Izvor: MozzartSport.com, 05.Mar.2016, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Derbi jedne generacije: Severni London drhti pred snovima o tituli

Totenhem i Arsenal su i dalje najveći konkurenti „uljezu“ sa vrha tabele, ali bi u današnjem okršaju na Vajt Hart Lejnu (13.45) jedni druge mogli da eliminišu iz jednačine

Na pitanje ko će osvojiti Premijer ligu kao da nikada nije bilo teže dati odgovor. I dalje aktuelni šampion Čelsi je, proveo većinu sezone u donjem delu tabele i ostavio prazno mesto „za grabež“. Mančester Junajted nema >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << šta da traži u trci za titulu još otkako je Ser Aleks Ferguson napustio Old Traford, a njihove gradske komšije kao da lutaju između zamisli odlazećeg trenera Manuela Pelegrinija i sanjarenja o dolazećem treneru Pepu Gvardioli.

To je pomoglo neverovatnom Lesteru da se popne na čelo tabele, sa kojeg se šepuri već mesecima, ali snovi Džejmija Vardija i Rijada Mareza o osvajanju Premijer lige 15. maja na Stamford Bridžu - gde bi Čelsi simbolično preneo pehar iz svojih vitrina u autobus Lisica Klaudija Ranijerija - umnogome bi mogli da zavise i od ishoda derbija severnog Londona.

Totenhem i Arsenal su i dalje najveći konkurenti „uljezu“ sa vrha tabele, ali bi u današnjem okršaju na Vajt Hart Lejnu jedni druge mogli da eliminišu iz jednačine. Totenhem je stidljivo počeo sezonu, ali sa klupe predvođeni odlučnim i večito smirenim Maurisijom Poketinom, Pevci su na još stidljiviji način okupirali poziciju „prvog pratioca“, bez prevelike pompe, u senci senzacionalnog Lestera.

(2,45) Totenhem (3,35) Arsenal (2,90)

Tri boda osvojena tokom četiri avgustovska meča nisu nagoveštavala ništa dobro u taboru Totenhema, ali čvrstina i disciplina koju je argentinski stručnjak „ugravirao“ u najmlađi sastav Premijer lige, počela je da donosi rezultate. Odbrana sa najboljim štoperskim tandemom ove sezone, Belgijancima Tobijem Aldervereldom i Janom Vertongenom, olakšavala je posao Ugu Lorisu na jednoj, i Hariju Kejnu na drugoj strani. Totenhem je od početka sezone imao period od četiri meseca nepobedivosti, između avgusta i decembra, ali i niz od šest uzastopnih pobeda koji se u sredu veče završio na Apton Parku, u minimalnom porazu od Vest Hema.

Ipak, Totenhem je još uvek jedini od timova u borbi za titulu koji nije poveo trku ni u jednom trenutku. Njihovi navijači reći će, doduše bojažljivo, da će se tamo naći u pravi čas. No, pritisak koji donose završni mečevi duge sezone mogao bi da ima devastirajući uticaj na snove Poketinovih momaka, ali i pristalica, pogotovo onih retkih koji se sećaju poslednje titule osvojene pre 55 godina.

Iako se na Totenhem i dalje gleda sa podozrenjem zbog svih prethodnih razočaranja, nesrećnih ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona - kada je Čelsi 2012. godine osvajanjem najvećeg evropskog takmičenja „poništio“ svoje šesto mesto na tabeli Premijer lige i Totenhemovo četvrto – da ne pričamo o stalnom gledanju u leđa Arsenalu i decenijama prosečnosti u engleskom fudbalu, Totenhem ima na čemu da bazira optimizam.

Poketinu je bilo potrebno vreme da napravi izbalansiran tim, iskoristivši prošlu sezonu da „pročisti“ svlačionicu od igrača panično dovedenih za basnoslovne sume u nedeljama po odlasku Gereta Bejla. Nikakvi Taunzendi i Adebajorovi mu nisu bili potrebni, već mladići u punoj snazi (prosečna starost tima je 24,5 godine) koji će bespogovorno slušati naredbe nekadašnjeg učenika Marsela Bijelse. Zauzvrat, Poketino je dobio najbolju odbranu i drugi najbolji napad lige, probuđene Nasera Čadlija i Erika Lamelu, ali i „zlatnu koku“ engleskog fudbala, poletnog Bamidele Alija. Pridodajte tu goropadnog Kejna i njegovih 37 premijerligaških golova od dolaska Poketina i neće biti nezamislivo videti Pevce na tronu.

Sa samo jednim istinski razočaravajućim rezultatom u sezoni - porazom kod kuće od Njukasla - Totenhem u možda i najveći derbi severnog Londona jedne generacije ulazi poljuljan posle nervoznog poraza od Vest Hema, koji maestralno predvodi Slaven Bilić. Pevci su prošle srede olako bili zaustavljani na putu do gola Adriana, pa će morati da se nadaju novoj briljantnoj partiji, kakve su ove sezone imali, recimo, protiv Mančester Sitija.

Arsenal, sa druge strane, ima mnogo više briga. Tim Arsena Vengera iz godine u godinu pravi iste greške kada se nađe u završnim mesecima sezone, pa su ih porazi od Mančester Junajteda i Svonsija dodatno udaljili od Lestera. Taman kada je, posle trijumfa nad Lisicama, bio stvoren zamajac za napad na prvo mesto, Vengerova ekipa je ponovo ustuknula. Iako ućutkivanje Emirejts stadiona od strane Lionela Mesija u prvom meču osmine finala Lige šampiona nije bilo neočekivano, poraz od Svonsija to svakako jeste. Tim koji vodi Frančesko Gvidolin je bio „prošaran“ sa petoricom igrača koji retko nastupaju, čuvajući se za krucijalni meč u borbi za opstanak protiv Noriča, ali Arsenal je pronašao način da još jednom prospe i ono malo dobrog što su ostvarili ove sezone.

Međutim, razlog za nova posrtanja Tobdžija ne može biti tvrdoglavost Vengera. Francuski stručnjak je često bio osporavan zbog lepršave igre koju je forsirao posle napuštanja starog Hajberija na uštrb borbe za najvažniji trofej. Nikakvi trofeji u FA kupu mu neće doneti kredit kod navijača, a onaj od poslednje titule iz 2004. je odavno potrošen. Ne, Venger se prilagodio i načinio je ovaj tim fleksibilnijim. Pobede ostvarene nad Mančester Sitijem prošle sezone i Bajern Minhenom ove, pokazale su da Arsenal ume da igra strpljivo i sačeka greške protivnika koji diktira ritam meča. Pobeda nad Mančester Junajtedom u prvom delu sezone (3:0) bila je suprotnost, a Arsenal je napadačkom igrom i rešenošću pregazio Van Galov skupoceni tim, svim onim što im je protiv istog rivala falilo prošlog vikenda, u blistavoj partiji Mančesterovog tinejdžera Markusa Rašforda.

Problem Arsenala ove sezone je mentalne prirode, više nego ikada pre. Iako Tobdžije posle mnogo godina u Petru Čehu imaju vrhunskog golmana (zbog povrede će ga protiv Totenhema menjati David Ospina), u polju nemaju nijednog pravog lidera. Temperamentni Aleksis Sančez isuviše pokazuje svoju nervozu, te često nema nikakav uticaj na tok meča, dok mirni Mesut Ozil neretko ide u drugu krajnost svojom hladnokrvnošću. Olivije Žiru ponovo muku muči da postigne gol (od početka 2016. na samo jednom meču Premijer lige je bio strelac), a Teo Volkot i dalje deluje kao nezreli dečkić koji se probija u prvi tim, iako je u njemu punih deset godina i morao bi da bude jedan od lidera tima.

Otežavajuća okolnost za Vengera jeste i njegova izjava sa početka sezone, da njegovom timu nije potreban novi napadač kako bi se borili za titulu. Sedam meseci kasnije, Arsenal je i dalje dva velika stepenika daleko od titule, ali su ovoga puta ispred njih timovi koji su se tradicionalno, makar do sad, nalazili iza njih. Lester u Vardiju ima golgetera koji obara rekorde, Totenhem u Kejnu napadača koji vuče kompaktan kolektiv, dok Arsenal ni u Volkotu ni u Žiruu nema špica koji će „sam“ donositi bodove.

Sa tri boda manje od Totenhema i šest od Lestera, Arsenal je taj koji će morati da „zapne“ i napadne. Vengerov tim će morati da pokaže drskost na uzavrelom i verovatno nikad bučnijem Vajt Hart Lejnu, svu drskost koja im je nedostajala u prethodnih deset dana, još od meča sa Barselonom. U suprotnom, teško da će dočekati „Svetog Toteringama“, dan kada Arsenal matematički obezbedi bolju poziciju na tabeli od najljućeg rivala.

Rivalstvo koje traje 107 godina nikada nije odlučivalo o šampionu Engleske. Možda to neće biti slučaj ni ovog puta, ali zrelost za najveći ostrvski pehar stiče se na ovakvim mečevima, na derbijima jedne generacije.

PIŠE: Nebojša Marković

Pratite MOZZART Sport i na našoj novoj Fejsbuk stranici

(FOTO: Action Images)

Nastavak na MozzartSport.com...