Izvor: Politika, 23.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekove naplaćuju kvadratima
Nelikvidnost veledrogerija posledica je skupog novca, banke daju kredite s velikim kamatama. – Do kraja godine nema opasnosti od nestašice lekova. – Ne kupujemo, nego zakupljujemo „Habitfarm”. – Uskoro ćemo proizvoditi „brufen” za američki „Abot”
Nelikvidnost veledrogerija koje su naši kupci naterala nas je da dugove naplaćujemo u nekretninama. Tako su „Galenika” i „Hemofarm” postali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasnici prostora „Vetproma” u Knez Mihailovoj ulici, a i problem duga niškog „Unifarma” verovatno ćemo rešiti uzimanjem nekretnine. Radnicima ne mogu platu da dam od uzete hipoteke, ali je to ipak vrednost koju možemo da naplatimo jednog dana, kaže u intervjuu za „Politiku” generalni direktor „Galenike” Nenad Ognjenović.
Koliko je velik problem nelikvidnosti veledrogerija?
Preko 300 dana je rok naplate, znači skoro godinu dana kreditiramo kupca. Tradicionalne veledrogerije „Velefarm”,„Vetfarm” i Unifarm su ili u blokadi ili pred blokadom. Nažalost, veledrogerije poput „Medifarma”, „Srboleka” i „Vetproma” više ne rade.
Uključeni ste u spasavanje „Velefarma”?
U toj kompaniji „Hemofarm” ima udeo od 20,6 odsto, država nešto preko 10 odsto, a ostatak tri firme s udelima od 22,23 i osam odsto. Galenika je u pregovorima da kupi akcije preduzeća koje ima 23 odsto čime bi ušli u upravljačke strukture „Velefarma” i time bi direktno mogli da učestvujemo u kreiranju poslovne politike. „Velefarm” je regionalni lider i ima izuzetan potencijal na tržištima BiH, Kosova, Crne Gore...
Da li se „Galenici” desilo da joj je neko tražio da smanji svoje potraživanje?
Odgovorno tvrdim da niko „Galenici” nije tražio da oprosti dug. Mi smo državna kompanija i u dogovoru s vladom možemo da kažemo da ćemo da poklonimo lekove narodu. Ali dok vlada ne donese takvu odluku, moja obaveza je da štitimo interese države da bismo mogli da proizvodimo.
Koliko se kriza odrazila na vaše poslovanje?
Kupovna moć građana se smanjuje i to se vidi po padu prodaje skupljih lekova koji su u slobodnoj prodaji. S druge strane, kod onih koji su na pozitivnoj listi postoji zastoj naplate zbog nelikvidnosti veledrogerija. Radimo u tri smene, imamo dovoljno sirovine do kraja godine, u magacinima dovoljno robe. Ali ako kriza potraje, perspektiva nije dobra. Problem su nam i kursne razlike jer mi lekove isporučujemo u domaćoj valuti. Nama cenu leka određuje vlada, pa Republički zavod, a stranim dobavljačima plaćamo u evrima, a naplaćujemo u dinarima.
Da li vam je poslovanje ugroženo?
Za sada nije, ali bojim se da rezultati neće biti kao prošle godine zbog opšte nelikvidnosti na tržištu lekova.
Da li posredno nelikvidnost veledrogerija može da dovede do nestašice lekova?
Do kraja godine nema opasnosti, a za 2011. godinu ćemo videti. Ukoliko se stvori mogućnost da nam finansijska sredstva budu dostupnija prilagođavanjem bankarskih kredita potrebama privrede, problemi sće `e velikim delom prevazići.
Kako gledate na to što su vaši lekovi znatno jevtiniji od stranih?
„Galenika” je državna fabrika i ima odgovornost prema građanima da proizvodi lekove u punom asortimanu i kapacitetu. Od svih lekova s pozitivne liste naših je 20 odsto, a dobija samo 10 odsto para od ukupnih sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje. Prosečna cena našeg leka je 217 dinara, a uvoznog je 811. Galenikini lekovi su jeftiniji 16 odsto od lekova ostalih domaćih proizvodjača, a 74 odsto od uvoznih lekova. I pored toga što Galenika proizvodi najjeftinije lekove proizvodi se ceo asortiman. I lekovi koji nisu profitabilni, jer Galenika kao državna firma ima tu društvenu odgovornost prema građanima Srbije da obezbedi sve lekove u punim količinama.
Kako možete da opstanete kada ste četiri puta jevtiniji?
Opstaćemo jer strategija našeg razvoja je inoviranje asortimana lekova I povećan izvoz. Počinjemo proizvodnju skupljih generičkih lekova koji će biti znatno jeftiniji od uvoznih. U poslednje dve godine registrovali smo oko 30 novih lekova. Ubrzano radimo na tome da nadoknadimo period od četiri, pet godina kada Galenika nije registrovala nove lekove. Ogromni milionski propusti su napravljeni u Rusiji i ZND gde su pre par godina istekle sve registracije naših lekova, a da se blagovremeno nisu pokrenule procedure njihovog obnavljanja. U poslednjih godinu dana za rusko tržište je u proceduri registracija 31 preparata, od kojih je za devet lekova ona završena. Do kraja godine očekujemo još šest registracionih rešenja. U ovoj godini je krenuo i izvoz lekova u Rusiju.
Da li kupujete „Habitfarm”, kao što se priča?
Ne, mi samo uzimamo u zakup postrojenja i objekte ove kompanije za proizvodnju lekova gde ćemo proizvoditi citostatike. Habit Pharm ima registrovanu domaću proizvodnju citostatika. Ova Kompanija je ušla u finansijske probleme, a Galenika je od Velefarma uzela u zakup ove objekte na 10 godina. Galenika će u pogonima Habit Pharma u Ivanjici proizvoditi 10 citostatika u 30 oblika. Citostatici su jedina grupa lekova koje Galenika nije imala u svom proizvodnom asortimanu. Ulaskom u „Habitfarm” postajemo domaći proizvođač tako značajne grupe lekova.
Kako komentarišete to što je država odustala od prodaje „Galenike”?
Država je odustala od prodaje Galenike jer ponude nisu bile dobre za Galeniku i njen dalji razvoj. Galenika je brend u svetu koji su 65 godina gradile mnoge generacije. Sa novom fabrikom čvrstih farmaceutskih preparata podignuta je vrednost naše fabrike I njen kupac jednoga dana treba da bude neka od multinacionalnih kompanija.
Da li Vas je razočaralo to što se takve kompanije nisu prijavile na tenderu?
Nije me razočaralo, jer multinacionalne kompanije ne žele da se bave sa problemima Galenike. Kada je bio raspisan tender nismo imali završenu fabriku sa GMP standardima, imali smo veliki broj zaposlenih, socijalni programi…. sve su to bili faktori koji odbijaju multinacionalne kompanije od kupovine naše Fabrike. Galenika ima saradnju sa multinacionalnim kompanijama na drugi način. Na primer, sledeće godine ćemo proizvoditi lek Brufen za američku kompaniju Abot.
Imate li još takvih ponuda da radite za tako velike kompanije?
Imamo, u toku su razgovori s više kompanija.
Pre nekoliko meseci počela je da radi „Galenikina” nova fabrika?
To je naša velika investicija od 50 miliona dolara i dve rate kredita smo već otplatili. Nova fabrika nam postavlja velike ciljeve na kojima svakodnevno radimo, a to su novi lekovi i osvajanje novih tržišta. Imamo kapacitete da radimo uslužnu proizvodnju za druge i postoje interesi mnogih kompanija da proizvode kod nas.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Nije bilo kartela
Svojevremeno ste bili optuženi da ste napravili kartel s „Hemofarmom” i nekoliko veledrogerija?
U to vreme 2008.godine nisam radio u Galenici, bio sam na čelu Grupacije veledrogerija. Odgovorno tvrdim da monopola ili kartela nije bilo jer je Galenika radila sa oko 20 velikih i malih veledrogerija. Galenika je dobila oslobađajuću presudu po tužbi Komisije za zaštitu konkurencije. Optužena je domaća farmaceutska industrija zato što je to nekome bio interes. Istovremeno niko ne postavlja problem stranih kompanija koje u Srbiji rade samo sa par veledrogerija.
objavljeno: 24/10/2010
