Izvor: Politika, 10.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protivgradna zaštita prelazi u nadležnost MUP-a
Vlada će finansijski pomoći domaćinstvima u suvoborskim selima čija je letina uništena ledenom tučom, obećao premijer Cvetković
Gornji Milanovac – Predsednik Vlade Mirko Cvetković je juče popodne posetio grad pod Rudnikom, a razlog je veliko nevreme koje je proteklog vikenda pogodilo zapadni deo opštine. U oluji praćenoj gradom stradala je letina u nekoliko sela oko Suvobora i Ravne gore.
Posle prijema kod predsednika opštine Dražimira Marušića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i razgovora sa opštinskim rukovodstvom, kome novinari nisu mogli da prisustvuju,, premijer je posetio Pranjane, najveće selo u opštini, i upoznao se sa razmerama štete nanete nepogodom. Tom prilikom je posetio gazdinstvo Milana Andrića u čijim je voćnjacima grad uništio oko 80 odsto roda.
– Vlada Srbije će, kratkoročno, dodeliti finansijsku pomoć domaćinstvima stradalim od grada kako bi šteta bar delom bila nadoknađena. Međutim, dugoročno, protivgradna zaštita će biti pridodata MUP-u, i to Odeljenju za vanredne situacije; time će biti povećan kapacitet zaštite. Osim toga, narednim rebalansom republičkog budžeta ćemo obezbediti sredstva za efikasniju borbu protiv nepogoda, i to kroz obuku strelaca i opremanje protivgradnih stanica – izjavio je premijer Cvetković posle obilaska terena.
Pre premijerovog dolaska, zasedao je opštinski parlament, a odbornik Boško Milovanović iz Pranjana je, mimo dnevnog reda, dramatično upozorio na posledice nevremena od petka i subote. Tražio je da opština podnese tužbu protiv Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Radarskog centra „Bukulja” koji nisu odobrili upotrebu protivgradnih raketa sa pet lansirnih rampi, koliko ih je u pranjanskom kraju.
Inače, odmah posle nevremena u pranjanskom kraju, opštinska komisija je krenula u obilazak terena sa zadatkom da utvrdi vrednost ledenom tučom uništenih prinosa u voćnjacima, kukuruzištima i krompirištima.
B. Lomović
----------------------------------------------
Bez alata ostalo 60 odsto „raketaša”
Da bi jedna protivgradna stanica u Srbiji uspešno suzbila grad potrebno je da ima najmanje 12 raketa u svom magacinu. Dakle, za 1.650 stanica potrebno je obezbediti oko 20.000 raketa godišnje. A ove godine kupljeno je samo 5.250, dok je 8.000 raketa zaostalo od prošle godine. Rezultati pokazuju da je prosečna godišnja potrošnja raketa u Srbiji tokom poslednjih pet godina bila oko 12.000 raketa. Tako je prošle godine potrošeno 11.239, a od aprila pa do sada usevi su branjeni sa preko 9.500 raketa.
– Preostalo nam je još 3.615 raketa, odnosno oko 2,2 rakete po stanici, s tim što je 270 stanica na nuli – objasnio je za „Politiku” Milan Dacić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Situacija je najteža u centralnom delu zemlje gde je bez „alata” ostalo i do 60 odsto protivgradnih stanica.
Najjednostavniji odgovor na pitanje zašto nema raketa, kako kaže Dacić, jeste da nema para.
– Od novca koji je dobijen iz budžeta zavod je kupio 4.500 raketa, a krajem juna još 750. Ove dodatne rakete kupili smo tako što smo preusmerili novac namenjen za jedan ekološki projekt. Para više nemamo – objasnio je Dacić i dodao da je do pre sedam, osam godina Republički hidrometeorološki zavoda imao odlično snabdeven glavni magacin, u kome su se nalazile zalihe preko 20.000 raketa. Međutim, godinama se nije kupovalo onoliko raketa kolike su bile realne potrebe i magacin je „presušio”.
Dacić se ipak nada da će dobiti novac od države kako bi se bar 700 raketa transportovalo do onih stanica koje su na nuli.
– Tražili smo pre nekoliko meseci od Vlade Srbije sredstva za kupovinu dodatnih raketa, ali iz Ministarstva finansija stigao je odgovor da novca nema. Mišljenja sam da je neophodno doneti zakon o suzbijanju grada, jer bi se tada način finansiranja mnogo lakše definisao – istakao je Dacić i dodao da postoji mogućnost da se protivgradna zaštita izdvoji iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda i pripoji Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Sektoru za vanredne situacije.
Inače, cena jedne rakete iznosi 300 evra sa porezom na dodatnu vrednost. Koriste se one domaće proizvodnje iz fabrika „Poliester” Priboj, „Trajal” Kruševac i „Krušik” Valjevo.
– Sve tri firme proizvode različite rakete, koje su nam jednako potrebne. Njihov rad je na zavidnom kvalitetu – istakao je Dacić.
V. Dugalić
objavljeno: 11/08/2010
