Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2015, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Hleb i pivo

U euforiji zbog primicanja Uniji nismo ni primetili da su nam još dublje zavukli ruku u džep. Govorićemo, dakle, još malo o budžetu. Ipak je to akt koji traje godinu dana sa potencijalno još dužim posledicama.

Reč je, konkretno, o akcizama. U paketu debljem od tuceta zakona – pored Zakona o budžetu, tu je još 13 drugih, "pratećih propisa" – jedan se odnosi na "trošarine", kako se prevedeno na naš jezik zovu akcize. Tako da je odmah i "običnom čoveku" jasno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je reč o nametu na potrošnju.

Imam utisak da se o trošarinama misli kao o nečem malom i sporednom, ali njihova uloga u punjenju državne kase uopšte nije beznačajna, naprotiv. Iako donose znatno manje od poreza, pre svega PDV-a, one čine jednu četvrtinu budžetskih "primanja" što je, priznaćete, zamašna suma. Od ukupnih prihoda centralne ili države u užem smislu (dakle bez fondova i opština) koji će iduće godine iznositi blizu hiljadu milijardi dinara (sasvim precizno: 996 milijardi) akcize treba da donesu 254 milijarde. Ili, da biste stekli jasniju predstavu – dve milijarde evra. Porez na dodatu vrednost, koji je ubedljivo najizdašniji izvor, trebalo bi da donese – zanimljivo: sumu sastavljenu od istih cifara samo malo drugačije raspoređenih – 425 milijardi dinara.

Dakle, novim zakonskim rešenjima povećane su akcize na naftne derivate, i na bezalkoholna i alkoholna pića. Akciza za olovni benzin se povećava sa 50 na 52,5 dinara po litru, a za bezolovni sa 50 na 54 dinara; povećane su i akcize za gasna ulja i tečni naftni gas. Akcize na bezalkoholna pića biće veće za dva odsto. Akciza na rakije od voća, grožđa ili vino biće 124 dinara po litru umesto 121,89 dinara, a na rakije od žitarica 316 umesto 309,23 dinara.

No, glavni hit ovog paketa svakako je uvođenje akciza na niskoalkoholna pića (u iznosu od 21 dinar), posebno na pivo (24 dinara po litru).

Računa se da će akcize na goriva doneti 0,2 odsto BDP-a, a sredinom ove godine uvedena akciza na struju 0,25 odsto, dok za pića nema procene. Sve u svemu, oprezna procena kaže da bi prihod države po tom osnovu mogao da bude 0,5 odsto BDP-a ili dvadesetak milijardi dinara.

To na prvi pogled i ne mora da deluje kao neka velika suma. Ali, bitan je princip, tj. tendencija. Iz godine u godinu opterećenja rastu, od građana i privrede zahvata se sve više. Najpre je povećan porez na dobit (sa 10 na 15 odsto), zatim PDV (niža sa osam na 10 a viša sa 18 na 20 odsto), povećane su i poreske stope na imovinu, opštine su podigle svoje takse itd. Tako se priča o hlebu za tri dinara, završila pričom o pivu za 100 dinara.

Vlast, navodno, kupuje socijalni mir, a pravi sve više socijalnih slučajeva.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...