Izvor: Politika, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U trci s burekom
Napravićemo nešto što Niš nema, kafe knjižaru, kaže izdavač i knjižar Despot Despotović
Niš – U vreme kada drugi otvaraju buregdžinice i ćevabdžinice, osnivač i urednik "Zografa" Despot Despotović otvorio je knjižaru. Za ovakav potez bilo je potrebno dovoljno smelosti i, kako sam kaže, ludosti. Zašto se odlučio na ovaj korak?
– Kada krenete od Tvrđave, nailazite na jednu knjižaru, a potom idete glavnom Obrenovićevom ulicom od kafića do kafića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od suncobrana do suncobrana. Onda naiđete na još jednu knjižaru koja liči na sve samo ne na pravu knjižaru, jer prodaje sve, od igračaka do ramova za slike. Onda dolazite na "čistu" knjižaru "Zografa" u "Kalči", koja prodaje samo knjige, ne držimo čak ni ukrasni papir za uvijanje. Ovu knjižaru otvorili smo u nadi da će zaživeti i da ćemo približiti knjigu čitaocima, odgovara Despotović.
Po njegovim rečima, period kada knjiga nije mogla da se nađe zamenila je druga krajnost – knjiga je mogla da se nađe u mesarama, samoposlugama, trafikama, što smatra on, nije dobro. Ali, svako čudo traje tri dana i sada smo u situaciji da se knjiga ponovo vraća tamo gde joj je i mesto – u knjižaru.
Specifičnost "Zografa" je da prodaje knjige sa popustom i do sedamdeset odsto, i da u ponudi dominiraju domaći autori. Despotović kaže da nikada ne bi otvorio svoju knjižaru kada bi u Srbiji postojao veliki distributivni lanac, ali su izdavaštvo i knjižarstvo kod nas spojeni. Problem je u nelikvidnosti i neplaćanju. On za "Politiku" obelodanjuje da će "Zograf" učiniti korak dalje – napraviće kafe knjižaru, nešto što Niš nema. Da to bude mesto gde će se okupljati pisci i čitaoci, odnosno, kupci knjige. Da uz kafu koju "kuća časti" popričaju o književnom trenutku u gradu, šta je ko napisao, pročitao, šta se kome dopalo, a šta nije.
Sadašnji prostor ne pruža uslove za to, pa je neophodno proširenje.
– Grad Niš ništa nije uradio da pomogne izdavačima, čak ni to da ne plaćaju parking. Iz iskustva znam da grad poseduje lokale na odličnim mestima. Ali, kad ja konkurišem za lokal, oni me pošalju na licitaciju gde se pojave ljudi sa burekom, patikama, mobilnim telefonima, sapunima, šamponima. I, onda samo kažu: ovo je tržišna privreda. Drugo, grad Niš nema svoju knjigu. Kad dođe stranac, nema šta da mu se pokloni. Već dvadeset godina daju mu Konstantinovu glavu. Posle "Istorije Niša" koja je bila napadana, osporavana i vređana, grad nema šta da ponudi. Zato mi sada pripremamo jednu bogato ilustrovanu i luksuzno opremljenu monografiju Niša. Ovim, i brojnim drugim izdanjima pokušaćemo da održimo Niš na nekoj zavidnoj tački izdavaštva. To podrazumeva i entuzijazam, ističe naš sagovornik.
Što se tiče izdavaštva u Nišu, ono po Despotovićevom mišljenju i ne postoji. Niški kulturni centar kao budžetska ustanova ponešto objavi, i "Zograf" – koliko može. – Nijednom niškom autoru nismo naplatili objavljivanje knjige. Devedeset odsto niških pisaca koji su nosili knjigu u Beograd, morali su da obezbede pare za štampu. Pokušaćemo da afirmišemo srednju generaciju niških pisaca, okupićemo ih i radićemo na njihovoj promociji.
Budući da objedinjuje iskustvo izdavača i knjižara, pitamo Despotovića ko je u većoj krizi, pošto znamo da ni jednima ni drugima ne cvetaju ruže.
– Izdavači. Čisti knjižari, ako iole imaju dobru knjižaru, lakše će da prođu. Izdavač objavi izuzetno dobru knjigu, ona se loše prodaje. Kad objavi lošu, ali komercijalnu, onda se proda brzo. Knjižar će da prodaje ono što se traži, a izdavač mora da vodi računa o kvalitetu koji, nažalost, nije uvek garant prodaje.
Milan Momčilović
[objavljeno: 17.07.2007.]
