Izvor: novanasarec.org.rs, 13.Okt.2018, 09:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZADUŠNICA

LESKOVAC

U, šta smo voleli kad dođeše zadušnica da idemo s babu.

Pogotovo sam volela onuj proletnju što se pada po Spadovdan. Po cel noć baba gotvi ta sve da je taze kad se odnese na grob da se turi. Razvukuje banicu, kiseli mleko, mesi paskurice, puni paprike, vari gra, šenicu, nekoliko icetа, suklijaš. Peče pilajku, turne od ošav kvo ima, i od kupenko neko Likče el’ čikulatku za nojnoga Leke da razdade što umreja četiri godinke kad bija od uroci.Vikaše baba, uročila ga Jovanka Miljkova, ona ima onija čikeresti urokljivi oči boles gu. Veće zora rudi. Baba redi na dno sepetku prvo tevsiju s paskurice, pa vrz nji celu banicu takoj
ko gu izvadila iz tevsiju.Ta ti je đuveče, ta ti su pržena jajca, pa vareni iciki, i sve takoj fino skutnuto i uglaveno da se ništa ne rasipe ni pa da se zgmeči.

Sepetku prepokrije s bačalk vezen s brzi bod. Preko bačalk cveće. Ako je zimnja zadušnica, onaj Mitrovska, a šumani veće prešli, e t’d se je nosija šemšir, jal od jelčicu i suv bosiljak, jel pa od suv trator.

Jošte noć, mi poodimo na groblje. Baba turila na glavu venče opleteno od pamučnu maramu, preko njega turila sepetku i s jednu ruku gu pridržava, a u drugu ruku nosi krošnju. U krošnju svećice, od tamnjanč’k, od šićerč’ k, mrvka mentolke, noče, viljuče, ložiče. Od vince, što će treba za grob se presipe, ta ti od rekijičku da pokani Borka Mutku, grobara.

I krošnja pokrijena s vezano.

Babo daj mi će nosimo krošnju. Neka more, neste ednake u visinu, će se rasipe nešto, neka baba će na tam, a vi će te otud.

Doblizujemo se do groblje, a ono se svetli od sveće i ori si od vijenje… ja, k’kd izdođoše, bes gi vatija, pa ubrza korak.

Kad dođemo na našo groblje, baba s izvežbani pokreti spušta prvo krošnju pa t’d i sepetku. Presipe grob, prostre bačal’k i počne da ređa tevsiju, paničiki, tanjirčiki, poslužovnik-tablu, sepečiki…kad sve naredi, pa t’kne svako sude, ko još bolje će ga namesti čini vu se. Zapali tamnjanč’k i prekadi….
Aooo Leke, aaoo dušo majkiina, počne baba da ga vije navalena na miletko spomenče. Baba ga vikaše kamen.

Slunce iskača, vienje jenjava i počinje razdavanje. Sve žene iskačav sas sovre na sred groblje, na put. I tuj se pruža. Prvo na tablu od šeničku, gra, suklijaš, slatko.
Čaša s vodu i prazna čaša za upotrebeni ložičiki. Posle toj hrana, od sve po mrvko, ta da se pokojnik onam na on’j svet najede da ne željuje.

Bog da prosti moega Leke… bog da prosti Marike, eve i ja da razdadem za moega pokojnoga domaćina. Pol’ko tura ponude od tablu u njonu krošnju.. punjena paprika, banica, paskurica, sirence…na praznu tablu turi savetu i redi isto toj samo nojno… bog da prosti.

I toj se završi.

Deca smo se razleteli po toj groblje, jedna ni dava manistra likovčiki za pokojnu ćerku, jedna muški lik za pokojnoga sina, ovaj ni dala od kupenko, a onaj tam u kapelu ne viknula da macnemo od pržena jajca.

Jela te deca da ubiramo pol’k. Poodimo si.
Dve po dve žene idu barabar i oratiju od neku što se odocnila…moori ženo dođe kad da si poodimo štoe pa ovoj. Amori ma videle pa onuj, skinula crnetine, a jošte tri godine nesu prošle. Ovaj donela bez malko pa ništa, taj banica i leb i nekoliko oračiki, na onuj banica mrsna, samo maz, na onuj nepečena. Koja neje redila muža sram da gu je, decu s njega izrađala, a onija tam u sred još spomen ne dignuli… a onija pa tam, eej do polje, uraslo gim groblje u travuljak, one videle sveću kad išle da zapaliv….

Ivana Petrovic

Nastavak na novanasarec.org.rs...