Izvor: Politika, 04.Mar.2012, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika nije naša sudbina
Sada treba da iskoristimo priliku da generacijama koje dolaze ostavimo jasnu strategiju i poziciju Srbije, ističe reditelj filma koji je videlo više od pola miliona gledalaca i najavljuje „Montevideo 2” za jesen
Od prvog dela filma „Montevideo, bog te video” napravili smo TV seriju koje je autonomno delo, čak je i priča drugačija. Naša publika je naviknuta da se serije prave od restlova filma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali mi to nismo radili, ističe u intervjuu za „Politiku” reditelj Dragan Bjelogrlić i najavljuje da će drugi deo filma biti širi u odnosu na prvi.
– Druga sezona serije imaće 17 epizoda. Do sada smo snimili materijal za 10 epizoda i jedan deo filma „Montevideo 2” koji treba očekivati na jesen – najavljuje Bjelogrlić,čiji je rediteljski debi vratio publiku u bioskope – videlo ga je više od 520.000 gledalaca, dobio je pohvale kritičara, i osvojio nagrade na domaćim i stranim festivalima.
Petnaest meseci posle premijere filma, kako objašnjavate fenomen „Montevideo, bog te video”?
Prvo, u našoj istoriji nikada nismo imali ozbiljno urađenu epohu. Retko se radila, a kada se snimala to nije bilo dovoljno dobro. Mi smo je uradili na nivou najozbiljnijih svetskih kinematografija. Drugo, priče iz perioda između dva svetska rata i o građanskoj Srbiji u vreme socijalizma nisu snimane iz ideoloških, a kasnije iz materijalnih razloga. I treće, osim „Više od igre”, nikada nismo imali priče o fudbalu, o temi koja nas se tiče. „Montevideo” je određen žanrom poetične građanske melodrame. Melodrama kao žanr je retka kod nas, a poetski stilizovani filmovi publici su bili nejasni, previše veštački. „Montevideo” ima poetsku stilizaciju, u narativnom delu je čist, jasan i precizan, i našao je put do publike.
Radnja filma smeštena je u vreme kada je Srbija postajala deo Evrope, što se dešava i sada. Ima li paralela, pouka iz tog vremena za ovo?
Istorija ima svoje zakonitosti i periodi kao da se ciklično vraćaju. Tek posle Prvog svetskog rata,i upravo tih tridesetih godina,Srbija je ulazila u 20. vek. Sa otvorenim vratima Evropske unije, čiji deo bi trebalo da postanemo, Srbija tek sada – 2012, ulazi u 21. vek. Tek sada za nas počinje novo vreme, poput junaka „Montevidea” koji nisu znali šta će biti tokom 20. veka, a suočavali su se s novim vremenom: modom, muzikom, filmom, fudbalom, industrijalizacijom, začecima globalizacije.
Ali i u toj globalizaciji, Moša, Tirke i ostali junaci vašeg filma nisu zaboravili manire lepog ponašanja i prijateljstvo koji nam sada nedostaju?
Film je bio moj romantični osvrt na vreme koje smatram važnim i boljim. U tim pionirskim vremenima, ljudi stvaraju nešto novo i veliko iz plemenitih pobuda. To je bilo doba stvaranja novog sveta i odnosi među ljudima, prema životu i svetu, bili su romantičniji. To sada nedostaje celom svetu, a mi, posle svih istorijskih dešavanja, vapimo za takvim vrednostima. Publika „Montevidea” je od sedam do 77 godina, a najveći fanovi su tinejdžeri koji su mogli da kažu da je film „kao limunada”. S te strane, srećan sam da su upravo oni prepoznali plemenite vrednosti filma i prihvatili ih.
U filmu „Doktor Rej i đavoli”, koji večeras zatvara 40. Fest, tumačite lik Ratka Draževića, udbaša koji je spavao sa 1.000 žena i ubio 1.000 ljudi, ali i producenta koji je podržao Petrovića, Žilnika, Pavlovića... Kako ste ga vi doživeli?
O Ratku Draževiću se malo znalo, a mnogo pričalo. Spada u one ljude iza kojih je ostalo malo biografskih činjenica, a dosta dela i mnogo najrazličitijih kontroverznih legendi. Gradio sam lik oslanjajući se više na mit o Ratku, a manje na biografiju, jer je manje važna.
Treba li nam danas u kulturi, u filmu, jedan novi menadžer poput Draževića?
Kao visoki predstavnik bezbednosnih struktura, zbog svojih hedonističkih pristupa životu, on je bio sklonjen u film. Mnogi bezbednjaci bi to shvatili kao vrstu penzionisanja. On to nije video tako, već je stvorio najznačajniji filmski studio na prostorima Istočne Evrope.
„Avala film” je tada snimala velike projekte, nastao je crni talas, Srbija je osvojila Kan i radila najveće koprodukcije u kojima je bila aktivni koproducent, a ne samo davalac usluga kao danas. Najsvetliji period srpske kinematografije može se pripisati periodu kada je nju predvodio jedan policajac.
Neću da kažem da nam sada treba takav policajac. Sigurno je da bez jakog pozicioniranja države prema kinematografiji, ona ne može da funkcioniše u malim zemljama kakva je Srbija. Nedostaje nam da država jasno prepozna mesto kinematografije.
Da li će novim Zakonom o kinematografiji to biti ostvareno?
Taj zakon daje minimum neophodnih uslova da kinematografija funkcioniše i daje mogućnost stvaraocima da urede svoj prostor. Poučen iskustvom tumačenja lika Ratka Draževića, ne znam koliko je dobro kinematografiju dati samo filmskim radnicima da je uređuju. Neophodno je da se narednih godina uspostavi strategija srpskog filma.
Bez obzira na loše uslove u kojima stvaramo, film je jedna od svetlijih tačaka u našoj istoriji. Odmah posle sporta, film je najbolje predstavljao Srbiju u svetu, i bio jako utemeljen i u državi. Srbija je jedna od retkih država u Evropi u kojoj je domaći film superioran u odnosu na Holivud. Svojim uspehom „Montevideo” je donekle vratio tu veru, a onda su to potvrdili „Parada” i „Šešir profesora Koste Vujića”, koji vraćaju publiku u bioskope.
Kako ste dočekali vest o sticanju kadidature Srbije za člana EU?
Trudim se da ne budem rob politike. Poslednjih godinu dana malo čitam dnevnu štampu. Informišem se putem interneta i vesti na TV. Opirem se stavu da je politika naša sudbina jer to nije dobro. Koliko god to radio, politika će još dugo određivati naše živote. Srbija nema drugog izbora nego da bude deo evropske porodice.
Šta ne smemo izgubiti na putu ka EU?
Ne može nam se desiti da izgubimo identitet, kulturu i nasleđe i, na tom terenu, osećam se bezbedno. Shodno našem mentalitetu, vaspitanju, istoriji i tradiciji o tome ne bi trebalo brinuti. Samo moramo imati jasnu strategiju šta želimo. Moramo biti svesni svoje veličine, jer u istoriji često nismo znali kako da korespondiramo sa tim.
Poslednji udarci nove istorije dali su nam dobru lekciju. Sada treba da idemo putem koji smo napravili, svesni da nismo veliki i znajući da smo dovoljno veliki da možemo sami da odlučujemo o svojoj sudbini. Strateške korake treba da pravimo svesni da živimo na specifičnom prostoru Balkana gde sigurno možemo da igramo ozbiljnu ulogu u političkom, kulturnom i svakom drugom smislu.
Svest o našim vrednostima postoji, samo treba da je artikulišemo u strategiju. Istorijsko iskustvo 20. veka pokazalo je da smo najslabiji u pravljenju plana. Sada treba da iskoristimo priliku da generacijama koje dolaze ostavimo jasnu strategiju i poziciju Srbije u našem regionu punom kontroverzi i teškog istorijskog nasleđa, i da, poučeni i pobedama i porazima, napravimo sebi mogućnost za bolji 21. vek.
Ako nam je 20. vek bio vek lutanja, uz malo pameti ovaj vek može biti vek prosperiteta Srbije.
Nikada se niste javno politički deklarisali i podržavali pojedince ili stranke. Ostajete li apolitični i pred nove izbore?
Ponosan sam što nikada nisam bio u stalnom radnom odnosu i nikada nisam bio član neke političke stranke. To će ostati moje opredeljenje. Od izbora ne očekujem nešto epohalno. Pogotovu sada, kada smo krenuli jednim putem. Novi izbori samo će odlučivati ko će biti na čelu tima koji će ići već zacrtanom trasom.
----------------------------------------------------
Treba nam samo bitka za povratak publike u bioskope
Nedavno je upoređivana gledanost vašeg filma i „Parade” Srđana Dragojevića, inače i scenariste „Montevidea”. Čemu to takmičenje?
Gledaoce to ne zanima, i to nam nije potrebno. Ja se time nisam bavio. Jedna neoprezna izjava Srđana Dragojevića, koja je nadograđena u određenim domaćim medijima, dovela je do tog utiska. Svaki dan sam u kontaktu s Dragojevićem i mi radimo zajedno i dalje.
Bitka koja treba da se vodi narednih godina jeste bitka za povratak publike u bioskope. Kinematografije malih zemalja, poput naše, nemaju razloga da postoje ako nemaju publiku.
----------------------------------------------------
„Politika” u „Montevideu 2”
Jedan od „junaka” prvog dela vašeg filma i TV serije jeste i „Politika”. Kakva će biti uloga našeg lista i kolege Jovanovića u drugom delu?
„Politika” je u to vreme bila jedan od stubova društva. Bora Jovanović je bio jedini srpski novinar koji je našu i evropsku javnost izveštavao o tome šta se dešavalo u tada dalekom Urugvaju. U drugom delu, „Politika” će biti jedan od aktivnih temelja priče.
Jovanovićevi potomci reagovali su na lik iz filma u tumačenju Srđana Žike Todorovića. Želim na vašim stranicama da objasnim da lik Bore Jovanovića u filmu nije strogo biografski, već je više plod naše fikcije. Prikazujemo ga s mnogo poštovanja i apelujem da ne bi trebalo reagovati na detalje koji priču čine zanimljivijom. Bora je razbarušen lik i ljubitelj kapljice, ali to ne znači da je on zaista bio takav u životu.
Ivan Aranđelović
objavljeno: 04.03.2012
