Izvor: B92, 30.Sep.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dan na Monmartru
Na boemskom brdu nad Parizom, danas zvonjavu crkve skoro nadglasava smeh turista koji uživaju ispijajući francusko vino
Izvor: Politika
Iz kafane na Monmartru sva prljavština Pariza bila je skoro nevidljiva, a sav sjaj ne toliko jak da zavede um. Zato su, zaključuje se iz pisanja Balzaka, Igoa i Zole, upravo u njoj nastala mnoga upamćena slikarska dela, pesme i knjige. S pogledom na prestonicu Francuske, Monmartr je najviši deo grada, sa crkvom Sakr K(e)r koja kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najviša tačka blista nad Parizom.
Danas, iako i dalje nad blještavo belom bazilikom zjape čeljusti ogromnih nemani, zvonjavu skoro nadglasava smeh mnoštva turista koji uživaju ispijajući francusko vino dok posmatraju zalazak sunca nad metropolom na obalama Sene, koja je u međuvremenu „narasla” na 11 miliona stanovnika.
Vekovni centar kulture, velegrad revolucije ali i crkve Notr Dam zidane deset vekova, središte svetske mode – Pariz je okupljao u osamnaestom i devetnaestom veku upravo na svom severnom, boemskom brdu, najveće talente Evrope. Monmartr je bio ne samo njihovo omiljeno mesto već druga kuća, terasa sa koje kao da su se bojali da siđu kako nešto ne bi propustili. Na Monmartru je tako i nastao jedan od najupečatljivijih slikarskih pravaca u istoriji umetnosti – impresionizam.
Mane, Mone, Sezan, Rembo... Pa Tuluz Lotrek koji se danas na mnogim slikama može videti kao simbol tadašnje slikarske kolonije. O svemu svedoče njihova imena ispisana na zidovima kafanica u kojima su i Modiljani i Pikaso svakog povečerja ispijali apsent. Svedoči i mnoštvo slikara koji danas pokušavaju da ih na licu mesta reprodukuju. Ujedno, da zarade koji franak slikajući vaš portret na ovako značajnom mestu u čijem podnožju se nalazi bulevar Pigal, po kom je Pariz bio i središte „crvenih fenjera” i na kom se nalazi preteča modernih striptiz barova, kabare Mulen ruž (Crveni mlin).
Danas, to više nije mesto prefinjenog erotskog naboja iz Bertolučijevih filmova, već komercijalizovano turističko odredište koje liči na deo globalističke seks industrije. Danas, baš, ne bi mogao da bude inspiracija Henriju Mileru koji je napisao da u zoru Monmartr postaje neizrecivo lep „kad mlazevi rumenila oblivaju beličaste zidove zgrada” i da se „jarko crvene reklame ističu gotovo čulnom svežinom”.
U pozadini ovakvih reči uvek je bila muzika najlepših šansona sveta kakve je pevala Edit Pjaf i melodičnog jezika prosvetiteljstva i ljubavi, kojim su pisali jedan Stendal, Kami i Sartr.
Njihova vlast nad Monmartrom sigurno je pomogla da ovaj deo najvernije sačuva izgled starog Pariza, sa krivudavim ulicama, stepenicama, starim, otvorenim ali tajanstvenim kućama. Pored crkve se nalazi i groblje Monmartr na kom su sahranjene mnoge poznate ličnosti, među kojima i Hajnrih Hajne, Hektor Berlioz i Anri Žorž Kluzo.
Svake godine Pariz poseti više od 15 miliona turista što čini, recimo, celu populaciju Holandije. Parižani su gostoljubivi i odgovoriće vam i ako se obratite na engleskom, ali na francuskom će vam možda postati i prijatelji.
Naročito na Monmartru, gde se uz dobar „ bordo” ne oseća ni holesterol u hrani i gde kompletna večera za dvoje, uz piće i muziku, košta oko 15 evra. U tradiciji brda na periferiji, čije su jeftinije ali čarobne kafanice privukle najveće umetnike sveta, koji su se od Pigala, uzvišeno, svakog dana peli do Svetog srca (što je u prevodu Sakr Ker). Mirjana Nikić
.jpg)
