Izvor: Politika, 08.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garda u Moskvi, orkestar u Kijevu
Uz lidere BRIKS-a i Tomislava Nikolića, na moskovskoj paradi biće i generalni sekretar UN Ban Ki Mun i unuk Vinstona Čerčila
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić stajaće u subotu 9. maja na svečanoj tribini vojne parade u Moskvi povodom 70 godina od pobede nad fašizmom. Sa njim će na Crvenom trgu biti i 75 gardista, čija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 185. godišnjica juče svečano obeležena u Domu garde na Dedinju. Dan ranije, u petak, ministar spoljnih poslova Srbije i predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić, kao predstavnik Vlade Srbije, u pratnji vojnog orkestra iz Niša učestvovaće u obeležavanju Dana sećanja i pomirenja u Kijevu. Dok će predsednik Nikolić pozdravljati srpske gardiste uz taktove „Kaljinke”, ministar Dačić dirigovaće „Maršom na Drinu” na obalama Dnjepra.
Na taj način, Beograd će ostati dosledan svom spoljnopolitičkom kursu. Srbija poslednjih godina vodi politiku koja podrazumeva partnerstvo i sa Istokom i sa Zapadom. Tačnije, kreće se putem evrointegracija, uz poštovanje tradicionalnih prijateljskih odnosa sa Moskvom. Srbija ima specifičnu poziciju u Evropi jer je praktično jedina država koja istovremeno zadržava političke i ekonomske veze sa oba svetska bloka.
Da se zaista radi o blokovskoj podeli, svedoči i oštra polarizacija koja je nastala između nekadašnjih saveznika u antihitlerovskoj koaliciji, a ona se najbolje očituje u tome – ko će s kim slaviti pobedu. SAD i Velika Britanija neće imati svoje predstavnike na najvišem nivou 9. maja na Crvenom trgu, već će tamo biti njihovi ambasadori. Nemačka kancelarka Angela Merkel, svesna istorijske odgovornosti Berlina, ipak će doputovati u Moskvu dan kasnije, 10. maja, i položiti venac na spomenik crvenoarmejcima. Francusku i Italiju predstavljaće ministri spoljnih poslova.
U drugoj grupi su lideri zemalja BRIKS-a, koji će u punom i najjačem sastavu posmatrati vojni defile zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Tu će biti kineski lider Si Đinping, predsednici Indije Pranab Mukerdži, Južnoafričke Republike Džejkob Zuma i Brazila Dilma Rusef. Uz njih, i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, ali i vođe Venecuele i Kube, Nikolas Maduro i Raul Kastro. Poseban kuriozitet predstavlja dolazak unuka britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila, ser Nikolasa Somsa, bivšeg ministra odbrane i sadašnjeg člana parlamenta ispred Konzervativne partije, na paradu.
Neki od evropskih lidera, poput češkog predsednika Miloša Zemana i slovačkog premijera Roberta Fica, izabrali su da 9. maja budu u Moskvi, ali njihovo prisustvo na paradi još nije potvrđeno, kao što je i dalje pod znakom pitanja dolazak grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i kiparskog predsednika Nikosa Anastasijadisa.
Drugi, poput crnogorskog šefa države Filipa Vujanovića, odlučili su da budu na čelu slavljeničkih kolona u svojim državama. Među njima je i francuski predsednik Fransoa Oland, koji se takođe odlučio za bojkot moskovske parade. Kremlj to smatra velikom uvredom jer se Putin prošlog leta odazvao njegovom pozivu i prisustvovao proslavi sedam decenija od iskrcavanja u Normandiji, a Pariz nije isporučio Moskvi ni već plaćene nosače helikoptera „mistral”, vredne milijardu i po dolara.
Dok je učešće srpskog predsednika na paradi u Moskvi uglavnom bilo odranije poznato i, manje-više nesporno, poziv Kijeva predstavljao je diplomatski izazov za Beograd. Dolazak na samo jednu od ovih manifestacija predstavljao bi praktično i zauzimanje strane u aktuelnom sukobu Moskve i Vašingtona, pa je najlogičnije rešenje bilo učestvovanje u oba događaja. U Moskvi će biti šef države, a u Kijevu šef diplomatije, čiji je status ojačan time što predsedava OEBS-u.
Ukrajina je svoj Dan pobede podelila na 8. i 9. maj, jer u Kijevu objašnjavaju da je prekid vatre u Drugom svetskom ratu nastupio 8. maja, 59 minuta pre ponoći. Za Rusiju je sporno to što Ukrajina izjednačuje nacizam i komunizam, odnosno borce Crvene armije i one koji su ratovali protiv njih, označavajući 8. maj kao dan sećanja na sve poginule u ratu. Za Ukrajinu je najveći problem to što njeno rukovodstvo smatra da, slaveći pobedu nad nacističkom Nemačkom, istovremeno na pijedestal uzdiže „agresore iz Kremlja”. U priču o proslavi pobede unosi se aktuelni geopolitički i hladnoratovski sukob, zbog koga svi gube. Zato nije isključeno da se na Crvenom trgu 9. maja pojavi još neki „gost iznenađenja”.
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić, Vojna parada
