Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Feb.2024, 14:19

Nije Karli, a ni Madona: U bivšoj Jugi od ove naše pevačice GEJEVI NAPRAVILI KULT, a njene pesme i danas SVI PEVAMO

Oskar Vajld je jednom rekao da sebičnost nije kada pojedinac živi život na svoj način, već je sebičnost kada nametne svoje stavove drugima o tome kako bi trebali živeti. Na prostoru Balkana i danas postoji presija i stigma vezana za pojedine ljudske izbore. Međutim, osoba koja se kod nas pre svih izdvojila kao ona sa posebnom širinom svesti i svetskim duhom je - Lepa Lukić, a evo i zašto.

Druga polovina 20. veka poznata je po dobrim noćnim izlascima u Beogradu. Naše >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << starije okruženje rado priča o nezaboravnim izlascima 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada su se počeli otvarati prvi klubovi u prestonici. Muzika je bila jako važan segment u društvu i pridavao joj se poseban značaj.

Srbija tada prvi put nije kasnila za razvijenim delom sveta kada je provod u pitanju, a devedesetih je Beograd imao "vajb" Londona, Njujorka ili Berlina. Prvi gej klub u Srbiji je bio pionirski korak ka stvaranju sigurnog i inkluzivnog prostora i za LGBTQ+ zajednicu. Otvoren je sa ciljem da pruži podršku i okupi ljude koji su se osećali marginalizovano ili diskriminisano zbog svoje orijentacije. Ovaj klub je bio važan korak ka promovisanju prihvatanja, tolerancije i jednakosti u društvu. Osnovan je sa idejom da pruži sigurno mesto gde se ljudi mogu okupiti, družiti, zabavljati i biti svoji bez straha od osude ili diskriminacije.

U svetu je stigma ka gej osobama odavno prevaziđena, a kod nas i danas čujemo da neka gej osoba bude pretučena. Na mestima gde se oni okupljaju, često pred ulazom stoji policijska patrola, da ih zaštiti od homofoba. Od davnina pa do danas, u našoj sredini nije se mnogo toga promenilo i, verovali vi ili ne, prvi klasičan gej klub u Beogradu otvoren je tek 1997. godine i zvao se "X".

Bio je poznat i pod nazivom "Rupa", ali nemojte misliti da je bio dosadan! Prema poznavaocima ove tematike, gej osobe gotovo da i nisu bile poznate javnosti pre toga. Ali to ne znači da se nisu provodile na svoj način! Pre "X-a", ovi ljudi su se okupljali na neobičnim mestima kao što su javni toaleti i parkovi. Jedan od najpoznatijih parkova bio je "Manjež", ali nažalost, ostao je upamćen i po tragičnom događaju. Bitno je napomenuti da pre "X-a" nije postojao formalni gej klub, ali su neformalna okupljanja LGBT populacije svakako postojala. Najpopularnije mesto za druženje bila je poslastičarnica hotela "Moskva", gde se rodila ideja o formiranju prve organizacije za LGBT prava. Klub "X" je bio prvi gej klub u Beogradu i nalazio se na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. Bio je poznat po tome što su ga posećivale javne ličnosti i najlepše žene Beograda.

Muzika koja se puštala bila je raznovrsna, od MTV hitova do turbo-folka. Nažalost, klub je zatvoren 2006. godine. Nakon "X-a", otvoren je klub "Floyd" koji je radio samo godinu dana. Bio je poznat po turbo-folk muzici i neugodnostima sa obezbeđenjem. Gej klub "VIP" otvoren je 2007. godine i bio je poznat po tzv. "dark room-u". Radio je godinu dana pre nego što ga je zamenio klub "Toxic". Još jedan zapažen klub bio je "Hrabro Srce", koji je kasnije promenio naziv u "Hram X". Muzika je bila slična kao u "X-u", ali su se dogodili neki incidenti sa suzavcem. Klub je promenio lokaciju i sada radi pod imenom "Pleasure".

Takođe su značajni klubovi "G-Star" i "Kinić", koji su menjali radna mesta. U ovim klubovima nije bilo narodne muzike, već se fokusiralo na elektronsku muziku. Godine 2003. otvoren je klub "Kan-Kan", koji je kasnije postao poznat kao "Loud & Queer". Ove žurke su se održavale do 2005. godine, a zatim su se organizovale mobilne žurke na različitim mestima. "Loud & Queer" je nastavio rad u klubu "Alijansa", koji je radio do 2007. godine. Nakon toga je promenio ime u "Queen" i prestao da radi kao redovan gej klub. Trenutno aktivne organizacije u Beogradu su "Warm Brothers Community", "Dizzy Queer" i "Rainbow Party". Jedini gej klub koji neprestano radi je "Apartman", koji se nalazi tik ispod Brankovog mosta. Ovaj klub je prepoznatljiv po svom zanimljivom enterijeru i odličnim zabavama. Takođe organizuje tematske žurke i ponekad ima i žive nastupe poznatih muzičara i bendova.

Malo ko bi poverovao da je prva gej ikona, mnogo pre Jelene Karleuše, čak i svetske gej ikone Madone, bila Lepa Lukić. Sada već daleke 1972. godine, u vreme pre prvog personalnog računara, legenda srpske narodne muzike Lepava Lepa Lukić je imala svoj oflajn "fan pejdž" tj. fan klub pod nazivom "Lepisti". Članovi kluba su bili toliko opčinjeni tada mladom i lepom pevačicom, da su čak štampali list pod imenom "Naša zlatna Lepa". Dok se mnogobrojni pevači danas hvale milionskim pregledima i pratiocima na društvenim mrežama, pevačica Lepa Lukić imala je svoj "fan klub" još pre 52 godine.

- Lepu volimo jer je njeno grlo suvo zlato - komentar je osnivača i člana fan kluba Lepe Lukić. Članovi su hvalili pevačicu na "sva usta" i nisu krili oduševljenost njenim glasom i stasom. Iako je sada u penziji, Lepu svi znaju kao damu britkog jezika i sklonošću ka svemu što je ljudsko.

Mnogi se sećaju Lepe iz često repriziranih "Kamiondžija", kao i da je u "Trezoru" 2006. godine reprizirana "Prijatno je biti Lepa"- dokumentarna emisija scenariste i reditelja Vladimira Andrića koja se na specifičan način bavi popularnom kulturom, kroz beleženje fenomena histerije i obožavanja koji su početkom sedamdesetih godina prošlog veka na svakom koraku pratili Lepu Lukić. Milan Vlajčić u kritici emisije u Politici 26. marta 1972. godine piše:"Naša balkanska varijanta zvezdomanije ima one osobenosti koje je svojom kamerom zabeležio Andrić: Lepu u Beogradu prepoznaju po jedinstvenoj boji kola, klub Lepista izdaje svoj list koji se, kao i druga glasila, bori za dotacije; studentkinja prve godine književnosti piše stihove sa Miljkovićevim metaforama o božanstvenoj Lepi; kosač na polju, u normalno prljavoj i znojem ulepljenoj košulji, kaže da obožava Lepu zato što "peva o životu kakav on jeste"(!) ... Andrić je sledio osnovni zakon čestitog dokumentarnog svedočenja: nije nametao svoje sudove i ukus, nije ironisao niti persiflirao tamo gde je već sam život dovoljno uvrnut i parodičan, učinio je da slike govore o tome gde smo i kako živimo", ostalo je zabeleženo.

Učesnici su bili Žika Bogdanović, Lepa Lukić, Toma Zdravković i Lepisti. Dramaturg je Miroslava Sretenović, zvuk je radio Vuko Dabuško i  Rihard Merc. Snimatelj je Duško Stefanović a montaža Petar Aranđelović. Scenario i režiju, kako smo napomenuli potpisuje Vladimir Andrić. Emisija je premijerno emitovana 23.03.1972, a reprizirana u "Trezoru" 18.12.2006.

Srbija Danas/Maja Đorđević
Pogledaj vesti o: Madonna,   Dodela Oskara 2013

Nastavak na SrbijaDanas.com...