Izvor: Vostok.rs, 23.Nov.2012, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prirodni roman“ između Rusije i Bugarske
23.11.2012. -
Zajednička azbuka i pisana reč Ruse i Bugare vezuju čvršće od bilo kakvih spona. Ta očigledna istina potvrđena je u toku Dana bugarske duhovne kulture koji se trenutno održavaju u Moskvi. Književna i filološka komponenta pokazala se kao ona najimpresivnija. Može se učiniti da bi izložba „Bugarska, domovina ćirilice“ u zgradi Biblioteke za strane književnosti mogla ostati neprimećena u bogatom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kulturnom životu Moskve.
Ali, njeno otvaranje je privuklo pažnju svih onih koje interesuje istorija slovenskog pisma. Fotokopije starih rukopisa koje su u Moskvu stigle iz Centra za slovensko-vizantijske studije „Ivan Dujčev“, izložene su na 24 panoa. Kod učesnika otvaranja izazvale su jake emocije, daleke od običnog akademskog pristupa. Među zvaničnicima koji su otvorili izložbu buili su direktorka biblioteke Jekaterina Genijeva, koordinator Dana bugarske duhovne kulture, direktor Narodnog pozorišta „Ivan Vazov“ Pavel Vasev i doktor filologije Igor Kaliganov. Jevgenij Roškovski, veliki poznavalac religiozne literature, filozof i istoričar, rekao je:
- Ja ove panoe doživljavam kao poklon za sve nas. Prosto sam zaprepašćčen glagoljskim i ćiriličnim tekstovima. A tek minijature! Pogledajte psaltir iz 12. veka sa ilustracijom Ples devojaka. Ona je prosto nabijena antičkom slobodom i srednjovekovnom prefinjenosti. Ili pak divna minijatura 17. veka Oživljavanje Lazara. Jednostavna je, ali u isto vreme ekspresivna, vidi se da se umetnik uživeo u tu epizodu iz Jevanđelja. Finoća bugarske srednjovekovne i postsrednjovekovne kulture čini da nam postane bliži današnji bugarski duhovni život, da osetimo svu dubinu istorijskog bekgraunda.
Ćirilica je duhovno-istorijski most koji je kroz vekove povezivao naše narode. Ovu više puta ponovljenu misao afirmisao je i dobrotvorni čin naučnog saradnika Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka Grigorija Venediktova, koji je donirao prvu novobugarsku štampanu knjigu, poznatu kao Nedeljnik, iz svoje lične zbirke. Ta knjiga je objavljena 1806. u rumunskom gradu Rimniku, njen autor je Sofronije Vračanski.
Pređimo sada na izložbe savremenih dela bugarske književnosti. Istog dana Moskovljani su ugostili dva najpoznatija bugarska pisca: Teodoru Dimovu, čiji je roman Majke upravo objavljen na ruskom jeziku, i Georgija Gospodinova, autora knjige Prirodni roman, koja se takođe pojavila u moskovskim knjižarama na ruskom jeziku.
Gospođa DIMOVA je na promociji svoje knjige dala visoku ocenu zajedničkom projektu Ministarstva kulture Rusije i Bugarske Novi bugarski roman na ruskom jeziku.
- Divno je kada pisac može osetiti brigu i podršku od strane države. Ova edicija ima za cilj da po mogućnosti nadoknadi jaz koji je nastao u duhovnim vezama naših naroda. Trajao je čitavih 20 godina. Zanima me kako će ruska publika doživeti moju knjigu, koja je već prevedena na 9 evropskih jezika.
Hoće li roman o deci koja su odrasla u ciničnoj sredini nove „epohe promena“ osvojiti srca ruskih čitalaca? Prevodilac Marija Širjajeva je sigurna u to.
- Nadam se da će naši čitaoci to delo izdvojiti među ostalima u književnoj ponudi, koja je zaista bogata. Daće visoku ocenu toj knjizi jer za nas Ruse je vrlo bitan kontekst, upoznavanje sa samim piscem, mogućnost da pročitamo i druge bugarske autore. Glavna vrednost romana gospođe Dimove je u tome što govori o temi koja je slična onome što danas doživljavaju ruske majke. Zabrinute su zbog ispoljavanja agresije kod dece, koja je često izazvana nedostatkom ljubavi i prezauzetošću odraslih. Kako da se taj problem reši? Ne znam... Ali sam ubeđena da je najbolje da to radimo zajedno.
„Književna sekcija“ Dana bugarske kulture zaokružena je potpisivanjem Sporazuma o saradnji između Ministarstva kulture Bugarske i Biblioteke za strane književnosti „Rudomino“. Objavljena je i lista od deset romana bugarskih pisaca koji su ušli u izbor za prevod na ruski jezik.
Gajane Hanova,
Izvor: Glas Rusije, foto: © ~ Phil Moore/flickr.com
