Izvor: Blic, 06.Sep.2009, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seča birokratije počinje u januaru
Kratkim "da" ministar ekonomije i lider G17 plus Mlađan Dinkić odgovara na pitanje da li se oseća zadovoljnim zbog usvajanja Zakona o javnom informisanju. Tvrdi da nije razmišljao o tome da obori Vladu zbog zakona i da je sve vreme bio uveren u uspešno glasanje.
- Mi smo tim glasanjem pokazali da je za predloge zakona moguće postići mnogo fleksibilniju većinu u Skupštini - kaže Dinkić u intervjuu "Blicu".
On kaže da nijedan zakon nije idealan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali tvrdi da je ovaj daleko bolji od prethodnog.
- Jedan manji deo medija, koji danas svakodnevno zloupotrebljava medijske slobode, širi najgore laži, govor mržnje, sprovodi karakterna ubistva, promoviše psovke i vulgarnost, objavljuje pornografiju i krši prava maloletne dece, ne trpi bukvalno nikakve sankcije zbog toga. Čak i kada se na sudu dokaže teška kleveta i kada se donesu izvršne sudske presude, one su nesprovodive u praksi zbog blokiranih računa osnivača tih medija. Oni izbegavaju plaćanje novčanih kazni i drugih obaveza tako što fiktivno prenose vlasništvo na nove kompanije koje osnivaju. Tome se moralo stati na put - kaže Dinkić.
Dan uoči glasanja postigli ste dogovor sa LDP oko jednog amandmana. Niste bili za kompromis, pa ste popustili. Niste imali izbora ili je nešto drugo presudilo?
- Presudilo je tumačenje naših pravnih savetnika da je mnogo bolje i efikasnije da član zakona koji smo izbacili bude deo stečajnog zakonodavstva.
Ali, sigurno niste mogli da ne čujete proteste u delu javnosti i ocene da zakon krši slobodu izražavanja. Da li ste se ijednom zamislili?
- Naravno da sam o svemu veoma ozbiljno razmišljao. Lično sam razgovarao sa šefom misije OEBS koji mi je dao podršku za donošenje izmena ovog zakona, posebno u delu pooštravanja sankcija za njegovo kršenje, a jedini sporni član koji se odnosi na zatvaranje medija zbog dugotrajne blokade računa je amandmanom ukinut i premešten u stečajno zakonodavstvo. Razgovarao sam i sa glavnim urednicima svih ozbiljnih medija i dobio nedvosmislenu podršku za uređenje medijskog prostora u Srbiji, kao i za zakon koji afirmiše novinarsku kritiku i slobode, ali uvodi stvarnu odgovornost i sprovodive sankcije za velike laži, klevete i karakterna ubistva. Ako neko na bazi potpuno izmišljenih informacija i bombastičnih naslovnih strana podiže tiraž i zarađuje ogroman novac, sasvim je logično da ukoliko se dokaže kleveta na sudu vlasnik medija plati naknadu štete u srazmeri sa prodatim tiražom novina, jer ga je zapravo ostvario na bazi lažnog skandala i prevare svojih čitalaca.
Šta ako Ustavni sud oceni da su neke odredbe neustavne, pošto se najavljuje pokretanje postupka?
- Kao i kod svakog drugog zakona, ukoliko bi neka odredba bila proglašena neustavnom, ne bi se primenjivala. Sumnjam da će se to dogoditi jer su zakon pročešljali i stručnjaci za ustavno pravo.
S druge strane, koalicija je jedinstvena da se napravi ozbiljan rez u javnoj upravi. Zašto je za tako nešto bio potreban politički dogovor?
- Da bi se bilo koja velika društvena reforma uspešno sprovela, neophodno je postojanje nacionalnog konsenzusa i čvrste političke volje da se preuzme odgovornost. Srbija ima preglomaznu i skupu administraciju, a u proteklim decenijama niko nije imao hrabrosti da krene u sistemsko smanjenje birokratije, naprotiv, ona je uvećavana. Na sastanku koalicije doneli smo zaista državničku odluku da od januara sledeće godine krenemo u "seču birokratije", ukidanje nepotrebnih procedura i reformu čitavog javnog sektora. To je jedini način da se izbegne povećanje poreza kojim se finansira javni sektor i stimuliše razvoj privrede.
Da li je tačno da ste se na tom sastanku dogovorili da broj ministarstava ne treba smanjivati?
- O tome uopšte nismo razgovarali. Svima je dobro poznat moj stav da bi manja vlada bila mnogo efikasnija.
Kako će se smanjiti javni sektor?
- Uskoro završavamo jasan plan racionalizacije javnog sektora i pripremamo neophodne zakone za njegovo sprovođenje. Suština je da će, u skladu sa evropskim standardima, posebnim zakonima biti određen maksimalan broj zaposlenih u administraciji na svim nivoima u odnosu na broj stanovnika. Prema dosadašnjim analizama, na republičkom nivou ima oko 3.000, a na lokalu 8.000 činovnika viška. Najpre će biti ukinute nepotrebne procedure koje opterećuju privredu i građane, na osnovu kojih je u prošlosti i došlo do nagomilavanja birokratskog aparata koji često radi i neke izmišljene i potpuno nekorisne poslove.
Kakva će biti dinamika otpuštanja viška činovnika?
- Smanjenje administracije mora da se završi za najviše dve godine. Broj zaposlenih u republičkoj administraciji, kao i velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, biće trajno smanjen za 10 odsto već od 1. januara. Opštine koje će prema zakonskim kriterijumima biti u obavezi da smanje broj zaposlenih za više od 20 odsto, prvo će otpustiti najmanje polovinu viška u januaru 2010, a drugu polovinu u januaru 2011. Opštine koje treba da smanje broj zaposlenih za 10 do 20 odsto, najmanje 10 odsto otpustiće u januaru. Postoje čak 62 opštine koje neće imati potrebu da otpuštaju jer im je broj zaposlenih u administraciji u skladu sa evropskim standardima.
Bilo je najava da ćete vratiti subvencionisane stambene kredite?
- Novi program stambenih kredita je najatraktivniji do sada i Vlada će ga usvojiti za desetak dana. Želimo da uposlimo radnike u stanogradnji i građevinskoj industriji, koja je stala zbog efekata svetske ekonomske krize, ali i da pomognemo građanima da lakše reše stambeno pitanje. Kredit će zato važiti samo za kupovinu novih stanova, a u prve tri godine otplate biće beskamatan za građane jer će država subvencionisati kamatu u punom iznosu. Maksimalan iznos kredita biće 100.000 evra, a od građana se očekuje minimalno učešće od svega 5 odsto, dok će država obezbediti ućešće od 20 odsto, a banke preostalih 75 odsto kredita.
Do kada će važiti ova vrsta subvencije?
- Stambeni kredit biće beskamatni za kupce sve do 31. oktobra 2012. godine. To znači da će kredit bez kamate u periodu od tri godine imati građani koji odmah u oktobru kupe novi stan. Što se kasnije kupi stan, to je kraći period beskamatnog dela kredita. Isključivo će moći da se kupuju novoizgrađeni ili stanovi u izgradnji. Moći će da se menjaju i stari stanovi za nove, uz kreditiranje razlike u ceni. Verujem da će i građevinari iskoristiti ovu svojevrsnu akcijsku ponudu države i značajno sniziti cene novoizgrađenih stanova, čime bi se postigao puni efekat i za građane i za industriju, a o čemu sa njima intenzivno ovih nedelja razgovara moj kolega Oliver Dulić.
Da li će kamate banaka biti limitirane?
- Ne, banke će same određivati svoje kamate. Imali smo sastanak sa bankama i zaključak je da će nakon prve tri godine tokom kojih je kredit beskamatan za kupca u preostalih 27 godina otplate kredita kamate biti od četiri do šest odsto na godišnjem nivou, a građani će sami odabrati banku koja nudi najpovoljnije uslove. Na učešće države, koje iznosi 20 odsto kredita, kamata od 0,1 odsto se plaća u poslednjih pet godina otplate, što je to bilo i u programu koji sam pre nekoliko godina inicirao kao ministar finansija.
Oštro na sivu ekonomiju
Procene su da Srbija godišnje gubi četiri milijarde dolara zbog sive ekonomije. Da li će država obračunati s njom?
- Planiramo da uvedemo novine u borbi protiv sive ekonomije, a njihova suština je da svi zakoni i u praksi moraju biti jednaki za sve. Prvo, ideja je da se od 1. januara ne dozvoli izvršavanje bankarskih naloga za isplatu zarada ukoliko plate nisu uplaćene u bruto iznosu, sa svim doprinosima. Moraćemo da nađemo zakonski mehanizam koji će to omogućiti i očekujemo od Ministarstva finansija da predloži rešenje. Drugo, zakonom se moraju dati šira ovlašćenja Poreskoj upravi, koja sada, paradoksalno, nema nadležnost za kontrolu firmi koje nisu registrovane, a to su upravo one koje rade u sivoj ekonomiji i čine nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.
Ukidanjem procedura do manje administracije
Imate li plan smanjenja zaposlenih za vaše ministarstvo?
- Naravno. Svako ko kaže da ne može da smanji broj činovnika, ne govori istinu. Svi imaju višak zaposlenih u administraciji. Međutim, ima manjka kvalitetnih ljudi. U našem ministarstvu najpre ćemo ukinuti nepotrebne birokratske procedure u pojedinim sektorima, a zatim adekvatno smanjiti broj zaposlenih u skladu sa vanrednim ocenjivanjem koje će do kraja godine biti sprovedeno u skladu sa novim Zakonom o državnim službenicima.
