Izvor: BalkanRock.com, 27.Dec.2015, 14:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Milan Mitrović (Plastic Sunday)
“Muzikom sam okupiran još od malena, još kao klinac u osnovnoj školi štedeo sam novac koji sam dobijao od roditelja za užinu kako bih sakupljao za ploče i kasete obzirom da me igračke ni u tom periodu nisu zanimale”, uvodi nas Milan Mitrović iz benda Plastic Sunday u priču o svojim omiljenim albumima.
“Snimale su se pesme sa radija, menjale ploče subotom u glavnoj ulici itd. Pojavom diskova, presnimavali su se i iznajmljivali diskovi iz CD klubova, menjale >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << su se kasete sa ortacima itd. Danas je putem interneta sve dostupno uz par klikova i ta strast kolekcionarstva i sakupljanja i naročito slušanja muzike nije prestala. U poslednjih vreme par godina najviše slušam The Brian Jonestown Massacre, Ty Segall, Bass Drum Of Death, The Black Angels, Jay Retard, Black Rebel Motorcycle Club itd. uglavnom bendove koji su garage/psychedelic/shoegaze rokenrol usmerenja. U ovoj rubrici navešću albume koji su ostavili traga i dosta toga promenili u mom pogledu na muziku.”
David Bowie – The Rise And Fall Of Ziggy Stardust (1972)
Ovaj album mi je posebno drag, obzirom da sam do njega došao još u osnovnoj školi a u tom periodu sam bio dosta napržen na heavy zvuk tako da me je uveo u neke meni neotkrivene muzičke vode. Sama priča o Ziggyju i rokenrolu ostavila je jak utisak na mene, sam zvuk, produkcija i atmosfera na albumu obzirom na to kada je nastao ovaj album dokaz su da su neke stvari van vremenske.
Nirvana – Nevermind (1991)
Album koji je svojom pojavom puno uticao kako na mene tako i na celu moju generaciju. Glas, energija i bunt koji nam je u tom trenutku bio i te kako potreban u otkrivanju sopstvenog identiteta, naročito ako si u tom trenutku klinac koji u srednjoj školi otkriva svet oko sebe sa svim njegovim lepim i ružnim stvarima. I posle skoro četvrt veka “Nevermind” je po meni remek delo koji od prve do poslednje pesme u toku slušanja ne odvraća pažnju na neke druge stvari koje su oko tebe. Himna do himne.
Velvet Underground – White Light/White Heat (1968)
Sva četiri albuma na kojima je Lou Reed su mi podjednako draga, ali izabrao sam ovaj album koji je po meni najviše alternativan i noise (Sister Ray) i koji je najbučniji album Velveta, obzirom na činjenicu kada je nastajao. Iz ovog albuma slobodno mogu reći da su se razvili neki novi pravci u muzici tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih, i da je “White Light” obavezna lekcija svim muzičarima koji bi da probaju drugačiju stranu rokenrola.
Babylon Zoo – The Boy With The X-Ray Eyes (1996)
Album u koji je pokrenuo revoluciju snimanja albuma u kompjuteru obzirom da je ovo prvi album u istoriji rokenrola koji je kompletno snimljen digitalno. Futuristička atmosfera sa uticajem sedamdesetih, celokupna priča i atmosfera koja je na albumu i danas mi deluju jako sveže i vrlo rado se uvek vratim preslušavanju ovog albuma iako je prošlo dvadeset godina od njegovog objavljivanja. Album koji me je na neki način uveo u to vreme meni nepoznate pop vode.
Sonic Youth – Goo (1990)
Prvi moj susret sa ovim bendom desio se kupovinom kasete u robnoj kući kada se pojavila. Kao klinca prvo me je privukao omot a kada sam je pustio kod kuće desilo se otkrovenje. I dan danas smatram ovaj album jednim od najrevolucionarnijih u istoriji rokenrola. Mnogo se pisalo i pričalo o njemu i bilo šta da dodam mislim da bi bilo suvišno.
.jpg)
