Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjivi albanski kandidati za poslanike
Fatmir Sejdiu, aktuelni predsednik Kosova, Nedžat Daci, bivši predsednik Skupštine Kosova, Bajram Redžepi, prvi kosovski premijer i Bajram Kosumi, prethodnik Hašima Tačija na mestu premijera, samo su neki od političara koji zbog sukoba sa zakonom i sumnjivih poslova ne bi trebalo da se nađu u novoj Skupštini Kosova koja će biti formirana nakon izbora 17. novembra. Do ovakvog zaključka došla je Koalicija "Civilno društvo za čišćenje parlamenta" koja okuplja osam nevladinih organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nakon istraživanja, tačnije "pročešljavanja" biografija ljudi koji su najozbiljniji kandidati za ulazak u parlament Kosova.
Odmah nakon objavljivanja liste na kojoj se nalaze imena 63 najuticajnija albanska političara, na adresu istraživača stigle su brojne pretnje.
"Zvali su nas neki ljudi sa spiska i ozbiljno nam pretili. Slučaj smo prijavili policiji koja je obećala da će se ovim pozabaviti", kaže za "Politiku" Avni Zogiani, lider nevladine organizacije za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo "Ustani".
On objašnjava da se njihovo istraživanje temelji isključivo na činjenicama koje su inače poznate javnosti jer su ih mediji uglavnom već objavljivali, ali su sada sakupljeni na jednom mestu, kako kaže Zogiani, podsećanja radi. Pretnje nevladinom sektoru osudili su kancelarija Evropske komisije u Prištini i Inicijativa mladih za ljudska prava koja smatra da je ugrožena sloboda govora, demokratizacija i otvaranje kosovskog društva.
Prema izveštaju grupe NVO, za vreme mandata Fatmira Sejdiua, predsednika Kosova i lidera Demokratskog saveza Kosova, koji je na tom mestu zamenio Ibrahima Rugovu, otkrivene su mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u radu predsedničke kancelarije. Sejdiu se sumnjiči za proneveru više od 412 hiljada evra jer nikada nije utvrđeno na šta je kancelarija potrošila taj novac. Pored toga, utvrđeno je i da nedostaju laptopovi, projektori pa čak i jedan automobil koji su bili vlasništvo kancelarije predsednika Kosova.
Ovo istraživanje pokazuje i da je Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, i haški optuženik osnovao fond za svoju odbranu u Hagu, u kome je, kako se nezvanično saznaje, prikupljeno oko 20 miliona evra. Način prikupljanja sredstava nikada nije bio javan i zato je, kaže se u izveštaju, podstaknuta sumnja da je bilo korupcije i zloupotreba u vladi i ministarstvima pošto je premijer Čeku iz Haradinajeve partije,a ova stranka drži i pet resora. Zbog sumnje da je bilo pranja novca za Haradinajev fond uhapšeni su kandidati za poslanike ove stranke Jahja Luka i direktor jedne kosovske banke.
Haradinaj i nekoliko članova njegove stranke bili su akteri i jednog vatrenog obračuna u kome je on povređen, ali uprkos ozbiljnoj povredi Zakona o javnom redu nikada nisu odgovarali. Predstavnici Haradinajeve stranke su kao članovi komisije za izbor drugog mobilnog operatera, po treći put dali licencu biznismenu Ekremu Luki koji je vrlo blizak Haradinaju.
Njegov stranački kolega i bivši premijer Kosova Bajram Kosumi ne bi bio podesan za kosovskog parlamentarca jer je, kaže nalaz, 2005. godine dok je bio predsednik vlade platio 20.000 vera za privatni avion kojim se vraćao sa letovanja iz Turske, a da nikada nije utvrđeno odakle je novac uzet. Pred samu ostavku Kosumi je potpisao licencu za firmu Kosumi je potpisao licencu za firmu "Mobikos" uprkos činjenici da je tender na kome je ova firma pobedila (2004. godine) suspendovan zbog korupcije. Sumnja se i da je sa 1,5 miliona evra iz kosovskog budžeta namenjenih za kupovinu lekova izgradio put do svog rodnog mesta Tudžec. Pošto je preuzeo mesto premijera Bajram Kosumi je zaposlio oko15 članova svoje porodice.
Prvi premijer Kosova Bajram Redžepi, inače potpredsednik Tačijeve Demokratske partije Kosova, sumnjiči se za mnoge nepravilnosti sa upravljanjem budžetom dok je bio na funkciji premijera.
U izveštaju se kaže da ne postoje dokumenta za stotine hiljada potrošenih evra. Tokom tog vremena on je kupio kuću u Prištini bez dozvole za gradnju. Kao potpredsednik DPK bio je savetnik češke energetske kompanije (CEZ), koja konkuriše za kupovinu termoelektrane "Kosovo C", što predstavlja sukob interesa.
Na meti je i Nedžat Daci, bivši predsednik Skupštine Kosova koji se, kako piše u izveštaju, proslavio trošeći javni novac za privatne potrebe. Najflagrantniji slučaj je bio izgradnja centra Grmija. Iako posao nije završen kompaniji koja je radila je isplaćeno dodatnih 1,1 milion evra za posao koji će se izvoditi narednih godina. Kršenja budžeta je bilo i kod kupovine blindiranog automobila vrednog 235.000 evra za predsednika skupštine. Auto se vodi u spisku inventara za 2005, a automobil nikada nije došao na Kosovo. Za Nedžata Dacija su, posle njegovog smenjivanja otkrivene i druge afere kao što su ogromni troškovi na Brezovici u njegovoj vili. Policija mu je oduzela jedan generator iz vile na Brezovici koji je uzeo iz Skupštine. On je pare iz budžeta koristio za sređivanje zuba i kupovanje naočara za sunce.
Zanimljivo je da se na spisku nije našao Hašim Tači, koji je uz aktuelnog premijera Agima Čekua, bio jedan od najistaknutijih vođa OVK-a.
"Mnogo se šuškalo o tome šta je radio Tači, ali nikada ni za šta nije bilo konkretnog dokaza kako u medijima tako ni na sudu i zato njega nema na ovoj listi", objašnjava Zogiani.
Među sumnjivim političarima nije ni Veton Suroi, predsednik Građanske inicijative i vlasnik "Kohe ditore", najuticajnijeg lista na Kosovu.
[objavljeno: ]
