Izvor: Vostok.rs, 14.Mar.2014, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sergej Paradžanov: izložba boje nara...
14.03.2014. -
Paradžanov. Izložba boje nara: Državna galerija na Soljanki u Moskvi poziva na izložbu posvećenu 90-godišnjici rođenja istaknutog režisera inovatora, čoveka-legende Sergeja Paradžanova.
Šezdesetih i sedamdesetih godina, u jeku svog stvaralaštva, Paradžanov je, blago govoreći, bio bela vrana sovjetske kinematografije. On je među prvima odbacio tradicionalnu naraciju i pretvorio svoj film >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u pesmu bez reči, čime je označio granice novog za svoju epohu žanra – na granici videoarta. Sada ga nazivaju velikim Paradžanovom, a nekada su mu zabranjivali da snima, proganjali ga, negirali njegovo pravo na umetničko samoizražavanje. Državna galerija na Soljanki koja se zove Soljanka. VPA (video, performans, animacija) pripremila je izložbu koja pokazuje u prvom redu ulogu Sergeja Paradžanova u istoriji umetnosti i vezu vremena koju on sobom predstavlja, rekao je direktor muzeja Fjodor Pavlov-Andrejevič:
- Pokušali smo da spojimo ono što se na prvi pogled ne može spojiti: savremenu umetnosti i Paradžanova. Režisera su mnogi već ostavili na „polici“ istorije, ali to nije ispravno, zato što on živi ne samo u svom muzeju u Jerevanu, ne samo u raznim arhivima po čitavom svetu, već postoji u svesti velikog broja umetnika koji su njegovi sledbenici i koji su pretvorili njegove ideje u nešto svoje. I na ovoj izložbi videćemo ne samo jermensku kulturu, već i gruzijsku, i ukrajinsku, i rusku, zato što je Paradžanov spojio sve te kulture.
Sam sebe umetnik je nazivao Jermeninom koji je rođen u Gruziji i robijao u ruskom zatvoru zbog ukrajinskog nacionalizma. Bio je u zatvoru između ostalog zbog javnih kritičkih izjava na račun sovjetske umetnosti – 4 godine. A oslobodili su ga zahvaljujući međunarodnoj kampanji protesta u kojoj su učestvovali Trifo, Felini, Viskonti, Antonioni, Tarkovski... Poznati francuski pesnik i prozaik Luj Aragon lično se obratio rukovodiocu države tih godina Leonidu Brežnjevu. Ali kada je paradžanov izašao iz zatvora nisu mu dozvolili da živi ni u Kijevu, ni u Jerevanu, ni u Moskvi. Sa velikom teškoćom dobio je dozvolu da živi u Tbilisiju. Ali to je u suštini bio kućni pritvor – rekao je za Glas Rusije prijatelj režisera i direktor Muzeja Sergeja paradžanova u Jerevanu Zaven Sarkisjan.
- Iako je imao preko 20 scenarija, nije snimao filmove. I on je rekao frazu koja čini jasnom nastanak njegove umetnosti. Govorio je: Meni nisu davali da pravim filmove i ja sam počeo da pravim kolaže. Kolaž je presovani film. I, naravno, u tim radovima ima mnogi smisla, njegova nesuzdrživa fantazija se vidi.
Muzej Sergeja Paradžanova u Jerevanu obezbedio je za izložbu preko 30 eksponata – kolaža, skica, kadriranja za filmove, arkt-objekata – na primer čuveni kofer koji je pretvoren u slona. Cela sala je posvećena filmu Boja nara – jednom od najboljih, ako ne najboljem Paradžanovljevom delu. Sajat-Nova, kako ga je nazivao sam režiser, poetska je priča o jermenskom pesniku Sajat-Novi. Sudbina filma nije bila jednostavna: pod pritiskom cenzure morao je dva puta da je montira i čak da promeni naziv, kaže Zaven Sarkisjan.
- To je bio težak momenat u njegovom životu u tom smislu što je on zamislio inovaciju – film bez sižea, dijaloga. Film mozaik iz pojedinih epizoda, a na kraju nastaje lik zemlje – srednjovekovne Jermenije. I Gruzije, naravno. I film nije bio jasan ljudima: oni su shvatali da je on vrlo lep, ali ne više od toga. Zato je tu njegov šaljivi cirtež na pozivnici: Ja sam genije, mada i nerazumljiv, ali i neshvaćen. Naravno, hteo je da ga ljudi shvate, ali oni nisu bili spremni za takvu kinematografiju.
Karina IVaško,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
