Izvor: RTS, 11.Dec.2019, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Admiral Fogo: Srbija mora sama da bira svoje partnere

Srbija mora sama da bira svoje partnere i zemlje s kojima želi da ima odnose, poručuje u intervjuu za RTS komandant Komande združenih snaga NATO-a iz Napulja, admiral Džejms Fogo. Smatra da je Kfor poslednjih dvadeset godina obavio dobar posao na Kosovu i Metohiji.
Na poziv načelnika Generalštaba >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vojske Srbije, generala Milana Mojsilovića, u dvodnevnoj uzvratnoj poseti Republici Srbiji boravi komandant Komande združenih snaga NATO-a iz Napulja, admiral Džejms Fogo.

Sa srpskim zvaničnicima razgovara o saradnji Vojske Srbije i Kfora, zajedničkim aktivnostima u okviru programa Partnerstvo za mir i aktivnostima iz domena obuke. U intervjuu za RTS, admiral Fogo govorio je i o saradnji Srbije sa Kinom i nabavci ruskog naoružanja i opreme.
Gospodine amdirale, koji je razlog Vaše posete Srbiji?
– Svrha mog dolaska u Srbiju je ista kao i uvek. Bio sam ovde mnogo puta. Ovde sam da unapredim kvalitet odnosa sa Vojskom Srbije, da se vidim sa novim načelnikom Generalštaba generalom Mojsilovićem, i ovako uzvraćamo na njegovu posetu u maju ove godine.
Da li ste zadovoljni nivoom saradnje sa Vojskom Srbije? Šta mislite o učešću Vojske Srbije u združenim, zajedničkim vojnim vežbama?
– Mislim da je Vojska Srbije veoma profesionalna. Video sam srpske vojnike na terenu, upoznao sam srpske vojnike. Prvi put kad sam došao ovde, 2005. godine, bio sam dobar prijatelj vašeg izaslanika odbrane u Vašingtonu generala Milorada Perića, koji se vratio i bio zamenik ministra odbrane.
Od tada sam upoznao dva načelnika Generalštaba, generala Mojsilovića i generala Dikovića. Zajedno smo radili na pitanjima između Srbije i Kosova. Mislim da su odnosi između mojih snaga na Kosovu - Kfora  i Vojske Srbije ovde u Srbiji, a naročito u sedištu u Beogradu, odlični i veoma profesionalni.
Saradnja sa Srbijom je veoma važna ali i osetljiva tema kad je reč o Kosovu i Kforu. Kfor je treći u lancu reagovanja. Šta to znači? Ako kosovska policija pokuša da preuzme potpunu kontrolu na Severu Kosova i dođe do ozbiljnih sukoba sa srpskim stanovništvom, da li će u tom slučaju biti primenjen taj lanac reagovanja?
– Vi mislite o statusu Kfora kao trećeg u lancu reagovanja. Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, imamo odgovornost za bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja širom Kosova, u saradnji sa kosovskim institucijama. Tamo su kosovska policija, kao i misija Evropske unije – Euleks.
Ako idemo redom, kosovska policija, Euleks i Kfor, Kfor je tehnički treći u lancu reagovanja. Ali mi imamo odgovornost za održavanje bezbednog i sigurnog okruženja u svim okolnostima.
Iskreno, mislim da smo u prethodnih 20 godina obavili prilično dobar posao. Letos smo obeležili 20 godina prisustva na Kosovu. Za to vreme, 213 vojnika NATO-a je, nažalost dalo svoj život za čuvanje mira, i pamtimo ih s poštovanjem, a u junu ove godine smo im podigli spomenik u blizini kampa "Filmski grad", sedišta Kfora u Prištini.
Sve vreme održavamo bliske veze i saradnju sa Vojskom Srbije po ovom pitanju. Mislim da je do sad bilo dobro.
Nedavno je ovde boravio glavni zapovednik savezničkih snaga u Evropi general Volters. Sada ste Vi u poseti Srbiji. Zbog čega je NATO, i pored poznatog stava, toliko zainteresovan za zemlju koja ne želi da se priključi Alijansi?
– Ne samo general Volters, već i predsedavajući Vojnog komiteta vazduhoplovni maršal Stjuart Pič. Razgovarao sam sa maršalom pre ovog dolaska u Srbiju. General Volters je moj direktni nadređeni u lancu komandovanja, on je vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi.
Svima nama je u interesu stabilnost i bezbednost na Balkanu, što vodi do ekonomskog blagostanja. Svi redovno dolazimo ovde, ja verovatno češće od drugih, jer imam odgovornost za NATO vojnu kancelariju za vezu u Beogradu, za snage na Kosovu, kojih ima između 3.500 i 3.600, za štab NATO-a u Sarajevu, gde idem sutra na primopredaju dužnosti komandanta.
Održavamo vezu i sa snagama EU u Sarajevu, tako da postoji grupa ključnih lidera koji dolaze ovde da razgovaraju sa vašim državnim organima. Danas sam se video sa zamenikom ministra spoljnih poslova, zamenikom ministra odbrane, kao i generalom Mojsilovićem. Taj dijalog je veoma važan i mi ga održavamo.
Srbija je nedavno kupila neko rusko naoružanje. Da li to izaziva zabrinutost u Vašoj komadi ili celom NATO-u?
– Srbija mora sama da bira svoje partnere i zemlje s kojima želi da ima odnose ili transakcije. Naravno da je to izbor Srbije kao demokratske zemlje. Međutim, znam da je Srbija partner NATO-a.
Imate međunarodno partnerstvo sa NATO-om i mi to partnerstvo realizujemo kroz vežbu "REGEX 2018", periodične dolaske mobilnih timova za obuku, kao i kroz bilateralnu padobransku vežbu sa snagama Sjedinjenih Država 2017. godine.
Idem u Vojnu akademiju kako bih sa potpukovnicima i pukovnicima pričao upravo o tome kako se sve ovo odvija. S druge strane, imate odnos sa Rusijom i drugim državama partnerima. To je vaš izbor. Lično, nemam problem s tim. Ipak, verujem da su budućnost ove zemlje i njen ekonomski napredak povezani sa evroatlantskim integracijama, što na kraju predstavlja članstvo u Evropskoj uniji i nadam se da će se to desiti.
A da li dobre veze Srbije sa Kinom i Rusijom izazivaju zabrinutost?
– Da, imate dobre odnose sa Kinom. Jedna demokratska zemlja ima mogućnost da sama bira. Vidimo da Kina napreduje, i nadamo se da će nastaviti da napreduje mirno, kako se Kina bude približavala drugim nacijama, da će poštovati norme, institucije i standarde ponašanja u svetu koji su nastali nakon velikog konflikta – Drugog svetskog rata.
Znate da su Sjedinjene Države pomogle Kini u tom ratu, na Pacifiku. Mi smo porazili Japansko carstvo kako bi Kina i Koreja mogle da budu bezbedne. Neki događaji u Južnokineskom moru su neprikladni i trenutno vidimo neke događaje u Hongkongu koji zabrinjavaju.
Ipak, Srbija sama bira s kim želi da stupa u odnose i zaista se nadam da će Kina nastaviti da napreduje mirnim putem za dobrobit celog sveta, a ne samo nekog posebnog interesa na samo jednom mestu.
Kako u svetlu poslednjeg Samita NATO-a u Londonu, vidite budućnost NATO-a kroz 20 godina, bez obzira na različite poruke, i zabrinutost zbog finansiranja?
– Upravo smo proslavili sedamdesetogodišnjicu. Ne biste mogli tako nešto ponovo da uradite danas. Alijansa je bila veoma uspešna. Jedini put kad je član 5 Severnoatlantskog ugovora aktiviran bio je prilikom napada na moju zemlju 11. septembra 2011, kada su nam saveznici i partneri došli u pomoć u ratu protiv terorizma. To je svakako nešto što ćemo uzimati u obzir.
Mislim da je dijalog u Londonu na Samitu i sastanku lidera pokazao iskrenost, značajne razgovore o stvarnim pitanjima kao što je podela troškova, otvorenost, kao i fleksibilnost. Mislim da su to pokazatelji veoma zdrave organizacije.
Uprkos tome, ako se osvrnete na prethodnih četiri-pet godina, ukupni izdaci za odbranu NATO-a su porasli za više milijardi dolara. Članice su posvećene dostizanju cilja od 2 odsto do 2024, što znači ulaganje više sredstava u odbranu za zajedničku dobrobit trenutnih 29, a uskoro i 30 članica. Mislim da je ovo bio veoma uspešan samit i veoma sam zadovoljan ishodom.
Kada ćemo se videti sledeći put?
Sledeći put ću doći, siguran sam da će me ponovo pozvati, nadam se da će sve dobro proći u Vojnoj akademiji i možda će me ponovo pozvati da održim predavanje na drugom kursu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na RTS...

Blic: NATO general Džejms Fogo za "Blic": Bilo bi odlično kada bi Srbija želela da POSTANE ČLAN ALIJANSE