Izvor: Studnel.com, 10.Sep.2015, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrej Makin − Rus u francuskom ruhu
Njegovi romani govore o Rusiji. Svojstveni su mu likovi žena koje su sve izgubile u ratu, ali koje ipak verno čekaju svoje muškarce. Prepoznatljiv je po pričama o kratkim ljubavima, uglavnom ljudi koji su na neki način pogođeni mnogobrojnim ratovima. Njegovi prvi romani, kao što su Kći heroja Sovjetskog saveza, Ispovest grešnoga stegonoše i Dok Amur teče, nisu mu doneli slavu, ali zato 1995. godine za roman Francusko zaveštanje dobija Gonkurovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << i Medisisovu nagradu. Nakon toga, usledili su romani: Zločin Olge Arbeljine, Rekvijem za Istok, Muzika jednog života, Zemlja i nebo Žaka Dorma i Žena koja je čekala.
Makin je rođen u Sibiru, gde ga je baka obrazovala u duhu francuske kulture. Vojsku je služio tokom rata u Avganistanu i nikada nije mogao da oprosti Rusiji strahote kojih se tamo nagledao. Nakon vojske, doktorira filološke nauke na Moskovskom univerzitetu i krajem osamdesetih se nastanjuje u Francuskoj, gde i danas živi. Iako priznaje rusko poreklo i nasleđe, on odbija pripadnost ruskoj naciji i književnoj misli, već za sebe tvrdi da je francuski pisac.
Izvori: paideia.rs, kulturkokoska.com, rts.rs.
na danasnji danandrej makinpisacbiografijagonkurova nagrada
.jpg)
