Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatnici neće Železnicu
S prosečnom brzinom vozova od 42 kilometra na sat i sa 400 kilometara pruge na kojoj vozovi mile nema privatnika koji bi je preuzeo makar i za teretni saobraćaj
Premijer Aleksandar Vučić je članovima kluba „Privrednik”, među kojima i Miodragu Kostiću i Milanu Beku, ponudio da upravljaju „Železnicama Srbije”, ali kako je rekao od njih nije dobio odgovor. „Evo, gospodo, dajte. Hoćeš ti, Miodraže (Kostić)? Hoćeš ti, Mišo (Beko)? Ko će da uzme ’železnicu’? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evo, vi kažete da ste mnogo sposobniji, ja želim da vam verujem, preuzmite, molim vas, ’železnicu’. Još nisam dobio odgovor”, rekao je Vučić u intervjuu na RTS-u u utorak uveče.
Sastanak u klubu „Privrednik” održan je 4. jula i na njemu su, osim Beka i Kostića, koji je i predsednik kluba, bili i predsednik „Delte” Miroslav Mišković, trgovac strujom Vojin Lazarević, vlasnik Televizije Pink Željko Mitrović i drugi članovi „Privrednika”.
Vučić je naveo da je privrednicima ponudio „Železnice” da država ne bi novcem poreskih obveznika plaćala 120 miliona evra godišnje ili 146 miliona kao prošle godine za isplatu zarada, a da decenijama nema pomaka, nego ima samo gubitaka i daljeg propadanja. „Nismo u stanju da iskoristimo ruski kredit. Nemamo na šta da potrošimo pare. Samo plaćamo penale, jer nemamo projekte ni za šta”, rekao je Vučić.
Miodrag Kostić se, istina, pre oko godinu dana ponudio da kao savetnik učestvuje u upravljanju „Železnicama”, ali uz uslov da ga nijedan političar ne zove i govori mu šta da radi. „Siguran sam u uspeh. Dajte mi ’Železnice’ i za tri godine neće im trebati ni dinar subvencija. Da li su ’Železnice’ socijalna ustanova ili služe za prevoz robe? Ja ću vam napraviti profit od treće do pete godine”, rekao je tada Kostić.
„Premijerova ponuda je nerealna”, kaže konsultant Milan R. Kovačević, dobar poznavalac „Železnica” s obzirom na to da je nekada bio član upravnog odbora Jugoslovenskih železnica i zna kako one iznutra funkcionišu.
On napominje da Zakon o železnicama ne zabranjuje da privatnik preuzme upravljanje nad tim sistemom, ali to niko ni u snu ne bi uradio, jer taj isti zakon sa druge strane nameće niz ograničenja.
„Kada bi neko i pristao da upravlja ’Železnicama’ trebalo bi da ima što manja ograničenja. Da mu se dozvoli da uzme samo one pruge koje se isplate, a one koje prave gubitke da ugasi. Potom mu omogućiti da zemljište koje mu ne treba, proda i nešto naplati. Dozvoliti mu da proda vozni park koji je ogroman i neupotrebljiv i da kupi nova vozila, jer će na osnovu nekih pokazanih rezultata moći da dobije kredite”, navodi Kovačević i dodaje da bi pri uvođenju privatnog partnera država trebalo da preuzme dobar deo dugova „Železnica”, kao što je uradila u slučaju „Jata”.
Ali, osnovna pretpostavka za ulazak privatnih investitora još nije ispunjena – razdvajanje putničkog prevoza, transporta robe (kargo) i infrastrukture, u zasebne celine, a to su uradile sve zemlje iz okruženja. Da je to učinjeno privatnicima bi država mogla da ponudi da preuzmu transport robe, a da državi plaćaju korišćenje njene infrastrukture.
Mada bi to moglo uskoro da se desi budući da je premijer u ekspozeu naveo da bi „Železnice Srbije” trebalo restrukturirati do kraja ove godine i razdvojiti u tri celine. Prevoz robe, kako je rekao, jeste profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj i infrastruktura bili bi u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše.
Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije” juče nije hteo da komentariše ono što je premijer ponudio privatnicima.
Ovo javno preduzeće, koje važi za jednog od najvećih gubitaša i koje država subvencioniše sa 13 milijardi dinara godišnje, već je trebalo da počne tržišno da posluje. Za jun mesec su najavljivali transformaciju u holding kompaniju. To bi značilo da u početku imaju jedno kontrolno preduzeće („Železnice Srbije” a.d.) i dva zavisna(„Infrastruktura” d.o.o. i „Srbija voz” d.o.o). Preduzeće za infrastrukturu bi se u tom slučaju finansiralo iz budžeta, kao i putnički prevoz, dok bi se robni prevoz finansirao tržišno. Na taj način bi „Železnice”, koje su prošle godine smanjile gubitke za oko devet milijardi dinara (u 2012. je iznosio 16,6 milijardi dinara), započele poslovanje po evropskim principima. To znači postepeno otvaranje tržišta za dolazak konkurencije, odnosno privatnih operatera.
Čak i kada se razbistri situacija sa razdvajanjem delatnosti teško je očekivati da privatnik preuzme upravljanje železničkim transportom robe ako je prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji 42 kilometra na sat. Na 400 kilometara pruge obavezna je lagana vožnja od najviše 10 kilometara na sat, a da bi vozovi ponovo saobraćali brzinom od 120 kilometara na sat najpre treba modernizovati pruge za šta je potrebno oko 4,5 milijardi evra i sedam godina da se ti radovi izvedu.
M. Avakumović
objavljeno: 16.07.2014.
Pogledaj vesti o: Milan Beko
.jpg)
