Izvor: Politika, 05.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkoziju Rusija važnija od NATO-a
Francuski predsednik se, po ugledu na svog ruskog kolegu Dmitrija Medvedeva, založio za novi sistem evropske bezbednosti – bez zapadne vojne alijanse
Normalno funkcionisanje globalne ekonomije u budućnosti neće biti moguće bez novog svetskog poretka. A u tom poretku Rusija će imati jednu od ključnih uloga, smatra predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Šef francuske države je konkretan: po njemu, sutrašnjica Evrope zahteva tesnu saradnju EU i Rusije, kako na poslovnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planu, tako i u izgradnji novog, zajedničkog bezbednosnog sistema. I sve pomenuto – bez učešća NATO-a.
Time se Sarkozi sasvim približio inicijativi ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji je 5. juna 2008. u Berlinu pozvao na stvaranje novog sistema bezbednosti na Starom kontinentu. Takođe bez NATO-a, ali i bez Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji su, od vremena raspada Varšavskog pakta, i tokom etničkih ratova na prostorima bivše istočne Evrope, pokazali neprimerenu jalovost.
Podsetimo, obraćajući se 2008. skupu nemačkih biznismena i političara, Medvedev je pozvao Evropljane da počnu sa radom na sveevropskom sistemu bezbednosti. „Sve evropske države su pozvane da učestvuju u ovom procesu, svaka u skladu sa svojim nacionalnim interesima i mogućnostima, a svaka ideja o alijansama i sličnim grupacijama trebalo bi da ostane izvan ovih okvira”, naglasio je ruski predsednik.
Evropa nije samo EU
Ne treba ni pominjati da je nova Sarkozijeva inicijativa izazvala pravu pometnju u Vašingtonu jer je, kako piše londonski „Tajms”, shvaćena kao – direktan udar na lidersku poziciju SAD u zapadnom svetu, pa i šire. „Od kada je pitanje evropske bezbednosti nešto što ne bi trebalo da se tiče SAD, nego je stvar koju bi trebalo same da rešavaju EU i Rusija”, upitao se neimenovani izvor iz američke administracije.
Ali francuski predsednik na umu ima nekoliko važnih činjenica.
Prvo, Evropa se ne sastoji samo od članica EU. Naprotiv, dve najveće države na kontinentu – Rusija i Ukrajina – još uvek su, uglavnom, van strateških evropskih tokova. A upravo one su potencijalno najznačajniji partneri EU. I u ekonomskom, i u bezbednosnom smislu.
Drugo, borba protiv međunarodnog terorizma, trgovine drogom, ljudima, organizovanog kriminala uopšte, zahteva učešće svih, i to ne samo deklarativno, nego i u konkretnom smislu, kroz upotrebu struktura sile. NATO kao najveća globalna vojna organizacija nije pokazao sposobnost da taj posao iznese sam, na sopstvenim plećima, ni u Iraku, ni u Avganistanu...
Jednako tako, alijansa do sada nije pronašla rešenje ni za jedan otvoren problem u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, od Kirgizije, pa preko Pridnjestrovlja i Nagorno Karabaha, do Južne Osetije i Abhazije. Stav Rusije da je u ovim slučajevima reč o njenim strateškim interesima, očigledno, značajno nadjačava moć NATO-a u željenom širenju ka istoku kontinenta.
I na kraju, stav je Sarkozija, Rusija je odavno prestala da bude protivnik zapadnoj vojnoj alijansi; između dve strane se na mnogim nivoima odvija svakodnevna saradnja... Pa zašto onda ta ista Rusija, kao prvi sused, ne bi, umesto mnogo udaljenijeg prekoatlantskog partnera, participirala u opštem sistemu evropske bezbednosti?
Velike ideje, skromni rezultati
Francuski predsednik nije slučajno odabrao trenutak da iznese svoj predlog uređenja evropske bezbednosti. Naime, već 18–19. ovog meseca on će se u Dovilu sresti sa Dmitrijem Medvedevom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Višegodišnje strateško partnerstvo Rusije i Nemačke u očima Sarkozija, očigledno, funkcioniše na način koji bi bio prihvatljiv i za zemlju koju on vodi, pa i za ostale članice EU.
Ne mnogo posle Dovila, u novembru, Francuska preuzima predsedavanje Grupi 20. Sarkozi planira da ovaj forum, koji se do sada uglavnom bavio krizama, pretvori u telo koje bi se koncentrisalo na dugoročnu saradnju među ekonomski najmoćnijim državama sveta.
Ono što kritičari francuskog predsednika vole da pomenu jeste da je dotični spreman da u javnost izađe sa velikim idejama, ali da malo šta od toga biva i ostvareno. Kao primer navode predlog o osnivanju takozvane Mediteranske unije, koja je trebalo da okupi države čije obale izlaze na Sredozemno more. Za sada je sve s tim u vezi na nivou pukih želja.
Bilo bi, svakako, preuranjeno reći da je došlo vreme da Evropa, umesto ka Vašingtonu, pogled usmeri na Moskvu. Ipak, ideja o jačanju saradnje EU sa Rusijom ima jasnu podršku glavnih igrača u EU, pre svega Nemačke, pa i Italije. Uostalom, saradnja Moskve sa Parizom, Berlinom i Rimom vuče korene još iz vremena kada je na čelu Rusije bio sadašnji premijer Vladimir Putin. Te veze nisu prekinute, samo su u igri neki novi ljudi.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 06/10/2010
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
