Izvor: Vostok.rs, 22.Mar.2014, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
«Odsjaji na tepihu», ili tajne vatre koje se gase
22.03.2014. -
Slikarstvo na tepisima. Nije to kič: buketi cveća i kozice kod pojišta, već pravo slikarstvo – apstraktno, emotivno, veoma jarko – ono je predstavljeno u salama Državnog muzeja Istoka. Ekspozicija se zove Odsjaji na tepisima. Autor je moskovski umetnik Valerij Sahatov.
Srce izložbe sačinjavaju sedam tepiha i sedam platna iz serije «Formula mrtve prirode», koja su osnova za tepihe. Dominiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << purpurna boja, boja terakote i gustocrvena. Kroz njih se vide zlatni odsjaji – cvet u čaši, bokal, grožđe. Vide se ne sami predmeti, već njihov odblesak. U čemu? Verovatno, u magli sočnog turkmenskog sunca. Valerij Sahatov je poreklom iz Turkmenije. Tamo je rođen njegov otac, sam je umetnik rođen na Dalekom Istoku, tamo je stasao kao profesionadlac, ali je glas krvi velika snaga, zato su azijski motivi počeli da uzbuđuju Sahatova sve više. Putovanje u Turkmeniju je samo povećalo to interesovanje. Naročito su umetnika prenerazili mesni tepisi, njihova skala boja. Upravo su tepisi postali svojevremeno izvor inspiracije za seriju Formula mrtve prirode.
- Primarni je bio tepih, jer mi se mnogo dopadao kao veoma koloristična pojava. Kolorizam je harmonija nekih boja. U turkmenskom tepihu je ta harmonija postigla savršena. Ti su tepisi oduševljavali Holanđane još u 15. i 16. veku.
Tokom nekoliko godina je umetnik radio na tim «formulama» na platnu. Kada je serija bila završena, nastala je divna ideja da se to slikarstvo prenese na turkmenske tepihe. Vešte majstorice iz Turkmenije su radile na nekim tepisima 4 meseca, na drugim više od 6 meseci. Inače je serija tepiha bila izrađivana u toku nekoliko godina. Danas je rad zavrщen. To nije samo lično dostignuće Valerija Sahatova, to je novi prilaz slikarstvu, - tvrdi umetnik Aleksandar Ščerbinjin.
- To su pokušaji da se na novi način otkrije slikarstvo, zato što slikarstvo, koje je prešlo na takav materijalni nosilac, ima novu osobinu – slikarstvo može da se sagleda kroz poznate oblike, naprimer, tepih. Tu se osećaju i ikona, i Mark Rotko, i Haim Sutin, ali je to ipak sahatovska prerada, njegov individualizam, to mnogo vredi.
Odsjaji na tepihu su prožeti energijom, snagom. Inače, na izložbi su predstavljeni ne samo «odsjaji». Ima sale sa portretima u običnom za Sahatova apstraktnom obliku. Ima sale «Palete» sa velikim brojem realnih paleta, mešanim bojama i potpisima. Međutim, glavni su tepisi! – ubeđen je umetnički kritičar Viljem Mejland.
U slikarstvu je Valerij Sahatov drugi čovek. U tepisima su boje veoma jarke. Kao da je čovek došao na pijacu u Ašhabadu, gde blistaju boje.
Purpur i zlato privlače poglede. Gledajući ih čovek može da meditira. Sam umetnik upoređuje turkmenske tepihe sa vatrom, koja se gasi: u tom momentu čoveku može da se učini da vidi u toj vatri cvet ili grozd, pustinju i kamile. Može da vidi i umetnika pred štafelajem…Mašta ne zna za granice.
Rita Bolotska,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
.jpg)
