Izvor: Press, 30.Avg.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plašim se botoksa!
Nisu mi potrebne usluge plastičnih hirurga. „Selo gori" je daleko od kojekakvih gluposti koje se emituju na našim televizijama i koje naš narod, nažalost, gleda. Nisam gledala ćerku Kaju u „Srpskom filmu"
Svetlana Ceca Bojković vraća se na male ekrane ulogom u seriji „Selo gori, a baba se češlja". U intervjuu za Press popularna glumica tvrdi da nikad neće tražiti usluge plastičnih hirurga, otkriva da još uvek nije pogledala >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kontroverzni „Srpski film" u kom glumi njena ćerka Katarina Žutić i napominje da je zbog serije „Selo gori" prekinula odmor u Grčkoj.- Radoš Bajić me pozvao dok sam bila u Grčkoj. Nisam se dvoumila da li da prihvatim ponudu, spakovala sam se i došla na snimanje, iako imam samo jedan radni dan i pojavljujem se u svega dve epizode. Lepo je biti specijalan gost jer ne radiš mnogo, a imaš specijalan tretman (smeh). Ponudu sam prihvatila bez čitanja scenarija, jer je „Selo gori" uspešna i časno urađena serija. Neka ima i mene u tom bogatom glumačkom miljeu.
Kako tumačite fenomen serije „Selo gori"?
- Slažem se da je postala fenomen, ali ne bih mogla detaljnije da apsolviram zašto i kako je do toga došlo jer veoma malo pratim naše serije i retko gledam televiziju. Pogledala sam nekoliko epizoda i prijatno sam se iznenadila. „Selo gori" je daleko od kojekakvih gluposti koje se emituju na našim televizijama i koje naš narod, nažalost, gleda. Smatram da ta serija nosi zdravu poruku.
Kako ocenjujete novija srpska filmska ostvarenja, poput „Srpskog filma"?
- Pravo da vam kažem, našu filmsku produkciju sam veoma malo pratila u poslednjih godinu dana. Nisam stigla, a možda nisam imala ni dovoljno interesovanja. Znam da Kaja (Cecina ćerka Katarina Žutić, prim. aut.) igra u tom „Srpskom filmu", ali ni njega nisam gledala. Ne mogu da postignem da pratim sve, a i sfera mog interesovanja je prevashodno pozorište. Ima dosta društvenih događaja koje odbijam da posetim. Kada imam slobodno veče ne želim da ga potrošim na nekog drugog, već na samu sebe, pa radije ostanem kod kuće i odmaram se.
Po čemu ćete pamtiti proteklu sezonu?
- Milica Kralj i ja smo vodile klasu na Akademiji lepih umetnosti i izvele smo decu do diplomskog ispita, što je trajalo četiri godine. Smatram da je to dosta veliki posao koji je iza mene i koji me je prilično iscrpeo. Pored mog osnovnog posla u beogradskim pozorištima koji ne opada, mislim da je taj dodatni angažman previše za mene.
U poslednje vreme često se evociraju uspomene i otkrivaju spomen-ploče našim glumačkim velikanima.
- Mislim da je to pojava koju treba maksimalno podržati. Nisam mogla da dođem na otvaranje spomen ploče Zoranu Radmiloviću, jer sam tada bila u Grčkoj, a inače sam bila pozvana. Moj kolega Caci (Milan Mihailović, prim. aut.) je napravio jednu lepu knjigu „Uspomenar 212", na čijoj sam promociji bila. Smatram da je to veoma lep i plemenit gest, jer je upravo cilj te knjige da se jedna galerija glumačkog sveta, reditelja i velikih umetnika ne zaboravi.
Neke vaše koleginice u zrelom dobu odlučuju se za plastične operacije i podmlađivanje uz pomoć botoksa. Da li to opravdavate?
- Nemam ništa protiv toga da neko drugi to radi, ali ja nisam pristalica takvih stvari. Možda je nekome neophodno, ali meni nije. Razlog je prost - bojim se! Plašim se tog botoksa i sličnih stvari. Imam neki otpor prema tome.
Nakon što ste završili obaveze u Beogradu, vraćate li se u Grčku?
- Da, nameravam da posetim još nekoliko destinacija jer sam mnogo radila tokom godine. Ove godine nisam išla u Grčku sa kumovima Petrom Kraljem i Sonjom Divac, već sam bila u drugom društvu. Bilo je lepo, a verujem da će i ponovo biti nezaboravno.
Pogledaj vesti o: Selo gori a baba se češlja, Ceca
