Izvor: Politika, 11.Okt.2010, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi smo mi besmrtni
Čudesni broj „pi” ponovo je uvećao svoju beskonačnu armiju cifara iza zapete – čak na pet triliona! Možete li u tom beskrajnom poretku naći vlastiti datum rođenja, registarsku oznaku vašeg automobila ili broj svog mobilnog telefona
Da li smo svi mi besmrtni?
Ko se ne seća čudesnog broja „pi”, za koji su nam učitelji računanja u osmoljetki kazali da predstavlja odnos između obima i prečnika kruga (približno 3,14159). I da nema kraja, iza zapete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << možete ispisati cifara koliko vam je volja.
Nije poznato ko je prvi uočio da je obim kruga oko tri puta veći od prečnika, ali se oko 3500. godine pre nove ere znalo da se za svaki okretaj točka kolica pomere napred za otprilike tri dužine prečnika.
Vrednost zaokružena na 39. decimalu dovoljna je da se izračuna obim ma kojeg kruga u vidljivom svetu, s tačnošću jednakom veličini atoma vodonika (oko 53 pikometra ili 10-12 metra).
Izvesni matematičari su pre nekoliko godina obnarodovali da postoji svevažeći „matematički kôd” na samom početku svekolikog kosmosa, a to je, gotovo su ubeđeni, broj „pi” (ime potiče od grčke reči „perimeter”, što znači dužina krive koja ograničava neku ravan).
Iracionalan i beskonačan broj koji skriva sve zamislive rasporede cifara, među kojima ćete naći vlastiti datum rođenja, registarsku oznaku vašeg automobila ili broj svog mobilnog telefona! Ne verujete?
Milioni godina
Za vašu utehu dan pobede nad fašizmom, deveti maj 1945. godine (09051945), nalazi se na 25.462.402. mestu posle zareza, a datum slavnog Kosovskog boja (28061389) znatno dalje – na 62.744.385. mestu.
Još od antičkog doba (Arhimedu iz Sirakuze se pripisuje da je prvi približno ustanovio srazmeru između obima i prečnika kruga, zbog čega je ona nazvana Arhimedovom konstantom) učeni ljudi vični računanju utrkivali su se da sračunaju što više decimala broja „pi”. Ludolf van Cojlen je 1596. stigao do dvadesete, a nekoliko tih cifara mu je uklesano na nadgrobnom spomeniku.
Smatran „čudom za računanje”, Johan Dase je 1844. godine, na poziv Hamburške akademije nauka i preporuku vrsnog matematičara Karla Fridriha Gausa, izračunao napamet do dvestote decimale za kraće od dva meseca. Artur Klark je obnarodovao da u to ne veruje.
Nadmetanje nije prestalo ni s pojavom „digitalnih računaljki”: samo u ovoj godini dva puta su objavljena dva najduža niza – prvi početkom januara (sa 2,7 triliona decimala), a drugi nedavno (pet triliona)! Trilion je, samo da znate, milion miliona.
Dvojica kompjuterskih znalaca, Japanac Šigeru Kondo i Amerikanac Aleksander Ji, obelodanili su da su maltene dvostruko nadmašili podvig francuskog softverskog inženjera Fabrisa Bejara. Računali su 90 dana neprekidno na ličnom računaru sa 20 spoljašnjih čvrstih diskova, koristeći operativni sistem „vindouz server 2008R2”.
Ali neobjašnjiva privlačnost kosmičkog „matematičkog kôda” nije mimoišla ni pojedince koji se diče svojim pamćenjem. Tako je kineski visokoškolac Lu Čao 2005. najviše u svetu postigao: proveo je godinu dana učeći napamet 100.000 cifara, da bi napokon izrecitovao 67.890 decimala načinivši jednu jedinu grešku. Nabrajanje je potrajalo puna 24 sata! Možete li zamisliti koliko bi se godina oteglo izgovaranje svih cifara iz najnovijeg broja „pi”?
Kôdirani u ciframa
Zašto „Arhimedova konstanta” ili „Ludolfov broj” (po matematičaru Ludolfu van Cojlenu), kako je još zovu, toliko mami matematičare (i ostale)?
Ako niste znali Stari Grci su imali dva sistema brojeva. Raniji se zasnivao na početnim slovima brojeva, pa je broj pet bio označen slovom „pi” i tako redom.
Ukoliko su pretpostavke savremenih matematičara tačne, broj „pi” sadrži beskonačno mnogo cifara za koje se veruje da su uređene bez određenog obrasca. U traganju za nizovima, od kojih smo dva pomenuli (pet i 2,7 triliona), početna cifra tri se ne računa. Prvi milion bio je dostupan preko nadaleko poznate digitalne biblioteke „Gutemberg”.
A da li je istina da svi mi živimo večno, kôdirani u beskonačnim ciframa broja „pi”?
Američki matematičar Kliford Pikover, istraživač u IBM-u, uveren je da je to istina. Ukoliko su cifre normalno raspoređene u beskonačnom nizu, koordinate svih naših atoma – naš genetski kôd, sve naše misli i naša sećanja – nalaze se unutar broja „pi”. A to naš život čini večnim i, nadajmo se, srećnim.
Mi smo, dakle, besmrtni u ciframa broja „pi”.
Prema učenju pitagorejaca, drevne grčke sekte, brojevi su dodirljivi, nepromenljivi, večni – pouzdaniji od prijatelja, a manje grozomorni od Zevsa!
A da li „pi” sadrži „pi”?
Ne. Zašto? U tački gde bi sadržano „pi” počelo u broju „pi” bi se ponavljale decimale. I to ne bi bio iracionalna broj.
Britanski matematičar Džon Idenzor Liltvud je svojevremeno upozorio: „Matematika je opasno zanimanje, dobar broj nas poludi”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 09/10/2010
Pogledaj vesti o: Nova godina
