Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipnička vlada
Ako se ovako nastavi svi ćemo jednog dana biti članovi Vlade Srbije. Šalu na stranu, aktuelna srpska vlada glomaznija je i veći rasipnik nego što je to bila ijedna prethodna. Veća je čak i od, po lošem glasu poznate, druge vlade pokojnog Mirka Marjanovića. Sa devet ministra više nego što sada imamo, Marjanovićev kabinet je imao upola manje pomoćnika i zamenika nego Cvetkovićev, dok je cela administracija brojala tri puta manje članova nego danas. To svakako vladajućoj koaliciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne služi na čast. Niti su ih građani zbog toga izglasali.
Više od 28.000 ljudi koji plate primaju iz budžeta Srbiju svrstavaju među najskuplje i najbrojnije administracije sveta, i to je opštepoznato. Manje je, međutim, poznato da je aktuelna „vlastela" veći trošadžija nego oni koje je narod proterao petog oktobra.
Samo za plate zaposlenih u državnoj administraciji izdvaja se čak 10 odsto BDP, što je, primera radi, tri puta više nego u Bugarskoj.
Danas je izdržavanje povlašćenih državnih krugova, ministara, njihovih zamenika, pomoćnika, savetnika i sličnih daleko skuplje nego što je to bilo ikada pre. U aktuelnom sazivu plate iz budžeta prima nešto više od 230 pomenutih činovnika, dok je u vreme i Đinđića taj broj bio znatno manji, oko 160. Specijalni savetnici nisu ni postojali!
– Takođe, nisu postojali ni državni sekretari, već zamenici ministara i bio je samo po jedan po ministarstvu, a ne pet-šest kao što je danas slučaj. Šefovi kabineta nisu imali asistente. Pomoćnici su birani u skladu sa neophodnošću, i to nisu bile političke ličnosti, već ljudi iz struke koji su već radili po ministarstvima. Najvažnije od svega je to da su plate u vladi Đinđića bile smešne u poređenju sa današnjim, kao i da osim zamenika i ministara niko njih mogao da koristi službene automobile – kaže Živković.
U poslednjem sazivu Mirka Marjanovića, prema novinskim izveštajima iz tog perioda, bilo je oko 70 pomoćnika i zamenika i najmanje još toliko stručnih saradnika.
– Do 1998. i ulaska radikala u vladu, svi ministri su imali po jednog zamenika i najviše tri pomoćnika. Danas postoje i razne agencije koje su paralele izvršene vlasti i tu je administracija gotovo duplirana. Nije ni čudo, kada moraju da se zadovolje apetiti svih koalicionih partnera. Marjanovićeva vlada je od 1994. do 5. oktobra imala jednog jedinog telohranitelja, dok ih je sada bar pet po funkcioneru – kaže Ivković.
Prema Živkovićevom mišljenju, od problema ogromne administracije daleko je gore to što na pozicijama sede nesposobni, partijski kadrovi.
– Osim neophodnog smanjivanja administracije, velike uštede bi mogle da se obezbede i tako što bi se zapošljavali kompetentni ljudi koji bi radili upravo i samo ono što je u opisu njihovog radnog mesta. Ali, očigledno to nije razlog za postavljanje tih ljudi, već partijska pripadnost i bliskost. Problem je u lošem radu uprava, prvo bi trebalo skloniti nesposobne rođake, komšije, ljubavnice, aktiviste stranaka, pa tek onda sve ostale – kaže Živković.
I sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je priznao da je nivo profesionalizma državnih funkcionera i zaposlenih u Vladi daleko od visokog i istakao da je „svega 10 do 15 odsto administracije izabrano na konkursima. Danas upravo i važi pravilo da se samo pomoćnici zapošljavaju kada za to postoje potrebe u određenim sektorima ministarstva, dok su državni sekretari i savetnici političke funkcije koje idu uz ministra i koji su stvar su političkog dogovora unutar vladajuće koalicije. Upravo su ti posebni savetnici obeleženi kao veliki, bespotreban trošak novca poreskih obveznika.
Uvođenjem ove funkcije, Vlada Mirka Cvetkovića je, uz ionako nerazuman broj pomoćnika i državnih sekretara, svakom ministru dozvolila i da zaposli jednog do tri takozvana posebna savetnika. Njih je više od 50, uglavnom su partijski prijatelji, rodbina, poznanici" a specijalnim ih čini jedino to što ne moraju da dolaze na posao i primaju plate između 70.000 i 90.000 dinara mesečno.
Arheolozi u EPS
– Kada smo posle oktobra 2000. krenuli sa reformom, u mnogim javnim preduzećima smo zatekli ljude koji nemaju potrebno obrazovanje za pozicije koje zauzimaju. Još je tada utvrđen koliki je višak i ko je višak. Samo u EPS-u smo zatekli na desetine arheologa i ljudi koji su završili istoriju umetnosti ili književnost. I do danas se stvari nisu mnogo promenile – ističe Živković.
Hrvatski i slovenački ministri štedljiviji
Dok Hrvatsko ministarstvo finansija broji pet državnih sekretara koji su ujedno i pomoćnici ministra, odnosno rukovodioci određenih sektora u ministarstvima, ministarka Diana Dragutinović ima tri državna sekretara, čak 10 pomoćnika i jednog specijalnog savetnika. Tako na mestu armije od 14 najbližih saradnika naše ministarke, njen hrvatski kolega ima tek pet. Slično je sa Slovenijom, koja u Ministarstvu finansija ima tek jednog državnog sekretara i sedam direktora sektora.
Anketa: Da li će biti otpuštanja u ministarstvima?
Dragan Šutanovac, odbrana
– Trenutno se radi na usaglašavanju nacrta nove sistematizacije Ministarstva. Predviđena je funkcionalnija i racionalnija organizacija ministarstva uz smanjenje brojčanog stanja. Podsećam da je tokom prošle godine iz sistema odbrane otpušteno oko 800 ljudi. S obzirom na broj zaposlenih i veličinu ministarstva, može se zaključiti da broj državnih sekretara, pomoćnika i savetnika nije veliki i da je na oko 7.000 pripadnika Ministarstva odbrane angažovan po jedan državni sekretar, odnosno pomoćnik.
Saša Dragin, poljoprivreda
Novom sistematizacijom broj zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je smanjen za 120 sistematizovanih nepopunjenih izvršilačkih mesta.
Verica Kalanović, NIP
– Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan je u procesu osnivanja. Usvojen je pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta prema kojem broj zaposlenih treba da bude 115, a do kraja godine će biti popunjeno oko 70 odsto radnih mesta.
Goran Bogdanović, KiM
– Postoji plan za smanjenje broja zaposlenih u administraciji i taj će se plan odnositi na celokupno ministarstvo. Planirano je da se smanjenje broja zaposlenih izvrši u prvom kvartalu 2009. godine.
Milutin Mrkonjić, infrastruktura
– Ministar Mrkonjić nije postavio nijednog svog savetnika, što je sigurno samo po sebi već neki oblik finansijske uštede za Ministarstvo. Da li će neko od pomoćnika biti promenjen, zavisi isključivo od njihovih rezultata i celokupnog doprinosa ministarstvu.
Slobodan Milosavljević, trgovina i usluge
– Ministarstvo trgovine i usluga podržava najave o smanjenju administracije i racionalizaciji troškova i postupiće u skladu sa preporukama i odlukama Vlade.
Snežana Samardžić-Marković, sport
– Ovo pitanje treba da bude upućeno tzv. velikim ministarstvima. Ne znam kako bih smanjivala i ovo malo zaposlenih koje imam. Predlažem da sličnu anketu sprovedete i u opštinama.
Milan Marković, državna uprava
– U sadašnjoj organizaciji, Ministarstvo ima manji broj funkcionera nego što je predviđeno. O pitanju smanjenja zaposlenih u državnoj administraciji odlučuje Vlada Srbije, a svaku odluku po tom pitanju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu će podržati i sprovesti. Napominjemo da u Sektoru za radne odnose ovog ministarstva (koji bi trebalo zakonski da reguliše radne odnose u državnoj upravi, teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi) trenutno radi samo pomoćnik.
Nebojša Bradić, kultura
Ministarstvo kulture prati uputstva Gene-ralnog sekretarijata Vlade Srbije koja jasno nalažu da u narednom periodu neće biti povećanja broja zaposlenih u državnoj upravi. Ministarstvo će, shodno uputstvima Vlade RS, pristupiti i racionalizaciji sredstava kojima raspolaže. Ukoliko do smanjivanja broja zaposlenih dođe, biće u skladu s odlukom Vlade Srbije.
Jasna Matić, telekomunikacije
– Naše ministarstvo se ne ubraja u ministarstva sa velikom administracijom kada se uporedi sa drugim velikim ministarstvima. Zaista je teško reći da li će uopšte doći do smanjenja broja zaposlenih. Naše ministarstvo postupa po Zakonu o državnim službenicima i ukoliko dobijemo nalog Vlade da smanjimo broj zaposlenih, mi ćemo tako postupiti.
Božidar Đelić, nauka
– Uzimajući u obzir činjenicu da je budžet za 2009. godinu manji od planiranog, mere štednje su uveliko primenjene u Ministarstvu.
Mlađan Dinkić, ekonomija i regionalni razvoj
– Ministarstvo ekonomije je već smanjilo broj državnih sekretara, sa šest na pet. Bivši državni sekretar za zapošljavanje Vladimir Ilić je postavljen na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, a državni sekretar za opšte poslove Vesna Kovač je preuzela sektor zapošljavanja. Takođe, smanjen je i broj pomoćnika ministra sa 15 na 11. Time je započeta racionalizacija kadrova u okviru ovog ministarstva. Takođe su uvedene stroge mere kontrole odlazaka na službena putovanja i smanjeni su materijalni troškovi.
Žarko Obradović, prosveta
– U toku je izrada novog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu prosvete, prema kome će se reorganizovati postojeći sektori i smanjiti njihov broj za jedan. Takođe, odlukom Vlade Republike Srbije predviđeno je da Ministarstvo prosvete, zbog obima posla, može da ima tri državna sekretara. To, međutim, zapravo znači da njihov broj neće biti menjan u odnosu na postojeće stanje.
