Izvor: Politika, 03.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po receptu Asteka i Maja
Do ranih 90-tih godina prošlog veka na međunarodnim prezentacijama meksičke umetnosti dominirali su eksponati drevnih kultura Maja i Asteka a uz njih , skoro nerazdvojivo, i svetski čuveni muralisti na čelu sa Dijegom Riverom. Učestale posete i interesovanje za kulturu ove zemlje značajno su pomogli da put do međunarodne scene pronađu i stvaraoci postmodernizma. Za mladog Edgara Kana Lopeza (1977) diplomca likovne Akademije na Univerzitetu u Verakruzu, nekolicina uglednih likovnih kritičara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već je otvoreno ustvrdila da očekuje da će biti jedan od vodećih savremenih meksičkih slikara u 21. veku. Odmah po zatvaranju kolektivne izložbe u Njujorku, ovaj mladi umetnik se obreo u Valjevu, gde mu je u ovdašnjem Internacionalnom umetničkom studiju "Radovan Trnavac Mića" priređena samostalna izložba koja je istovremeno njegovo premijerno predstavljanje na evropskom kontinentu.
Kako je došlo do toga da se evropska promocija dogodi baš u Srbiji, odnosno Valjevu?
– Za sve je kriv Uroš Ušćebrka, vaš čovek koji kao profesor radi na Univerzitetu u Verakruzu, gde sam ja studirao. On je zapazio moje radove koje je putem elektronske pošte poslao Radovanu Trnavcu. Vrlo brzo je došlo do dogovora i poziva da izlažem u Srbiji, odnosno Valjevu. Postavka se sastoji od deset radova velikog formata koja je izvanredno opremljena dok je otvaranje izložbe bilo pompeznije nego prethodno u Njujorku. Zaista sam iznenađen koliko ljudi u Srbiji vole, cene i poznaju slikarstvo. Ova izložba će mi ostati u trajnom sećanju i na svaki poziv sa radošću ću dolaziti u Srbiju.
U prvi mah Vaše slike podsećaju na umetničke fotografije rađene posebnom i retko viđenom tehnikom?
– Tehnika koju u poslednje vreme koristim zaista je stara i mali broj autora je koristi. Na osnovu koju čine dva do tri sloja mat poliester papira radim slike sa ugljenom, tušem, akrilikom i voskom. Svaki sloj ima svoj vizuelni efekat, a istovremeno svi oni čine jednu celinu. Ova tehnika, barem u komercijalnom smislu, nije aktuelna, ali ona je za mene veliki izazov. Ubeđen sam da njeno vreme ponovo dolazi.
Praktično, na svim Vašim platnima u prvom planu je ljudska figura. Ima li taj lajtmotiv određenu poruku?
– Slikar nikada ne može da prikaže realno temu koju slika, jer ono što ja vidim kao određenu percepciju drugi dožive kao nešto sasvim drugo. Šo se tiče ljudi, ogovor je jednostavan: upravo u njima treba tražiti odgovore na sva pitanja i nebrojene probleme. Žao mi je što najveći deo današnje publike nema strpljenja i gubi osećaj za pažljivije i dublje sagledavanje nekog dela. Sa tehnikom koja je trenutno moja preokupacija činim sve da pomognem publici da se duže zadrži pred izloženim platnima.
Kao potomak velikih majstora, pre svega u vajarstvu, da li sledite njihove određene linije i iskustva i u čemu se to ogleda?
– Sve ovo što radim ima određene veze sa kulturom starih civilizacija prostora na kojem sam rođen. Ako bolje pogledate moje slike primetićete da na njima nema puno elemenata. Isto se može uočiti i kod vajarskih dela Asteka i Maja, koji su bili skoncentrisani na mali broj motiva, ali su ih radili do perfekcije. I ja nastojim da uradim nešto slično, odnosno da preko manje elemenata prikažem i poručim mnogo toga.
Ne samo Vaši profesori sa univerziteta, već i brojni kritičari krajnje ozbiljno govore da će Edgar Kano Lopez, biti jedno od najvećih imena savremenog meksičkog slikarstva u 21. veku?
– Moj profesor sa univerziteta Šveđanin Ber Anderson, negde na polovini studija mi je rekao da više nema potrebe da učim, jer o slikarstvu sve znam. Istovremeno je dodao da sam ja jedan od najboljih crtača koje je u životu video. Na pitanje šta mi savetuje, odgovorio je da nađem način da izađem iz zemlje i potražim afirmaciju na nekim drugim meridijanima. Ipak ga nisam poslušao. Biću neiskren ako ne potvrdim da su moje lične ambicije i želja da budem među najboljima, ali sam svestan da iza svega mora da stoji ogroman rad i velika odgovornost. Od toga često osećam nelagodnost.
Kada smo kod Meksika, šta je tamo aktuelno u slikarstvu i koje su preokupacije Vaših kolega?
– Meksiko je još uvek siromašna zemlja u kojoj većina stanovništva razmišlja kako da preživi i nađe način da ode negde, pre svega, u susednu Ameriku. Nažalost, to pogađa i slikarstvo, pa tako danas u mojoj zemlji nema dovoljno mladih stvaralaca zainteresovanih za dobru umetnost, jer je trka za materijalnom egzistencijom napravila pravu pometnju. Što se tiče onih koji ipak rade, rizikuju i izlažu na platnima pored, tako da kažem, klasičnih motiva, sve su prisutnije poruke vezane za političku situaciju, problem migracije i druge refleksije realne životne situacije. Ako tražite da navedem neka imena iz sveta slikarstva i vajarstva koja odolevaju svim iskušenjima i čijim radovima se ja naprosto divim, to su u prvom redu moji zemljaci Francisko Toledo, Rafael Kaururu, Serhio Ernandes, Arturo Rivera, Gabrijel Orosko i Havijer Mortin.
Budo Novović
(Saradnik na prevodu Sreten Pantelić)
[objavljeno: ]
