobezbednosna služba u januaru prošle godine”, ističe Zoran Živković, za „Politiku”.
Prema njegovim rečima, ove mere imaju smisla, ako za to postoji zakonski osnov i ukoliko je delovanje pojedinca na štetu države ili ustavnog poretka. On uverava da takav osnov danas ne postoji kada su u pitanju opozicione partije.
„Ja sam u dva perioda praćen od domaće bezbednosne službe. Prvi put je to bilo od sredine 90-ih godina prošlog veka do novembra 2000. godine, kada sam postao ministar unutrašnjih poslova. Tada je moj dosije zvanično zatvorio Rade Marković komentarom da nije utvrđena moja protivustavna delatnost, pa sada imam napismeno da sam patriota”, naglašava Živković.
On tvrdi da zna ko je bio njegov Luka Laban, inače lik u filmu „Profesionalac” koji je službeno pratio jednu osobu, i uverava da je to bio izvesni Toplica Milošević. U toj prvoj fazi praćenja ja sam mu bio posao pet godina, uverava Živković, koji kaže da je to saznao kada je postao državni funkcioner.
Na pitanje kakve su njegove informacije da su naprednjaci nedozvoljeno prisluškivani dok su bili opozicija, što je juče rekao Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, Živković odgovara da je to moguće.
„Ne bi me to čudilo da su naprednjaci prisluškivani dok su bili opozicija, jer ako sam ja bio praćen kao nezadovoljni član DS-a, inače stranke koja je tada bila na vlasti, verovatno je služba bila zloupotrebljavana i protiv naprednjaka kada su bili opozicija”, naglasio je Zoran Živković.
D. Spalović
------------------------------------------------------------------
Babić: Janković treba da se obrati državnim organima ako se ne oseća bezbedno
Šef poslaničkog kluba SNS-a Zoran Babić je izjavio juče da se teme bezbednosti ne rešavaju u medijima i u javnosti i poručio zaštitniku građana Saši Jankoviću da se obrati institucijama sistema ako se ne oseća bezbedno. „Siguran sam da i Janković, kao vrsni pravnik, zna da se teme bezbednosti ne rešavaju u medijima i u javnosti, već u institucijama sistema. Sva saznanja i osećaj nesigurnosti treba da prijavi nadležnim državnim organima, koji bi se po tim prijavama i opredelili”, rekao je Babić Tanjugu. On je dodao da se SNS zalaže za sigurnost svih građana, pa i za Jankovićevu, kao građanina i kao zaštitnika građana.
Babić je podsetio da su prošle godine predstavnici države prihvatili i izvršili ispravke u svom radu u 94 odsto slučajeva, što, kako je ocenio, pokazuje ozbiljnost države, institucija i vlade, kao i poštovanje prema instituciji zaštitnika građana. „Taj procenat je najviši u Evropi i u okruženju i pokazuje ozbiljnost u sazrevanju vlade i nas kao društva. Što se tiče bilo kakvih osećaja ugroženosti i pretnji, njima nije mesto u medijima, već u institucijama sistema”, ponovio je on.
Tanjug
------------------------------------------------------------------
Hadžić: Napad na ombudsmana napad na institucije
Predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić ocenio je da poslednji napadi na ombudsmana Sašu Jankovića predstavljaju atak na institucije i da je ključno pitanje ko će štititi zaštitnika građana. „Krenula je hajka na ombudsmana, čiji je cilj da se dezavuiše i derogira taj nezavisni organ, da se postavi pitanje šta će nama uopšte ta institucija. Nije to samo atak na Sašu Jankovića, već na sve institucije”, kazao je Hadžić za agenciju Beta. Komentarišući da li se može dovesti u pitanje civilna kontrola bezbednosnih službi u Srbiji, Hadžić je rekao da je potrebno razlikovati civilnu od demokratske civilne kontrole tih službi. Hadžić je dodao da ne postoji zakonski osnov koji dozvoljava vojnim službama da prikupljaju podatke o civilima i da takve aktivnosti, ukoliko ih vojska sprovodi, predstavljaju direktno kršenje zakona i zloupotrebu službe.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je ranije da se ne oseća bezbedno zbog pretnji koje dobija nakon što je objavio saznanja po kojima Vojnobezbednosna agencija bez odluke suda, prikuplja podatke o sindikalnim liderima, političkim partijama i pojedinim sudijama.
------------------------------------------------------------------
VBA nije imala odobrenje suda za prisluškivanje civila
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da Vojno bezbednosna agencija nije imala nalog za prisluškivanje civila, jer joj ga taj sud nije izdao. Ukoliko je VBA prikupljala podatke o nosiocima pravosudnih funkcija, političkim partijama i sindikatima to je radila bez odobrenja suda, rekao je on za N1. „VBA ne može da bez odluke suda sprovodi mere nadzora ni prema kome, a posebno ne prema civilima. VBA može da podnese zahtev sa odgovarajućim indicijama ili dokazima, na osnovu kojih ćemo da odlučimo da li ćemo izaći u susret i odobriti primenu tih specijalnih metoda ”, rekao je Milojević.
Tanjug
objavljeno: 23.01.2015.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
