Izvor: Politika, 18.Sep.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija je naša svojina
Novi Sad – Umesto da suština priče o zakonu o javnoj svojini ostane u okvirima decentralizacije države i ekonomski opravdane i racionalne upotrebe dobara, put do teksta zakona na koji se čekalo 16 godina pretvorio se u politička razračunavanja. Analitičari podsećaju da su takve reakcije političke elite postale uobičajene prilikom svake teme koja se dotiče raspodele novca i promena u hijerarhiji odlučivanja, ali i upozoravaju na osetljivost trenutka u kojem se nalazimo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zbog ispunjavanja evropske agende, Zakon o javnoj svojini trebalo bi da bude usvojen do kraja meseca. Međutim, potpuno je neizvesna sudbinavojvođanskih amandmana. Još nema odgovora na pitanja: da li će Vojvodini pripasti objekti izgrađeni novcem iz pokrajinske kase, regionalni putevi kojima je dobila pravo upravljanja po Zakonu o nadležnostima, kanalska mreža, kao i objekti koji su ostali u bivšim republikama SFRJ? Predsednik države Boris Tadić pozdravio je „demokratski dijalog dveju vlada, ali ne i rešenja kojima bi se kršio Ustav”.
Pre dve godine slična atmosfera pratila je i usvajanje novog statuta Vojvodine i Zakona o nadležnostima. Statut je prošao, iako kroz iglene uši, i primenjuje se, ali procesu prenosa nadležnosti još se ne vidi kraj.
„Nažalost, trenutni stadijum demokratije u Srbiji je još veoma daleko od građanina kao nosioca vlasti, jer se suštinska vlast nalazi u političkim centrima moći”, ocenio je za „Politiku” profesor psihologije Mikloš Biro i nastavio: „Ti politički centri imaju potrebe za izvorima finansiranja, pa aktuelni sukob republičke i pokrajinske vlade oko zakona o javnoj svojini treba posmatrati kao bitku za kontrolu javne svojine kao osnovnog finansijskog resursa birokratskog aparata vlasti i političkih partija. Kako se ekonomska kriza pogoršava, tako se i jagma za izvorima finansiranja pojačava. Kako kaže izreka: „Mala bara, mnogo krokodila”.
Drugi aspekt te priče je, u nemoći da se kriza reši, traženje dežurnog krivac: Vojvođani optužuju ostatak Srbije da „jede njihov lebac”, a jug Srbije optužuje Vojvođane za sebičluk i nespremnost da se, zarad opšteg interesa, ulaže u nerazvijene krajeve.
Osim te borbe za finansije, resurse i izvore moći, politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je posebno opasno to što se tema o raspodeli javne svojine pokreće u, političkom smislu, najnezgodnijem i najnepovoljnijem trenutku za Srbiju, jer su povećane nervoza i osetljivost zbog kulminacije i moguće radikalizacije problema na severu Kosova i Metohije.
„Ovo je istovremeno veoma dobar trenutak za svakog ko želi da sakupi neke političke poene i kome odgovara destabilizacija političkih prilika u Srbiji. Zato mislim da je, bez obzira na argumente da ti zakoni moraju da dođu na red zbog procesa evrointegracija, ovo najnepovoljniji trenutak za njihovo rešavanje. Bila bi manja šteta da su ta pitanja odložena s obzirom na to da će samo dodatno radikalizovati i trovati političku atmosferu. Znate, u ovom trenutku, svako pominjanje Ustava iz 1974. godine i povratak nekih njegovih rešenja, kao što traže SVM i LSV, u mnogim ušima će nalikovati i zvučati kao priprema ili otvaranje vojvođanskog paketa, i njegovo stavljanje na dnevni red pored već otvorenog pitanja Sandžaka koji muftija Zukorlić tako agresivno i bučno pokreće”, ukazao je Vukadinović i dodao da u ovom trenutku govoriti o vojvođanskoj železnici i putevima je kontraproduktivno i štetno za bilo koju racionalnu priču.
Ipak, najveći problem ovih rasprave jeste što u njima nema jasno iznete ekonomske računice
A. Popović
objavljeno: 19.08.2011.
