Izvor: Radio 021, 24.Feb.2019, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina stanovništva u Srbiji gojazna
Više od polovine odrasle populacije u Srbiji imalo je prekomernu težinu, među njima svaka peta osoba vodila se kao klinički gojazna, pokazuju podaci Istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije iz 2013. godine.
Broj gojazne dece u Srbiji raste iz godine u godinu, što predstavlja potencijal za veliko opterećenje građana hroničnim nezaraznim bolestima u narednim decenijama, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Prekomerna težina i gojaznost u detinjstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << imaju poseban značaj zbog ranog početka različitih oboljenja povezanih sa prekomernom težinom, kao što su šećerna bolest, rani metabolički sindrom, povišen pritisak, bolesti srca.
Predstavnica i šefica Kancelarije SZO u Srbiji dr Žofija Pustai napominje za Danas da je ulaganje u prevenciju daleko isplativije u poređenju sa troškovima koje iziskuje lečenje posledica hroničnih nezaraznih bolesti.
Takva oboljenja vode ka prevremenoj smrti ili neretko životu sa invaliditetom, povećava se pritisak na zdravstveni sistem, vidljiv je uticaj i na ekonomski razvoj, koji je ugrožen zbog smanjenja produktivnosti. Procenjeno je da je na globalnom nivou došlo do smanjenja ekonomskog rasta od 0,5 odsto za svakih 10 odsto povećanja smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti.
– Prema podacima SZO, hronične nezarazne bolesti su jedan od najvećih izazova za održivi razvoj u 21. veku i vodeći su uzrok obolevanja i umiranja na globalnom nivou. Evropski region je najviše pogođen, a uticaj glavnih bolesti srca i krvnih sudova, šećera, raka, hronične respiratorne bolesti i mentalnih poremećaja je alarmantan. Zajedno, ovih pet bolesti čine procenjenih 86 odsto smrtnih slučajeva i 77 odsto opterećenja bolešću u regionu. Države članice u Evropskom regionu SZO sprovele su ključne promene kao odgovor na rastući broj slučajeva ovih bolesti. Da smo na pravom putu svedoči opadanje broja preranih smrti od nezaraznih bolesti, ali još postoji ogroman prostor za unapređenje – objašnjava Pustai.
Procene SZO pokazuju da su ove bolesti činile 94 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji u 2014. godini. Umiranje od ovih bolesti u Srbiji je veće u poređenju sa Evropskim regionom SZO, ali je smrtnost za bolesti srca i krvnih sudova smanjena poslednjih godina. Ne treba zaboraviti da je upravo indeks povišene telesne mase glavni faktor rizika za navedene četiri bolesti, dodaje ona.
– Porast obolevanja od ovih bolesti je u vezi sa četiri glavna faktora rizika: upotreba duvana i alkohola, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Procenjeno je da se najmanje 80 odsto svih srčanih bolesti, moždanih udara i šećernih bolesti, kao i 40 odsto karcinoma može da se spreči promenama životnog stila. Rano otkrivanje i lečenje takođe mogu doprineti dobrom kvalitetu života i smanjenju oboljevanja i umiranja – ističe sagovornica Danasa.
Srbija, kaže, ima potencijal da napravi značajan napredak u povećanju pokrivenosti osnovnim intervencijama za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Strategije ili programi koji imaju za cilj sprečavanje pušenja i konzumiranja alkohola, promovisanje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti efikasni su ako se dobro primenjuju.
Pustai podseća da je SZO, da bi se izbeglo prerano umiranje, kao i da bi se uticalo na smanjenje opterećenja ovim bolestima, usvojila Akcioni plan za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Evropskom regionu SZO, za period 2016–2025. Plan je postavio viziju za prevenciju, rano otkivanje bez preranog umiranja i smanjenja invalidnosti koja se može izbeći, a realizacija planiranih aktivnosti će voditi zemlje ka dostizanju održivih ciljeva razvoja do 2030.godine.
– Zdravstveni sektor, sam po sebi, nije dovoljan da odgovori na ovaj globalni problem, već je neophodno sprovoditi mere u svim sektorima kako bi se ublažile, sprečile i kontrolisale ove bolesti – dodaje Pustai.
Tokom protekle tri decenije u svetu, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, došlo je do porasta broja gojaznih u odnosu na problem pothranjenosti koji je bio ključni do tada, a sve to kao rezultat prelaska na visoko energetsku ishranu i uglavnom sedećeg načina života i smanjene fizičke aktivnosti.
Prema podacima SZO u 2016. godini, 39 odsto odraslih, imalo je prekomernu težinu, a 13 odsto od njih je bilo gojazno.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
