Izvor: B92, 10.Okt.2014, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik jednog filharmoničara #6
Snježana Pavićević, svira pikolo flautu u Beogradskoj filharmoniji. U Karnegi holu, u srcu Njujorka, Filharmonija je 9. oktobra održala nezaboravan koncert. Evo kako susret sa Karnegijem, i dragom prijateljicom, izgleda na stranicama našeg dnevnika.
Puna sala i moćan aplauz koji ih je sprečavao da napuste binu su nešto što će Snježa i njene kolege zauvek pamtiti. Međutim, osim veličanstvenog debija u Karnegiju, Snježi se ostvario još jedan davni san! U gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gde je baš sve moguće, videla se sa svojom drugaricom nakon 24 godine!
„Nikolina je moja drugarica iz Siska gde smo zajedno odrasle. Družile smo se od prvog razreda sve do kraja srednje škole kada sam otišla u Beograd na studije, a Nikolina u Kanadu, te 1991. godine. Komunikacija je tada bila toliko otežana pa smo nas dve, na kraju, izgubile kontakt. Međutim, kada se pojavio Facebook, on nas je spojio i od tada pravimo planove da se vidimo“, kaže Snježa.
Nikolina je doletela iz Kanade da podrži svoju drugaricu u Karnegi holu. Otkako je počelo da se govori o američkoj turneji, složile su se da se tom prilikom vide, što je za Snježu ovaj filharmonijski poduhvat učinilo još emotivnijim.
„Turneja je za mene bila veliko uzbuđenje ne samo zbog nečega što se zove Karnegi hol, već i zbog susreta sa Nikolinom! Unapred sam plakala od sreće nestrpljivo očekujući naš susret, a tek sad kad smo se napokon videle...“, pod utiskom je Snježa.
Nikolina je oduvek bila velika podrška Snježi, još od prvih uspeha u muzičkoj školi u koju su najpre zajedno krenule. Nije propuštala nijedan koncert, bila je uz drugaricu na svakom nastupu. Snježino umeće na pikolo flauti naziva koktelom odgvornosti i moći, jer malo pikolo se glasno čuje!
„Nikolina je moja navijačica! U tinejdžerskim godinama kada smo maštale o svemu što bi volele da nam život donese, ona mi je govorila - ti ćeš jednog dana nastupati u Karnegi holu! i evo nas sad!“
Pročitajte i ranije dnevničke zapise članova Beogradske filharmonije sa turneje po Americi: #1 #2 #3 #4 #5
Kao i svi filharmoničari, Snježa oseća veliko strahopoštovanje prema pojmu Karnegi hol.
„Sve sale u kojima smo nastupali tokom ove turneje imaju neku svoju specifičnost, ali svi smo sa velikim uzbuđenjem očekivali koncert u Karnegiju. Nije to trema, već ono posebno uzbuđenje, kad jedva čekaš da sviraš, i to iz ‘sveg srca’. Sam ulazak u dvoranu je bio već nešto posebno pogotovo na probi kad čuješ kako zvuči orkestar. A tek kada smo videli punu salu i toliko publike osećaj je bio jedinstven. Publika daje poseban adrenalin ali i zvuk je drugačiji kada je puna sala. Malo smo se uplašili na probi jer je bilo puno eha, kao da je zvuk kasnio. Ali uz publiku je to sasvim drugačije.“
„Svi su se filharmoničari tempirali za Karnegi hol, kao trkači koji se štede pred finiš. A ja sam imala još jedno dodatno neopisivo osećanje, da me moja Nikolina sluša iz publike i da je ponovo uz mene. Ona je kriva i zaslužna što sam danas ovde!“
