Izvor: Politika, 12.Sep.2014, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Škotska da postane deo Skandinavije
Zabrinuti korporativni magnati najavljuju odlazak iz Edinburga, dok iz Norveške stižu poruke o prednostima socijaldemokratije
Dve velike britanske banke odlučile su da se presele u London ukoliko Škotska izglasa nezavisnost, dok poslednje ankete opet pokazuju da je došlo do preokreta u raspoloženju Škota i da su oni za nekoliko procenata skloniji da u četvrtak glasaju za ostanak u Velikoj Britaniji.
Rukovodstvo Rojal benk ov Skotland, čije je sedište >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Škotskoj još od 1727. godine, ističe da je odluku o premeštanju u London donelo zbog neizvesnosti koja bi nastala u novim okolnostima. To bi nepovoljno uticalo na njihovo poslovanje, jer bi bar u prvo vreme uslovi finansiranja i poreskih izdataka bili nepoznati.
I Mark Karni, guverner britanske centralne banke, poručio je da bi nova nacionalna banka u nezavisnoj Škotskoj morala da unapred obezbedi velike zalihe funti ukoliko bi rešila da zadrži britansku valutu bez dogovora sa ostatkom Britanije.
Bankari pakuju kofere, arhitekte se doseljavaju
Dok bankari beže od nezavisnosti u sigurniji London, jedna jučerašnja anketa pokazala je da su škotske arhitekte u velikoj većini raspoloženi za odvojenu državu Škotsku. Podatak da će dve trećine arhitekata glasati za nezavisnost bio je predmet posebnih analiza. Pa je tako čelnik arhitektonske asocijacije u Edinburgu rekao da će Škotska postati prepoznatljiva po svojoj arhitekturi, iako je sada skoro nevidljiva.
Škotski premijer i lider Škotske nacionalne partije Aleks Salmond se, po oceni pojedinih londonskih listova, dobro snalazi u situaciji kada su bankari najavili premeštanje svog sedišta, a velike korporacije zabrinutost zbog moguće nezavisnosti Škotske. Salmond je dugo radio u Rojal benk ov Skotland i za razliku od mnogih drugih političara on „ume da govori bankarskim jezikom a da ne zvuči kao da je na brzinu pokupio frazeologiju finansija, bez pravog razumevanja”, konstatuje londonski „Gardijan”. On međutim odbija da iznese proračune o tome koliko bi odvajanje Škotske koštalo novu državu u prvo vreme, dok se stvar ne stabilizuje. O tome posle referenduma, kaže on, i dodaje da je sada besmisleno pričati o tome.
Postoje dve međusobno suprotstavljene teorije o tome šta opredeljuje birače za nezavisnost. Po jednoj, Škoti i verovatno Katalonci glasaju svojim srcem. To je kao kada u braku dođe do neminovnog razvoda. Više se ne vodi računa koliko će taj razlaz da košta. Po drugoj, birače za nezavisnost opredeljuje računica, glasaće „za” ukoliko su sigurni da će njihov džep biti puniji i obrnuto.
Mogućnost da bude u nordijskom savetu
Škotska bi, ukoliko se odvoji, vrlo verovatno izabrala socijaldemokratiju nordijskog tipa. U Edinburgu, a i u pojedinim prestonicama skandinavskih zemalja, govori se čak o primanju Škotske u Nordijski savet. Ova institucija, sa sedištem u Kopenhagenu, obuhvata skandinavske zemlje koje imaju i slične poglede na društveni sistem. Podrazumeva se da ove države imaju znatno veće poreze, ali i jake socijalne beneficije. To ne odgovara ni bankarima ni korporacijama.
Sa druge strane, poznato je da je London raj za bogataše i da su se tamo nastanili mnogi ruski oligarsi. Kada je francuski socijalistički predsednik Fransoa Oland obećavao da će uvesti velike poreze onima koji zarađuju preko milion evra godišnje, britanski premijer Dejvid Kameron je hteo da francuskim tajkunima prostre crveni tepih samo da dođu u Britaniju.
Velika podrška škotskoj nezavisnosti došla je iz Norveške, ali ne iz zvaničnih političkih krugova. Meri Miler, Škotkinja po poreklu, i direktorka čuvene Bergenske nacionalne opere, u „Skotsmenu” preporučuje Škotima da bez ikakvog straha glasaju za nezavisnost i da se ugledaju na Norvešku. Ističe prednosti skandinavskog modela u kome svako ima svoju državu, ali kod suseda putuje samo sa ličnom kartom. Preporučuje Škotkinjama da se ne brinu čak i ako Škotska bude morala da promeni valutu. I Norveška i Švedska imaju različite valute (švedsku i norvešku krunu) pa bez ikakvog problema plaćaju karticom kad putuju u susednu zemlju.
Naravno, Milerova preporučuje miran i spokojan život kao veliko norveško dostignuće, nasuprot nesigurnostima i ukidanju socijalnih beneficija u drugim evropskim državama. Škotska bi mogla da postane deo tog sveta.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 12.09.2014.
Pogledaj vesti o: London
