Izvor: Politika, 05.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima novca za plate i penzije
Ministar Mirko Cvetković izrazio zabrinutost za vraćanje državnog duga i isplatu starih deviznih penzija, pojašnjavaju u Ministarstvu finansija
Državna kasa može, sudeći po sve češćim ocenama ministra finansija Mirka Cvetkovića, ozbiljno da zariba. Čak toliko da ako do kraja godine država nešto ne proda, neće moći da izmiri sve obaveze. Prilivi od privatizacije su ispod očekivanih, a rashodi su se nagomilavali otprilike istom brzinom kojom su rasla predizborna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obećanja.
Ekonomisti su juče različito komentarisali vapaje nadležnog ministra. Svi su se složili da je ludost da se novac od privatizacije, umesto na investicije, troši za isplatu plata i penzija.
Ipak, ekonomisti različito tumače Cvetkovićevu izjavu.
Jedni upozoravaju da je nedopustivo oslanjati se na prilive od prodaje društvenih i državnih preduzeća i tako krpiti rupe u budžetu. Drugi, pak, veruju da ministar, kada je rekao da bi „prodaja NIS-a do kraja godine sprečila deficit likvidnosti”, nije mislio da od privatizacije puni budžet i isplaćuje plate i penzije, već da postoji rizik da do jeseni ponestane novca za vraćanje duga i isplatu stare devizne štednje i eventualne državne investicije.
Drugi su se „uhvatili” za drugi deo izjave u kojoj Cvetković kaže da su „prilivi u budžet po tom osnovu ispod očekivanih i iznose 10 miliona evra mesečno” i da to jasno znači da se novac od prodaje preduzeća koristi za popunjavanje rupa u državnoj kasi.
Ovu dilemu srpske stručne javnosti razrešili smo u Ministarstvu finansija. Tamo nam je pojašnjeno da su prihodi i rashodi u budžetu redovni, ali da se Cvetković zabrinuo za prilive od privatizacije „koji su ispod crte” i da nije ni pomišljao da novac od prodaje preduzeća koristi za pokrivanje budžetskih troškova.
Profesor Ljubomir Madžar, smatra da je „manjak ipak manjak”, bez obzira na to kako se pokriva.
– Nema sumnje da se tekući izdaci moraju pokrivati tekućim prilivima. Čak da novac od privatizacije ide u investicije, i to je problematično. Trebalo bi iz budžeta, a ne priliva od prodaje, finansirati državna ulaganja. Prilivi od privatizacije trebalo bi da posluže jačanju finansijske pozicije države, da budu na računima u bankama i da se koriste za finansijska, a ne kapitalna ulaganja – ističe Madžar.
Naš sagovornik podseća da su neposredno pre izbora „narodnim parama pojedinci kupovali glasove tako što su povećavali plate državnim činovnicima i obećali besplatnu podelu akcija”.
– Ova izjava mora da se stavi i u politički kontekst. Jer, ako demokrate nameravaju da prave socijalno odgovornu vladu, onda im je potpuno jasno da to košta. Naša je velika nesreća što smo politički toliko podeljeni i što su vlade uglavnom sastavljene od koalicija koje se ponašaju kao rogovi u vreći – ocenjuje Madžar.
Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, i sada je, kao i mnogo puta ranije, bio ubeđen da se novac od privatizacije troši na tekuće rashode.
– Mnogi političari i ekonomisti pitaju se šta će s nama biti i hoćemo li propasti ako ne budemo imali svake godine priliv od tri milijarde evra stranih investicija. A ja se pitam, šta ćemo za pet godina kada više ne budemo imali šta da prodamo. Dotad ćemo da trošimo i pevamo, biće i vatrometa i Evrosonga, biće puni i „Merkator” i „Idea”. Ovakva ekonomska politika je najblaže rečeno – glupa, a najgrublje saopšteno – kriminalna – tvrdi Cvjetićanin.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, uopšte ne sumnja u to da nema dovoljno novca za budžetske rashode.
– To se kreće u predviđenom ritmu. Privatizacioni prilivi ne idu u budžet. Deficit nije iznenađenje, jer je manjak u budžetu i bio predviđen. Reč je samo o tome da je ambicija države da investira i izmiruje neke obaveze sada stavljena pod znak pitanja – uveren je Bajec.
A kada je reč o prodaji preduzeća, Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, siguran je da je u industrijskom sektoru preostalo malo privatizacija i da je teško očekivati neku veću prodaju do kraja godine.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Jelašić: Budžet ne može bez novca od privatizacije
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je juče da je budžet Srbije „skrojen” tako da ne može da se održi bez privatizacionih prihoda i da će država „morati nešto hitno da proda”.
On je za Radio B 92 kazao da će za održanje budžeta država morati da se zaduži na domaćem tržištu ili u inostranstvu, ili će, ne pitajući za cenu, morati da proda Naftnu industriju Srbije ili neku drugu kompaniju. „Državi je ostalo još 100 miliona evra na računu u NBS, iako je prošle godine imala 1,3 milijarde evra od prodaje Mobtela”, naveo je Jelašić.
Guverner je kazao da NBS neće dati dodatna odobrenja Vladi Srbije za nove pozajmice pošto je posao centralne banke da održava stabilnost cena.
Beta
[objavljeno: 06/06/2008]
