Izvor: Vostok.rs, 23.Maj.2013, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokosovski period rusko-srpskih odnosa
23.05.2013. -
I o čemu će sada Moskva i Beograd razgovarati u kontekstu Kosova?
Srpska delegacija je stigla u Rusiju sa opširnim programom. Prvi potpredsednik, ministar odbrane Aleksandar Vučić već je održao pregovore sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom, a u petak će predsednici Srbije i Rusije Vladimir Putin i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Tomislav Nikolić potpisati dugo očekivani sporazum o strateškom partnerstvu. Pažnja će biti u prvom redu posvećena ekonomskim pitanjima, trgovini i infrastrukturnim projektima. Glavno je da ovaj sporazume ne ostane „mrtvo slovo na papiru“,- govori politikolog, glavni urednik internet izdanja „Nova srpska politička misao“ Đorđe Vukadinović:
- Južni tok bi mogao biti neka vrsta garanta ovog sporazuma, a istovremeno i njegov rezultat, a i povod za potpisivanje ovog sporazuma. Južni tok je zapravo projekat koji će, nadam se, omogućiti da ovaj sporazum bude nešto više od spiska lepih želja za napređivanjem međusobnih odnosa, kao što je bio slučaj sa ovim ugovorom sa Francuskom. A sa srpske strane je potpuno jasan i rekao bih politički interes da potpisivanjem takvog dokumenta ostavi utisak o čvrstini odnosa Beograda sa Moskvom i na taj način pomalo ublaži kritiku koja postoji u delu srpske javnosti, da se jedna vlast koja je došla kao i patriotska i evroskeptična zapravo previše nagnula na evroatlantsku stranu.
Veza ekonomije i politike je opravdana. Naravno, na sastanaku u Sočiju biće reči i o Kosovu. Ima li Rusija šta reći na ovu temu Srbiji „postbriselskog doba“?
- U nekoliko ruskih izdanja su se pojavile interesantne interpretacije: kaže se, svoje korake u smislu normalizacije odnosa sa Kosovom, srpsko rukovodstvo opravdava i time da je to učinjeno uz saglasnast sa ruskom stranom. Ako bi to tako bilo, ispada da Srbi u Kosovskoj Mitrovici nisu trebali da izvižde samo Aleksandra Vućiča, kada je on dolazio na pregovore sa lokalnim političkim liderima, već i kancelariju društva rusko-srpskog prijateljstva koja se nalazi odmah pored mosta i gde uzgred budi rečeno, vise portreti Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva. Teško je reći šta je moglo biti povod za takvo tumačenje, kao da je gotovo „Ruka Moskve“ parafirala u Briselu 15 tačaka.
Ako bismo se potrudili, izjavu premijera Dačića da „Srbija ima punu podršku Rusije za definitivno rešavanje pitanja Kosova“, mogli bismo da interpretiramo u korist ove teorije.
Ali, ne bi trebalo. Bolje bi bilo ponovo pročitati intervju ambasadora RF u Beogradu Aleksandra Čepurina srpskom časopisu „Danas“: „Zalažem se za to da se prilikom sklapanja sporazuma maksimalno uzimaju u obzir legitimni interesi Srbije i Srba na Kosovu, da ne bi došlo do teških posledica za budućnost srpske državnosti. Da kažem iskreno, ushićene izjave tradicionalnih zlonamernika Srbije, kao i njihova glasna odobravanja, donekle nas čine opreznima.“ U ovim rečima se može videti i vrlo tanana umetnost diplomatije: ne mešajte se u poslove suverene države. Pri tome je ukazano na osnovni problem briselksog sporazuma: on je „zaboravio“ na Srbe na Kosovu - kako oni sami smatraju.
Greši onaj, ko misli, da će deo razgovora dva predsednika, koji nije bio održan pred kamerama ličiti na sliku Nikolaja Ge. Naime na toj slici, Petar Prvi gnevno gleda na svog neposlušnog sina. Otvorena kritika briselskog sporazuma išla bi na ruku onima koji putuju u Srbiju ili primaju srpske činovnike, kako bi im održali skupe lekcije, naprimer o neophodnosti ukidanja srpskih institucija vlasti na Kosovu. I ne bi trebalo misliti da se mimoilaženje u stavovima Rusije i EU u vezi sa kosovskim problemom može nekako odraziti na odnose Moskve i Brisela. Evropu mnogo više interesuje, naprimer, „neuvažavanje“ prava homoseksualca u Rusiji, a Kosovo je za njih- završena priča.
- Briselski sporazum, ako nije adaktirao (ne može se ovakva tema lako skinuti sa dnevnog reda), ali ipak znatno umanjio prostor i šanse za aktivnu ulogu Rusije po tom pitanju. To potpisivanje sporazuma je u velikom neskladu u odnosu na ono što je državni vrh Srbije pre nekoliko meseci izjavljivao, najavljujići i iseljenje pregovora u Savet Bezbednosti, uvođenje Rusije kao nekog takođe posrednika u razgovoru. Od svega toga nije bilo ništa. U svetlu ovih činjenica, bez obzira na to što postoji dobra volja i biće sigurno i potvrđeno ovih dana da Moskva i Beograd zajednički nastupaju povodom Kosova i Metohije, ja ne vidim šta može da bude dalji sadržaj te ruske pomoći.
Dakle, moguće je da zaista počinje nova etapa u rusko- srpskim odnosima- postbriselska i pokosovska istovremeno. Obzirom da Rusiju i Srbiju nazivaju „rođenim sestrama“, može se pretspostaviti, da ova starija, istočna, kao da kaže balkanskoj: „vidi, sama si za sebe odgovorna“ . Ne, Rusija neće prestati da štiti principe međunarodnog prava tamo gde je to neophodno.No, ne može se neko naterati na ljubav. Kao što je svojevremeno „ambasador Srba u Beogradu“, ruski diplomata Aleksandar Konuzin još 2008. godine rekao, Rusija će podržavati Srbiju dok sami Srbi budu branili svoj teritorijalni integritet.
Timuer Blohin,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
