Izvor: Blic, 25.Jun.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Daske koje život kulture znače

Krajem prošle nedelje predstava „Odumiranje" „Ateljea 212" gostovala je i naišla na izvanredan prijem kod kritike i publike na Festivalu nove drame u Vizbadenu, prestižnoj teatarskoj manifestaciji. Pre dva dana Sloboda Mićalović je dobila nagradu za ulogu u „Tartifu" Jugoslovenskog dramskog pozorišta na festivalu u Zagrebu.



Nedavno je i „Ćejf" Beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dramskog pozorišta pokupio razne nagrade na teatarskim smotrama u regionu i izvan njega. Ljudi iz krugova kulture, dakako i poslenici teatra, ukazuju na značaj ovakve vrste saradnju u kulturi, a podaci govore da postoji porast interesovanja za ovdašnje pozorište, porast broja gostovanja. O svojim viđenjima i iskustvima za „Blic" govore Svetozar Cvetković, upravnik „Ateljea 212", Branko Cvejić, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Maša Mihailović, operativni direktor Beogradskog dramskog pozorišta.

Po rečima Branke Sekulović, načelnice Odeljenja za umetničko stvaralaštvo uprave Beograda, poslednjih godina primetan je porast gostovanja naših teatara u inostranstvu. Po njenim rečima, u prvoj polovini ove godine bilo ih je stotinak i svako je priča za sebe i kao pojedinačno iskustvo i sa aspekta značaja.

Svetozar Cvetković, upravnik „Ateljea 212", o „Odumiranju" na Festivalu nove drame u Visbadenu kaže: „Bila je velika nepoznanica kako će tamošnja publika prihvatiti jedan tekst koji je vezan za srpsko selo, okolinu Valjeva, koji se kroz temu odumiranja sela i odlaska jedne generacije sa svojih ognjišta, bavi i drugim, univerzalnim pitanjima. To je festival nove evropske drame, a Spasojevićeva drama je bila nova drama za novu evropsku dramu. Vladalo je veliko interesovanje ne samo za dramu. Rekao bih, agresivno autentična, odlična režija Egona Savina, kao i glumačka igra pobudili su veliko zanimanje i niz reakcija. Recimo, bilo im je vrlo provokativno kakav odnos neko ima prema Nemačkoj i šta bi sve uradio da u nju dođe, kao što to, recimo, čini junak u drami. Dakle, to je mesto promocije ne samo jedne predstave i pozorišta već i spisateljstva, i kulture u širem smislu".

Zabeležio je „Atelje 212" još čitav niz uspešnih gostovanja tokom protekle sezone, a na Festival nove drame skrenuo je pažnju i Branko Cvejić podsetivši da je svojevremeno i Biljana Srbljanović tamo počela svoj prodor na evropsku scenu, kao i da je početkom devedesetih „Bure baruta" Dejana Dukovskog doživelo ovacije upravo na tom festivalu odakle je, potom, krenulo na više od deset prestižnih evropskih manifestacija.

„Postoje dve vrste gostovanja", priča za „Blic" Branko Cvejić. „Na festivalima i, po pozivu, u nekom od teatara. Svako od njih ima svoje specifičnosti i značaj. Još od vremena sankcija kada smo, žargonski rečeno, išli pešice i švercovali predstave, to je imalo i ima širok dijapazon rezultata. I poslednjih godina JDP beleži porast uspešnih nastupa i gostovanja. Pomenuto „Bure baruta" je prokrstarilo evropskim scenama, a sada, na primer, vlada veliko interesovanje za 'Hadersfild’. Nastupi na Festivalu u Bogoti (manifestacija na kojoj učestvuje više stotina trupa), doneli su nam ne samo uspeh već otvorili druga vrata. Za dobru predstavu se posle lančano razvija interesovanje. U novembru ćemo, na primer, na festivalu Unije evropskih teatara gostovati sa „Mletačkim trgovcem’, a 'Gaveline dane’ u Zagrebu zatvaramo sa 'Tako je moralo biti’ Branislava Nušića."

Beogradsko dramsko pozorište, koje je sa 'Ćejfom’ prokrstarilo region ubirući uspehe, u protekloj sezoni je gostovalo 21 put izvan granica zemlje, od toga 15 na festivalima, a ako tome dodamo gostovanja po Srbiji, bilo ih je 54.

Maša Mihailović, operativni direktor BDP, napominje da to pozorište beleži porast u odnosu na prethodne sezone i kaže: „Gostovanja su višestruko značajna. Počev od toga da, u suštini, pozorište drugačije ne može da funkcioniše, pa do toga da je to specifičan, vrstan model promocije jedne kulture jer predstavljate umetničke timove (glumce, reditelje scenografe...), neretko spisateljstvo svog jezika (često su to komadi domaćih pisaca) pa do toga da za razliku od drugih umetnosti, postoji direktan kontakt sa publikom: povratna živa reakcija i reč. Recimo, na Riječkom festivalu gde smo gostovali sa 'Ćejfom’ bio je i 'Burg teatar’, vrh evropskog pozorišta, a mi smo dobili nagradu publike! Takođe, to su mesta gde prosto stičete uvid u svoje osobenosti, mane, vrline. Ne samo BDP, ovdašnja pozorišta su u vrhu kada je reč o regionu, a i u Evropi ostvaruju zapažene domete."

Po njenim rečima, kao i po kazivanjima drugih sagovornika, ono što je šire i kulturološki gledano važno jeste činjenica da se svi aspekti i rezultati nekog gostovanja ne mogu sagledati odmah. Često to tek kasnije donosi dodatne rezultate kroz nove saradnje... Važna su i gostovanja stranih trupa na ovdašnjim scenama. Po rečima Jovana Ćirilova, u pitanju je promocija kulture jedne sredine, jedne zemlje, što je fenomen do koga svaka ozbiljna država višestruko drži. „Gostovanja su svetska praksa, u našem slučaju naročito važna jer su ogledalo činjenice da nam je pozorište, kultura uopšte uzev, iznad priče o politici i imidžu koji imamo u svetu."

„Odumiranje" u Visbadenu

Predstava „Odumiranje" Dušana Spasojevića u režiji Egona Savina, „Ateljea 212" na Festivalu nove drame u Vizbadenu, tokom dve festivalske večeri- 19. i 20. juna ove godine naišla je na izvanredan prijem, reakcije i kritike. Održan je uzbudljiv razgovor sa nemačkom publikom i tamošnjim umetnicima, o Dušanu Spasojeviću pisali su prestižni mediji, a teatri pokazali interesovanje da postave njegov komad.

Nastavak na Blic...