Izvor: Politika, 30.Sep.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oseka
Više od 20.000 žitelja istočne Srbije stradalo je u septembarskim poplavama. Izgubljeni su i ljudski životi, mnogi su ostali bez domova. Iako su slike iz zatrpane Tekije, potopljene Grabovice, razorene Podvrške, uništenog Boljetina... danima obilazile celu zemlju, a nadležni u poplavljenim krajevima otvarali humanitarne račune i apelovali da im se pomogne – pomoć ljudi dobre volje je izostala.
U prvih šest dana na račun u Kladovu uplaćeno je – 2.600 dinara. Tek kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ovaj podatak obelodanjen uplate su počele da stižu. U negotinskom kraju situacija je još gora – iako u evidenciji opštine Negotin ima 12.000 gastarbajtera – na devizni humanitarni račun za deset dana nije stigla ni „žuta banka”. Očigledno, ovi ljudi su zaboravili na svoj rodni kraj. Na dinarskom računu nalazi se simboličnih 9.000 dinara.
Inertnost građana koji su pre samo nekoliko meseci davali sve što su imali za ugrožene u majskim poplavama, Srba na radu u inostranstvu čije su uplate prestizale jedna drugu pre pet meseci, ali i države – prosto „bode oči”.
Svi smo bili svedoci neverovatne solidarnosti i jedinstva Srbije u prirodnoj katastrofi koja nas je zadesila polovinom maja. Skladišta Crvenog krsta u svim gradovima bila su pretrpana garderobom, hranom, vodom, na humanitarne račune iz dana u dan stizala je pomoć u milionima dinara, a država je praktično odmah aktivirala humanitarni SMS broj koji se i dalje „vrti” na pojedinim televizijama i angažovala sve u prikupljanju pomoći.
Prirodna katastrofa bila je podjednako strašna i 15. septembra kada je razorila jedan deo naše zemlje – ali ovog puta kao da nikoga nije briga za to. Nema redova ljudi dobre volje ispred prostorija Crvenog krsta, nema uplata iz inostranstva, ali ni od pojedinaca, kompanija, institucija na dobrotvorne žiro-račune...
Da li smo se kolektivno „ispraznili” pomažući postradalima tokom majskih poplava ili smo postali imuni na tuđu nevolju? Zbog čega smo okrenuli glavu našem narodu u nevolji, iako smo ovog proleća pokazali da imamo veliko srce za stradalnike? Otkuda sada takva oseka solidarnisti?
Brine i očigledna inertnost države. Iako nadležni tvrde da će pomoći ugroženom narodu i povremeno obilaze poplavljene, sve je i dalje na – rečima. Ovoga puta država je „zaboravila” da aktivira čak i humanitarni broj za SMS poruke onih koji žele da pomognu poplavljenima u istočnoj Srbiji.
Da li je i ona izgubila veru u dobrotvore, jer Srbija i više od dva meseca čeka 15 miliona evra od darodavaca iz različitih zemalja koji su obećali ovu bilateralnu donaciju na donatorskoj konferenciji u Briselu održanoj u julu? Do sada iz inostranstva na ime ovih donacija nije stigao ni evro. Ali jesu preporuke da je za pare koje ćemo dobiti najbolje kupiti robu iz kompanija darodavaca.
Dejana Ivanović
objavljeno: 01.10.2014
Pogledaj vesti o: Poplave
