Izvor: Vostok.rs, 13.Dec.2013, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojno-obaveštajna delatnost u Ruskom carstvu: Sudbina ljubimca Ivana Groznog
13.12.2013. -
Ratovi koje je Velika moskovska kneževina vodila u XV i XVI veku odredili su budući pravac razvoja Ruskog carstva. Strateški ciljevi su se planirali na vojnim savetima. Pod Ivanom VI Groznim (1530-1584) u Rusiji se pojavljuju prvi organi centralne uprave. Godine 1549, stvara se Posoljski prikaz koji je bio nadležan za odnose sa stranim državama i vodio vojno-obaveštajne aktivnosti.
Prvi šef ruske diplomatske službe bio je Ivan Viskovati, koji se smatrao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << jednim od najobrazovanijih ljudi svog vremena. On je bio zadužen za korespondenciju cara i Bojarske Dume sa stranim ambasadorima, vršio je odabir kandidata za diplomatsku službu, kako u zemlji tako i, sa otvaranjem ruskih ambasada, u inostranstvu. Viskovati je stvorio jedinstveni Carski arhiv, u koji su ušli rukopisi i državni dokumenti moskovskih velikih i udeonih knezova, kao i sva dokumentacija spoljnopolitičke prirode.
Ivan Viskovati je bio pristalica zaokreta Rusije prema Zapadu. S tim u vezi, on je svu svoju diplomatsku aktivnost usmerio ka tome da Rusija izađe na obale Baltičkog mora, što je vodilo u direktne konflikte sa Poljskom, Švedskom, Livonijom, Danskom, koje su taj region smatrali svojom tradicionalnom sferom uticaja. Iz tog razloga, uz pomoć specijalno infiltriranih špijuna, on je pažljivo pratio političku situaciju u baltičkim zemljama, pokušavajući da oslabi savez ruskih neprijatelja.
Tako, u leto 1557. godine iz Moskve za Stokholm krenuo je Ivan Zamicki kako bi u ime cara Ivana zaključio mir sa švedskim kraljem Gustavom. Pred polazak, Zamicki je dobio naređenje:
- Za Ivana ćeš videti kod kralja: Kakav je odnos kralja Gustava sa carem, danskim kraljem, litvanskim kraljem i Livonskim majstorom? Da li je u miru sa njima i sa drugim susednim državama? I šta, ako Bog da, čuješ, to onda kad doćeš saopšti caru i velikom knezu.
Godine 1562, Viskovati lično kreće na međudržavne pregovore u Dansku. On se u Moskvu vraća sa potpisanim sporazumom o savezu sa Danskom i 20-godišnjim primirjem sa Švedskom, što je u velikoj meri ojačalo poziciju Ivana Groznog u ratu sa Livonijom (teritorija današnje Letonije i Estonije). Tokom ove misije, on je morao da pribegne ne-diplomatskim sredstvima da bi došao do svog cilja – pošto kralj nije hteo ni da čuje za razgovore, on je iskoristio novac kako bi tajno pridobio danske plemiće da ovi izvrše uticaj na kralja.
Ipak, kraj života carevog ljubimca nije bio nimalo ružičast. Godine 1570, on pada u nemilost i biva optužen za "kriminalnu zaveru" protiv cara. Od njega se tražilo da javno prizna krivicu i moli za oproštaj. Ponosan, kakav je bio, Viskovati je sve poricao, procedivši kroz stisnute zube: "Prokletnici, krvopije, i vi i vaš car". Na znak Ivana Groznog, Viskovatog su razapeli na drveni krst i živog rasčerečili.
Još jedan primer diplomatsko-obaveštajne aktivnosti je naređenje upućeno Rodionu Birkinu i Petru Pivovu, pred njihov odlazak 1587 godine sa izaslanstvom u Gruziju.
- Kada se nađete u gruzijskoj zemlji, tajno pratite: u kakvom je trenutno odnosu gruzijski knez sa turskim i Kizilbaškim (Persijskim)? Da li su dolazili poslanici ili glasnici od turskog sultana ili od Kizilbaškog šaha gruzijskom knezu Aleksandru?... Da li je bilo rata između turskog sultana i kizilbaškog šaha? I očekuju li u budućnosti rat između njih?
U XVII veku pojavljuju se prve ruske stalne misije u inostranstvu - u Švedskoj (1634), u Državnoj zajednici Poljske i Litvanije (1673), Holandiji ( 1699 ). U to vreme, strateški deo diplomatije je činila vojna špijunaža.
U 1654 godini, za vreme vladavine Alekseja Mihajloviča, oca Petra Velikog, formira se Kancelarija za tajne poslove – lična kancelarija Cara, koja preuzima sve obaveštajne delatnosti drugih organa. Ovim je po prvi put došlo do razdvajanja diplomatije od obaveštajnih aktivnosti, iako su se i dalje ambasadori i diplomate, po naredbi cara, bavili ovom vrstom delatnosti. Ovaj organ nije bio podčinjen Bojarskoj Dumi, i sva pitanja su se rešavala izvan nje.
Milena Cmiljanić,
Izvor: Glas Rusije, foto: teacher-history.ru
.jpg)
