Izvor: Politika, 25.Maj.2012, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezde – od udarnika do fudbalera
Naslovne strane pratile su društvene promene u Jugoslaviji, pokazuje postavka „Pogledaj naslovnicu! Naslovne strane beogradske ilustrovane štampe 1945–1980”
Radnik, rudar ili udarnik. Prvi posleratni urednici beogradske ilustrovane štampe nisu imali mnogo izbora – na njihovim naslovnim stranama po pravili su završavali heroji nove socijalističke države. Samo deset godina kasnije mehaničare za mašinama zamenili su fudbaleri, manekenke i filmske zvezde, da bi se kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na naslovnicama smenjivala i obnažena ženska tela.
Izložba „Pogledaj naslovnicu! Naslovne strane beogradske ilustrovane štampe 1945–1980” prati ove promene. Autorka mr Andrijana Ristić želi da ovom postavkom, koja će biti otvorena 7. juna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, pokaže duh vremena vladavine Josipa Broza Tita.
Kustoskinja muzeja je analizirala fotografije koje su se pojavljivale na naslovnim stranicama tadašnjih najtiražnijih i najuticajnijih časopisa: „Ilustrovane Politike”, „Duge”, Nina, „Žene danas”, „Praktične žene”, „Bazara”, „Čika”, „Tempa” i „Sporta i sveta”.
– Na njihovim prvim stranama od kraja rata pa do 1952. objavljivani su političari, prizori svečanosti, masovnih okupljanja i otvaranja fabrika. Štampa je imala mobilizatorsku ulogu, ona je bila afirmacija novog poretka – objašnjava Andrijana Ristić.
Onda je državni aparat 1953. odlučio da više ne finansira štampu zbog čega se ona komercijalizovala. Popularna kultura slavila je tekstilnu industriju, erotiku, muziku...
– Prvi su od egalitarizma odskočili fudbaleri koji su počeli da zarađuju više od ostalih i time dospevali na naslovne strane. Za razliku od poratnih godina kada su „zvezde” bili radnici, sada su prave zvezde postajali sportisti, glumci i glumice, i na kraju pevači.
Bila je to popularna kultura tog vremena, kaže naša sagovornica. Ona dodaje da se na fotografijama iz različitih perioda vidi i kako se menjao jugoslovenski odnos prema praznicima.
– U prvo vreme su Prvi maj obeležavale fotografije radnika i udarnika, sve što je bilo uzor ostalim građanima. Štampa je kasnije taj dan obeležavala slikama mladih ljudi koji provode vreme u prirodi, što je sve više ličilo na praznovanje na Zapadu.
Negovao se i kult Tita, koji se sve češće pojavljivao u društvu mladih, trebalo ga je povezati sa generacijama rođenim posle rata – primećuje autorka izložbe.
Takođe, posle Ustava iz 1974. koji je vodio kao samostalnosti republika i pokrajina, štampa je često fotografijama mladih Slovenaca i Hrvata na radnoj akciji u Beogradu naglašavala povezivanje sa centralnom vlašću.
– Bili su to neki lepi, mladi ljudi koji rade na ozelenjivanju Beograda. Bili su moderni i da ispod fotografije nije pisalo da je reč o radnoj akciji, nikada ne biste pogodili da su to akcionaši.
Za Andrijanu Ristić su, međutim, najvažnije dve vrednosti koje se primećuju na naslovnim stranama tog perioda:
– To su otvorenost ka različitim kulturnim uticajima, isprva i istočnim i zapadnim, a onda samo zapadnim, kao i kosmopolitizam. Beograd je bio svetski grad.
----------------------------------------------
A šta je bilo ranije?
Osim perioda 1945–1980, izložba će se na kratko dotaći i predratnog vremena i to časopisom „Žena danas”, koji je pokrenut 1936. godine i koji je izlazio i posle 1945.
– Beogradska ilustrovana štampa je u periodu između dva rata pratila časopise u evropskim centrima. Ženski magazini su išli u korak sa vremenom. Ilustracije i fotografije bile su podjednako zastupljene na naslovnim stranama, a sve je veći doprinos davala fotoreporterska služba – objašnjava Andrijana Ristić.
Ona još dodaje da se časopisi međuratnog perioda mogu posmatrati u širem evropskom kontekstu uspona masovne kulture.
– To je i osnovna razlika u odnosu na period koji će uslediti neposredno posle rata, a koji će stvoriti novu, socijalističku kulturu, teoretski i praktično blisko vezanu za Sovjetski Savez.
J. Stevanović
objavljeno: 25.05.2012.
