Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U senci Volta Diznija
Karl Barks, tvorac Paje Patka, do pred kraj života nezasluženo je ostao skrajnut u priči o slavnom junaku stripa
Specijalno za "Politiku"
Beč – Voltu Dizniju, ocu besmrtnih crtanih junaka sa kojima poslednjih šezdeset godina odrastaju deca širom sveta, automatski se pripisuju sve tvorevine vezane za multimilijardersku zaostavštinu koja nosi njegovo ime. Ono što se premalo spominje jeste da je Dizni uz sebe imao tim crtača koji su zauvek promenili svet stripova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i crtanih filmova, a čiji je talenat i predanost poslu uspeo dobro da unovči.
U Muzeju karikature smeštenom u austrijskom gradiću Kremsu u toku je izložba posvećena Karlu Barksu, tvorcu Patkovgrada i njegovih poznatih stanovnika: Paje Patka (onakvog kakvim ga danas poznajemo) Raje, Gaje i Vlaje, Proke Pronalazača, Buldoga, Baje Patka, Pate, Mage Vračević i mnogih drugih pernatih junaka. Kuratori izložbe u Kremsu su legenda austrijske karikature Manfred Deiks i kontroverzni umetnik austrijsko-irskog porekla Gotfrid Helnvajn.
Premijerno pominjanje imena Paje Patka u Avanturama Mikija Mausa (1931) prolazi nespektakularno: "Miki ima puno prijatelja... Horacija, Belku i Paju Patka." Prolaze još tri godine pre nego što njegovo ime dobija konkretan lik: animatori Dizni studija Art Babit i Dik Humer kreiraju za film "Mala mudra kokoška" (1934) prvu verziju Paje Patka. Međutim, na najpoznatijoj patki na svetu je od momenta njenog prvog pojavljivanja izvršen dobar deo "hirurških zahvata". Otkako je Karl Barks počeo da radi na njegovom imidžu, Paji se skratio vrat, kljun mu je postao četvrtastiji, glava oblija, a na šakama je dobio prste. "Očovečavanje" patke nije teklo samo vizuelnim prilagođavanjem njene fizionomije ljudskoj – ona je decu najviše osvojila svojom ćudljivom naravi. Za razliku od stalno "dobrog" Mikija, Paja Patak zna da izgubi nerve, lenština je, naivan i daleko od nepogrešivog; takoreći prvi junak Diznijeve radionice koji odstupa od roditeljskih pravila lepog ponašanja, a da nije negativac.
Po izbijanju Drugog svetskog rata, Barks daje otkaz i okušava se kao odgajivač pilića u Kaliforniji, a paralelno radi kao slobodni crtač. Početkom 1940. izdavači dolaze do zaključka da bi crtane figure iz filmova mogle dopreti do mnogo šire publike pretvaranjem u strip-junake, i kreću da regrutuju afirmisane animatore. Na osnovu poslatog scenarija za jedan neostvareni film o Paji Patku i njegovim nećacima, Barks počinje sa intenzivnim radom na novom konceptu "zajednice patki" zajedno sa Džekom Hanom, kolegom-autorom iz Dizni studija. Barksu je pored samog scenarija ponuđena i sloboda menjanja sadržaja. Epizoda nazvana "Blago pirata" pojavljuje se 1942. u devetom broju časopisa "For kolor komiks" renomiranog izdavača Vestern pablišing.
Baja Patak, Pajin bogati a škrti ujak, pojavljuje se tek 1947. u priči "Božić na medveđoj planini", ali veoma brzo počinje da deli glavnu ulogu sa svojim slavnim nećakom. I, naravno, tamo gde je puno novca, tu su i opaki lopovi – Buldozi se pojavljuju u Patkovgradu godinu dana kasnije.
Interesantan podatak je da Barks sve do svoje pozne starosti nikada nije napustio SAD i da su sve njegove pačije avanture po belom svetu bile inspirisane člancima iz Nacionalne geografije ili turističkih časopisa, vestima i dokumentarnim televizijskim filmovima.
Tokom dvadeset četiri godine rada za studio Dizni, Barks je iscrtao 6.215 tabaka stripova, 190 naslovnih stranica i 396 scenarija, od čega je sačuvano svega 200 crteža i nekoliko naslovnih strana. Razlog za to je sasvim banalan: davnih 1950-ih niko nije ni sanjao da će stripovi namenjeni masovnom konzumiranju jednoga dana dobiti na ceni. U vreme u kojem se objavljivalo i po dvadeset serija nedeljno, originali su zauzimali dragoceni prostor. Paja Patak se proteklih nekoliko decenija pretvorio u mašinu za pravljenje novca, a cene Barksovih crteža penju se i do petocifrenih iznosa.
Izložba traje do 4. novembra ove godine.
Marina Bauer
[objavljeno: 18.04.2007.]
