Izvor: Sportski Žurnal, 15.Apr.2011, 02:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stanojević: Sanjam Partizan u polufinalu Lige šampiona

Sentenca da mu se život promenio preko noći u njegovom slučaju je tačna – doslovce. Tog 15. aprila 2010. Vojvodina je eliminisala Partizan iz polufinala kupa (1:3), rukovodstvo odlučilo da smeni Gorana Stevanovića, a kao na filmu, pred počinak, zazvonio je mobilni telefon Aleksandru Stanojeviću.

Dan koji je pretio da se završi košmarom najednom se pretvorio u ostvarenje sna. Dobio je šefovsko mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << za komandama Parnog valjka.
– Pozvao me je Albert Nađ i rekao: dođi u „Zemunelo” – podseća mladi stručnjak na razgovor sa koordinatorom za sportska pitanja, ključan obrt u karijeri.
Imali ste drugačije planove?
– U društvu prijatelja vraćao sam se sa stadiona, toliko nam je bilo mučno zbog poraza da ni na piće nismo svratili, rastali smo se, a ja se zaputio kući, da se pripremam za put u Italiju, trebalo je da posetim Ljajića u Firenci i Aleksića u Đenovi, zbog kasnijih obaveza u omladinskoj selekciji...
Poziv iz Humske diktirao je promenu obaveza?
– Čim me je Albert kontaktirao, obratio sam se Zoranu Lakoviću, generalnom sekretaru FSS. Morao sam kao selektor da obavestim tadašnjeg poslodavca u novim okolnostima i tek kad sam dobio zeleno svetlo sa Terazija krenuo sam u Partizanov sportski centar.

Ostalo je istorija. Sledećeg jutra pred kamerama i objektivima fotoreportera postao je trener prvog tima, najmlađi u istoriji kluba.
Šta ste naučili za godinu dana?
– Sa sportske strane dosta su mi koristile utakmice grupne faze Lige šampiona, iako na njima ni bod nismo osvojili. Iskusio sam čari večitog derbija, shvatio kako izgleda kad te danas hvale, a sutra kude. I povrh svega postalo mi je jasno kako da se nosim s kritikama.
Najdraži trenutak?
– Pogodak Radosava Petrovića u derbiju, kojim smo osigurali titulu. U istoj kategoriji je i plasman u Ligu šampiona u Briselu.
A najtužniji detalj?
– Gol Brage na našem stadionu, primili smo ga sa 16 metara i praktično izgubili šanse da prezimimo u Evropi.
Pojedini navijači vas i čak i nazivaju „srpski Murinjo”, drugi poredeći vas sa menadžerom Mančestera kažu da ste Partizanov „ser Aleks”?
– Verujem, ipak, da će me upamtiti kao Saleta Stanojevića. Ponosan sam na uspehe s crno-belima, jer šta god da se desi u budućnosti zauvek će ostati činjenica da sam prvi srpski trener koji se sa našim klubom plasirao u Ligu šampiona.

Gde vidite sebe u narednih godinu dana?
– Znate li gde je sledeći 15. april? U Partizanu, Srbiji generalno, sutra je daleka budućnost. Za mlade ljude koji se bave trenerskim poslom to je pogubna činjenica. Vreme je najbolji sudija.
Životni moto?
– Ništa nije slučajno. Kad se bavite detaljima shvatite da se i dobre i loše stvari ne mogu da se dese same od sebe. Nismo se tek tako plasirali u Ligu šampiona, pošto smo svaki detalj predvideli, a isto tako nije slučajno što smo u grupi sa Arsenalom, Šahtjrom i Bragom ostali bez bodova. Kažu ljudi „mogli ste”, a ja uzvraćam: „da smo moglo – imali bismo”.

– Vaš trenerski san je...?
– Rad na Zapadu, u jednoj od vrhunskih pet liga Starog kontinenta. Da se u okruženju kakvo vlada u Španiji, Engleskoj, Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj takmičim na najvišem nivou.
– A šta ciljate s Partizanom?
– Da budem učesnik Lige šampiona koji će se nešto pitati, od koga će bitne stvari da zavise. Na primer, da se borimo za prolaz u sledeći krug ili za plasman u polufinale elitnog kupa – kipti od ambicioznosti Aleksandar Stanojević, šef struke crno-belih.
Kažu ljudi da snovi postoje da bi se ostvarili...

Nastavak na Sportski Žurnal...